Jezik

sr

en

Porodica Bitići pozvala Vučića i Tačija da spreče prevremeno oslobađanje Vlastimira Đorđevića

Porodica Bitići čija su tri člana, američki državljani iz redova Oslobodilačke vojske Kosova (OVK) ubijena u Srbiji 1999. godine, pozvala je danas predsednike Srbije i Kosova Aleksandra Vučića i Hašima Tačija da spreče prevremeno puštanje na slobodu nekadašnjeg zamenika ministra unutrašnjih poslova Srbije Vlastimira Đorđevića.

Ili, Agron i Mehmet Bitići
Ili, Agron i Mehmet Bitići

Đorđević je osuđen pred Haškim tribunalom za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti zbog svoje uloge u premeštanju tela Albanaca ubijenih tokom sukoba na Kosovu, a u slučaju ubistva braće Bitići je među osumnjičenima.

U pismu Vučiću i Tačiju, članovi porodice Bitići su naveli da on "više od pet godina obećava i njima i SAD da će slučaj braće Bitići biti uskoro rešen" i dodali da "u narednih nekoliko nedelja i meseci ima jedinstvenu priliku da pokaže svoju odlučnost".

Uz podsećanje da Vlastimir Đorđević stiče pravo na prevremeno puštanje na slobodu 17. juna, članovi porodice Bitići pozvali su predsednika Srbije da se "otvoreno suprotstavi tome", izrazivši uverenje da "Đorđević ima važne informacije koje mogu pomoći u pronalaženju drugih masovnih grobnica i da on zna mnogo više o ubistvu braće Bitići". 

"Pozivamo vas i vašu vladu da izvršite pritisak na njega da otkrije te informacije kako bismo mi i stotine drugih porodica i mogli pronaći privid mira", navodi se u pismu koje su potpisali Ahmet, Bahrije, Iljir i Fatos Bitići.

Sa istim zahtevom porodica Bitići se 20. maja obratila i predsedniku Mehanizma za međunarodne krivične sudove Karmelu Ađijusu, navodeći da je Đorđević "naredio kidnapovanje" braće Bitići i da je odgovoran za njihovo ubistvo, zbog čega "ne treba da bude pušten dok ne pokaže da se promenio".

Tom apelu se 24. maja pridružilo i više od 30 srpskih i kosovskih nevladinih organizacija koje su izrazile očekivanje da će Ađijus pozvati Đorđevića da iznese informacije o "preostalim masovnim grobnicama u Srbiji u kojima su pokopana tela ubijenih Albanaca" i podatke o učesnicima "dogovora i izvršiocima streljanja braće Bitići".

Da Srbija pokušava da reši slučaj ubistva braće Bitići, naveo je u februaru i sam predsednik Srbije Aleksandar Vučić pred američkim zvaničnicima u Minhenu. Ipak, Vučić je dodao i da su potrebni dokazi da bi se neko osudio.

“Ja osuđujem taj strašan zločin i trudimo se da pronađemo dokaze, ali ne možete nekog da procesuirate samo zato što mislite da je kriv ili ste to pročitali u štampi. Dobro je ipak da i tako razgovaramo na otvoren i iskren način o našim razmimoilaženjima", poručio je tada predsednik Srbije.

Braća Ilij, Agron i Mehmet Bitići ubijeni su u julu 1999. godine u Petrovom Selu, blizu Kladova, u istočnoj Srbiji. Oni su bili američki državljani albanskog porekla, koji su se tokom kosovskog rata borili u redovima Oslobodilačke vojske Kosova.

Nakon završetka rata, oni su 26. juna 1999. godine pokušali da pomognu dvema romskim porodicama iz Prizrena da sa Kosova pređu u Srbiju. Uhapsile su ih srpske vlasti na administrativnoj granici sa Srbijom zbog "ilegalnog ulaska u zemlju".

Sutradan su prekršajno osuđeni na sudu u Prokuplju na 15 dana zatvora. Odobreno im je da iz pritvora izađu tri dana ranije, ali su, umesto da budu pušteni na slobodu, odvedeni u bazu Specijalnih antiterorističkih jedinica MUP-a Srbije u Petrovom Selu gde su ubijeni mecima u potiljak, a potom pokopani u masovnu grobnicu u kojoj su već nalazila tela kosovskih Albanaca.

Njihova tela sa vezanim rukama i sa ranama od ispaljenih metaka na potiljcima pronađena su 2001. u masovnoj grobnici, odmah pored kampa specijalnih jedinica Policije.

 

Izvor: Beta; Insajder

Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.insajder.net.