Jezik

sr

en

Kuburović: Izmenama Zakona biće zabranjena prodaja nepokretnosti zbog komunalnog duga ispod 5.000 evra

Ministarka pravde Srbije Nela Kuburović izjavila je danas da se u narednih desetak dana završava javna rasprava o izmenama Zakona o izvršenju i obezbeđenju i da veruje da će nakon toga predlog zakona ubrzo biti upućen Skupštini Srbije na usvajanje. Kuburović je navela da je najveća novina predviđena izmenama Zakona da je onemogućena prodaje nepokretnosti u kojoj dužnik stanuje u slučaju komunalnog duga u iznosu do 5.000 evra.

Srđan Ilić: Nela Kuburović
Foto: Srđan Ilić / Nela Kuburović

“Prema Akcionom planu za položaj Srbije na Duing biznis listi Svetske banke o uslovima poslovanja, predviđeno da zakon bude usvojen u trećem kvartalu ove godine, ali verujem da postoji mogućnost da to bude i ranije”, navela je ministarka pravde.

Ona je rekla da je taj zakon bitan, “jer od brzine izvršenja zavisi koliko je ostvaren stepen vladavine prava u Srbiji, pozicija Srbije na Duing biznis listi, ali i koliko su zaštićeni poverioci i dužnici”.

Brnabić je dodala da je će izmenama Zakona biti onemogućena prodaja nepokretnosti u kojoj dužnik stanuje u slučaju komunalnog duga u iznosu do 5.000 evra.

“Druga značajna promena je cenzus do koga može biti opterećena plata za prinudno izvršenje, odnosno umesto sadašnje dve trećine, plata će moći da bude opterećena do polovine, a kada je reč o penziju umesto polovine do jedne trećine, dok će minimalac moći da bude opterećen do jedne četvrtine”, rekla je ministarka pravde.

Kuburović je kao “najrevolucionarnije rešenje” u Zakonu ocenila uvođenje elektronske aukcije za prodaju nepokretnosti, jer će se na taj način otkloniti “sve negativne priče koje se odnose na taj deo izvršnog postupka”.

“Sada ćemo imati transparentan postupak u kome će svima biti omogućeno da učestvuju i do samog završetka prodaje, dok se lice ne uknjiži u katastar neće se znati ko je kupac”, rekla je Kuburović.

Inače, najviše kritika javnosti prema javnim izvršiteljima dolazilo je zbog prodaja jedine nekretnine zarad vraćanja duga koji je mnogostruko manji od njene vrednosti. Prema standardima profesije javnih izvršitelja, prinudno vraćanje duga bi trebalo da se sprovodi na način koji je najmanje nepovoljan po dužnika.

Iako su pojedina udruženja i nevladine organizacije od države tražile da zabrani oduzimanje jedine nekretnine zbog bilo kakvog duga, ta zabrana nije predviđena Nacrtom izmena Zakona o izvršenju i obezbeđenju, niti su predstavnici države takvu mogućnost najavili.

Novčane kazne za ometanje izvršenja

Planiranu izmenu Zakona predstavlja i uvođenje novčanih kazni za sve koji ometaju ili sprečavaju izvršenje. Pored dosadašnjih predviđenih kazni za dužnika, banke ili državne institucije koje eventualno ometaju izvršenje, dodata je odredba da se novčana kazna izriče i „svakom drugom licu koje ometa i sprečava izvršenje“. Predviđene kazne za fizička lica su od 10.000 do 200.000 dinara. U Nacrtu piše i da „novčana kazna može ponovo da se izriče, sve dok ne prestanu razlozi za njeno izricanje“.

Gotovo uvek je na izvršenjima, pored građana, bila prisutna i policija.

Izvršitelji su i do sada mogli da zahtevaju asistenciju policije prilikom izvršenja, ali u izmenama Zakona je naglašeno da će „na zahtev javnog izvršitelja policija upotrebiti sredstva prinude protiv dužnika i ostalih prisutnih lica ako budu ometala ili sprečavala izvršenje“.

Takođe jedna od najkritikovanijih odredbi Zakona o izvršenju je ostala neizmenjena – da izvršenje može da se sprovodi svakog dana od 7 do 22 časa. Navodi se čak i da se izvršenje može sprovesti izvan tog vremena „ako dužnik izbegava ispunjenje obaveze ili to nalažu naročito opravdani razlozi“.

Rok od 12 meseci za pokretanje postupka protiv izvršitelja

Novom verzijom zakona u potpunosti je zabranjeno da izvršitelji, njihovi zamenici, službenici i srodnici kupuju nepokretnosti koje su oglašene na prodaju u izvršnom postupku, bez obzira na to da li učestvuju u njemu ili ne. Sadašnjom verzijom je kupovina moguća ako ne učestvuju u konkretnom postupku.

Insajder je pisao o tome je da je najčešći uzrok razrešenja izvršitelja to što nisu položili pravosudni ispit ili zbog obavljanja nespojivih poslova. To je interesantno u svetlu čestih primedbi i žalbi građana na njihove propuste u radu i kršenje zakona, a u prvoj polovini 2018. godine nijedan javni izvršitelj nije bio razrešen iz tog razloga.

Novim zakonom su predviđene izmene i kada je u pitanju disciplinski postupak protiv izvršitelja. Umesto ranijih šest, sada je dat rok od 12 meseci za pokretanje postupka od saznanja za disciplinsku povredu. Nakon tog roka, slučaj zastareva. Takođe, postupak može biti pokrenut najduže dve godine od disciplinske povrede.

Vođenje samog disciplinskog postupka zastareva nakon dve godine od pokretanja, dok je sadašnjim zakonom rok jedna godina. 

Kako je ranije saopšteno, javna rasprava o izmenama Zakona trajaće do 28. maja.

Izvor: Beta, Insajder

 

Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.insajder.net.