Jezik

sr

en

Mihajlović: Umesto ugovorenih 240 miliona evra, auto-put kroz Grdelicu koštao najmanje 350 miliona evra

Ministarka građevinarstva Zorana Mihajlović izjavila je za Politiku da još nema tačne računice koliko je ukupno koštao autoput kroz Grdeličku klisuru, ali da se očekuje da krajnji iznos bude veći od 350 miliona evra. To znači da je ta deonica plaćena najmanje 110 miliona evra više od prvobitno ugovorene cene. Izgradnja Koridora 10 trajala je duže od dve decenije, pratila su je brojna pomeranja rokova i povećanje cena radova. Predstavnici vlasti do danas nisu saopštili koliko je ukupno na kraju taj projekat koštao građane Srbije.

Zorana Mihajlović Foto: Srđan Ilić
Zorana Mihajlović Foto: Srđan Ilić

Najteža i poslednja deonica autoputa na južnom kraku Koridora 10 kroz Srbiju, u dužini od 26,3 kilometra u Grdeličkoj klisuri, puštena je u saobraćaj pre više od nedelju dana. Izgradnja ovog Koridora, koji između ostalog spaja sever i jug Srbije, dužine od oko 300 kilometara počela je još 1970, a radovi su više puta prekidani.

“Projektovani iznos bio je 240 miliona evra, ali se očekuje da kranji iznos bude veći od 350 miliona evra. Uradićemo finansijsku i tehničku analizu južnog kraka Koridora 10 da bismo utvrdili kakvi su bili projekti i kako se gradilo”, rekla je Mihajlović za dnevni list Politika.

Izgubljeni su, kako je navela, vreme i novac na “preprojektovanje”. 

Ministarka je govorila i o novim projektima, konkretno Moravskom koridoru, za koji je rekla da će cena biti 800 miliona evra i da “nisu tačne informacije da je cena mogla biti jeftinija”.

“Bilo je ministara što su izlazili i pričali sve i svašta, jedan od njih je imao običaj da kaže mi ćemo to da završimo za godinu i koštaće 500, 600, 700 miliona videćemo koliko. Niko nije potvrdio te cene, ni Kinezi ni Amerikanci”, navela je Mihajlović.

“Postoje projektna rešenja u nekim delovima kosina koja ne znam zašto su kao takva bila odobrena. To ne kažem ja, to kaže struka. Suštinski to je dovelo do povećanja vremena i troškova”, objašnjava Mihajlović.

Ona je navela i da su postojali mnogobrojni problemi koji su morali biti rešeni da bi bila završena deonica Koridora 10 kroz Grdeličku klisuru.

“Pritiskali smo izvođače da rade svoj posao, imali smo sastanke s njima od jutra do večeri. Tamo gde su postojale dileme uskakali smo kao ministarstvo i donosili određene odluke da bi se stvari završavale. Tu je bilo javašluka... Bilo je svađa, bacanja papira, jurnjave sa vlasnicima kompanija koje ništa nisu uradile. Ja znam svaki korak koji je urađen u Grdeličkoj klisuri, znam gde je prvi metar asfalta stavljen, znam svaki metar tunela…”, rekla je Mihajlović.

Ona je dodala da je “bilo situacija gde su se ljudi izmicali i nisu želeli da donose određene odluke, nije im bilo prijatno i nisu bili preterano srećni što su prisutni i u Grdeličkoj klisuri i što ih kontrolišemo”, ali da je sada “sigurna da je to bio jedini put da se neke stvari završe”.

Projekat gradnje autoputa u Grdeličkoj klisuri su finansirali zajmovima Evropska investiciona banka i delom Svetska banka. Radovi na autoputu kroz Grdeličku klisuru počeli su 2013. godine i bili su, kako navodi struka, najzahtevniji jer je na toj deonici više od 30 mostova i dva tunela, od kojih je tunel Manajle najduži u Srbiji dužine 1.808 metara.

Da problem postoji s projektom Koridora 10 kroz Grdeličku klisuru bilo je jasno još u aprilu 2017. godine kada se deo potpornog zida kod tunela Predejane prvi put urušio. Na istoj deonici se to zatim desilo u martu 2018, a konačno urušavanje usledilo je 20. avgusta.

Tada se obrušilo oko 100 metara potpornog zida, pa je pomeranje dela brda koji se obrušio dodatno usporilo završetak kompletnog autoputa.
Tada se ispostavilo da je projekat za tu deonicu menjan čak 11 puta.

Prema istraživanju Insajdera, upravo zbog loših i nedovršenih projekata, mnoge investicije, pre svega infrastrukturne, država Srbija, odnosno građani, plaćali su znatno više od ugovorene vrednosti. Jer kada projekat nije dobar, odgovornost ne snosi izvođač radova u ovom slučaju španski Azvi, već investitor, odnosno Koridori Srbije.

Sve to dešava se iako procedura predviđa da projekat prođe više nivoa kontrole i tehnički nadzor i revizionu komisiju nadležnog ministarstva.
Ko je odgovoran za to i za rušenje potpornog zida do danas nije saopšteno javnosti, iako je prema najavama ministarke Mihajlović, na slučaju angažovana čak i BIA.

Na kraju je za završetak deonice, iako je taj posao dobio španski Azvi, angažovana još jedna firma, banjalučki Integral.

Sa deonicom koja prolazi kroz Grdeličku klisuru završen je glavni pravac Koridora 10, odnosno južni krak. Prema prethodnim najavama, istični krak trebalo bi da bude završen na leto, kada će ceo Koridor 10, glavni međunarodni putni pravac kroz Srbiju, biti konačno završen.

Koridor 10 - mehanizmi zloupotreba isti decenijama

Probijanje rokova, uvećanje cene radova, raskid ugovora pa dodela posla istoj firmi, nekontrolisano uvođenje podizvođača, nabavka automobila zaobilaženjem javnih nabavki – samo su neke od činjenica koje su, prema našem istraživanju, obeležile izgradnju Koridora 10 koja traje dve decenije.

Koridor 10 bio je praktično projekat o koji su se spotakle sve vlade od 2001. do danas.

Kako je pokazalo dugogodišnje istraživanje Insajdera, Koridor 10 projekat je koji pokazuje koliko zapravo ne funkcioniše sistem kontrole trošenja sredstava u Srbiji, a mehanizmi koji omogućavaju potencijalne zloupotrebe u korist pojedinaca, a na štetu građana, nisu se menjali.

Jedan od glavnih mehanizama zlouptreba je uvođenje podizvođača bez tendera, a posledica nedostatka kontrole je i informacija da je na izgradnji autoputeva u Srbiji – Koridora 10 i 11, prema istraživanju Insajdera, učestvovalo je više firmi od broja kilometara koji se grade.

O kojim se još mehanizmima radi pogledajte u dve epizode emisije Insajder bez ograničenja “Zaobilaženje rupa”.

Izvor: Politika, Insajder

Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.insajder.net.