Jezik

sr

en

Nakon decenija gradnje, otvoren južni krak Koridora 10

Najteža i poslednja deonica autoputa na južnom kraku Koridora 10 kroz Srbiju, u dužini od 26,3 kilometra u Grdeličkoj klisuri, puštena je danas u saobraćaj. Svečanom otvaranju prisustvovao je državni vrh Srbije, premijer Severne Makedonije Zoran Zaev, predsedavajući Predsedništva BiH Milorad Dodik. Izgradnja ovog Koridora, koji između ostalog spaja sever i jug Srbije, dužine od oko 300 kilometara počela je još 1970, a radovi su više puta prekidani. Izradnju Koridora 10 već dve decenije pratila su brojna pomeranja rokova i uvećanja cene radova.

http://www.koridor10.rs: Koridor 10
Foto: http://www.koridor10.rs / Koridor 10

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić tokom obilaska Grdeličke klisure zahvalio se radnicima, izvođačima radova i članovima Vlade Srbije jer su, kako je rekao, imali strpljenja da ovaj projekat završe.

Zaev: Koridor 10 je evropska vrednost

Premijer Severne Makedonije Zoran Zaev rekao je danas na otvaranju autoputa kroz Grdeličku klisuru da je Koridor 10 "istinska evropska vrednost povezivanja i komunikacije".

"Tako je kada se radi vredno i posvećeno. Sada će se od Beograda do Skoplja putovati za 3,5 sata", izjavio je Zaev.

Okupljenima se obratio i šef delegacije EU Sem Fabrici kao i Milorad Dodik koji su izrazili zadovoljstvo završenim poslom.

„Južni krak je za nas i nauk i za budućnost kako da radimo, ali i kako da izbegnemo greške ali i nauk da možemo da premostimo sve teškoća“ , rekao je predsednik Vučić.

Kako je dodao, ovaj auto- put, osim što je važan za tranzitni saobraćaj, prilika je da građani upoznaju svoju zemlju.

„Ovaj auto-put je važan i zbog stranih investiora i većeg broja investicija, zbog nižih transportnih cena. Ipak, najvažniji je zbog ljudi jer se put ne gradi zbog njegove lepote, već zbog ljudi“ , istakao je Vučić dodajući da će ovaj put značiti bolji životni standard za građane Srbije.

Brnabić: Srbija od danas u Evropi, gde joj je i mesto

Premijerka Ana Brnabić izjavil je da je beskrajno srećna i ponosna zbog završetka Jućnog kraka Koridora 10 je je, kako je rekla, to bio veliki poduhvat kroz Grdelicu. Čestitala je svim građanima Srbije, koji će od ovog autoputa imati korist.

„Ovo je veliki istorijski dan, simbolični dan kada se Koridorom povezujemo sa Evropom gde nam je i mesto. Dan koji mora da nam služi kao prekretnica: da završavamo započete projekte, da ne odustajemo kada je najteže, da smo borbeniji kada je najpotrebnije, da nemamo izgovore za neuspehe već da idemo hrabro napred. Zbog toga mislim da je Koridor 10 simbol onoga što je Srbija danas i gde će biti u budućnosti“, rekla je premijerka.

Ona se zahvalila svima koji su radili najtežu deonicu na Koridoru 10 kroz Grdeličku klisuru, uključujući potpredsednici vlade Zorani Mihajlović i njenom timu, koji je, kako je rekla premijerka, počela rad na ovom projektu i pre nego što je ona došla na čelo Vlade.

Ana Brnabić je rekla da je ponosna i zbog toga što se neće stati na ovom projektu. Podsetila je da je juče otvoren projekat Preljina- Požega, a uskoro će biti započet i Moravski koridor.

„Nastavljamo istim tempom“, rekla je premijerka.

Kod Mominog Kamena ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Zorana Mihajlović je zahvalila radnicima, predsedniku i Vladi Srbije koja je, ističe, svaki put stala iza njenog ministarstva.

Tranzitni, panevropski Koridor 

Koridor 10 je jedan od najvažnijih panevropskih saobraćajnih koridora koji prolazi kroz Srbiju i povezuje Austriju, Mađarsku, Sloveniju, Hrvatsku, Srbiju, Bugarsku, Severnu Makedoniju i Grčku.

Srbija će sa otvaranjem deonice auto-puta u Grdeličkoj klisuri imati povezan autoput od severa do juga, na celoj glavnoj trasi Koridora 10 od Batrovaca na granici s Hrvatskom do Preševa na granici sa Severnom Makedonijom, kao i severni krak od Horgoša ka jugu.

Kako pišu mediji, sa otvaranjem tog dela Koridora 10 od Niša do Soluna će moći da se stigne za oko tri sata.

Projekat gradnje autoputa u Grdeličkoj klisuri su finansirali zajmovima Evropska investiciona banka i delom Svetska banka. Poslednji investicioni ciklus gradnje Koridora 10, nakon višegodišnjeg prekida gradnje, započeo je 2009. godine.

Radovi na autoputu kroz Grdeličku klisuru počeli su 2013. godine, koštali su oko 400 miliona evra i bili su, kako navodi struka, najzahtevniji jer je na toj deonici više od 30 mostova i dva tunela, od kojih je tunel Manajle najduži u Srbiji dužine 1.808 metara.

Na ovom potezu nalazi se i most Vrla dužine 645 metara koji je ujedno najduži i najviši most na južnom kraku Koridara 10 čiji je najviši stub visine 62 metra.

U avgustu 2018. godine na ovoj deonici obrušilo se oko 100 metara potpornog zida, pa je pomeranje dela brda koji se obrušio dodatno usporilo završetak kompletnog autoputa. Na kraju je za završetak deonice angažovana još jedna firma, banjalučki Integral.

Prema prethodnim najavama, završetak istočnog kraka trebalo bi da bude na leto, kada će ceo Koridor 10, glavni međunarodni putni pravac kroz Srbiju, biti konačno završen.

Koridor 10 - mehanizmi zloupotrena isti decenijama

Probijanje rokova, uvećanje cene radova, raskid ugovora pa dodela posla istoj firmi, nekontrolisano uvođenje podizvođača, nabavka automobila zaobilaženjem javnih nabavki – samo su neke od činjenica koje su, prema našem istraživanju, obeležile izgradnju Koridora 10 koja traje dve decenije.

Koridor 10 bio je praktično projekat o koji su se spotakle sve vlade od 2001. do danas.  

Kako je pokazalo dugogodišnje istraživanje Insajdera, Koridor 10 projekat je koji pokazuje koliko zapravo ne funkcioniše sistem kontrole trošenja sredstava u Srbiji, a mehanizmi koji omogućavaju potencijalne zloupotrebe u korist pojedinaca, a na štetu građana, nisu se menjali.

Jedan od glavnih mehanizama zlouptreba je uvođenje podizvođača bez tendera, a posledica nedostatka kontrole je i informacija da je na izgradnji autoputeva u Srbiji – Koridora 10 i 11, prema istraživanju Insajdera, učestvovalo je više firmi od broja kilometara koji se grade.

O kojim se još mehanizmima radi pogledajte u dve epizode emisije Insajder bez ograničenja “Zaobilaženje rupa”.

 
 

Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.insajder.net.