Jezik

sr

en

Uhapšen osumnjičeni nalogodavac ubistava dva migranta, motiv sukob oko novca dobijenog od krijumčarenja

Sukob oko novca dobijenog od krijumčarenja i prikrivanje tragova glavni su motivi ubistava dvojice migranata prošle nedelje u Beogradu, saopštio je MUP. Policija je danas uhapsila državljanin Avganistana (39), zbog sumnje da je podstrekivao oba ubistva.

Hapšenje, policija / Foto: Insajder
Hapšenje, policija / Foto: Insajder

U sredu uveče u Karađorđevoj ulici u Beogradu ubijen je državljanin Avganistana K.K. (20). On je nakon tuče ispred jednog lokala uboden nožem u grudi. Iz MUP-a je ubrzo saopšteno da je napadač uhapšen i da je reč o sedamnaestogodišnjaku. U saopštenju policije međutim nije bilo reči o motivu ubistva.

I dok je policija tragala za drugim počniocem, u šumi, u blizini izbegličkog kampa u Krnjači pronađeno je njegovo telo, na kojem su bila čak 24 uboda. Ubijeni je prema legitimaciji koju je izdao Komeserijat za izbeglice imao nepunih 17 godina.

U današnjem saopštenju MUP navodi da je uhapšen Avganistanac A.S. zbog sumnje da je izvršio krivično delo podstrekivanja na oba ubistva. U saopštenju piše da se sumnja da je on početkom juna došao u sukob sa K.K, zbog novca dobijenog od krijumčarenja ljudi.

“On je potom ponudio 300 evra sedamnaestogodišnjem državljaninu Avganistana da izvrši ubistvo nad K.K. Kako se sumnja, sedamnaestogodišnjak je u saizvršilaštvu sa još jednim maloletnikom iz Avganistana to 5. juna ove godine i učinio. Nakon hapšenja jedne maloletne osobe zbog postojanja osnovane sumnje da je izvršio ubistvo u saizvršilaštvu, A.S. je, kako se sumnja, u strahu da će biti uhapšen drugi maloletnik i da će on ujedno otkriti ko je nalogodavac, dao novac jednom licu da izvrši ubistvo nad njim, što je on 6. juna i učinio”, navodi se u saopštenju policije.

Krijumčarenje i novac koji se na taj način stiče bio je prema sumnjama policije razlog ovih brutalnih ubistava. Balkanska ruta zatvorena je pre više od tri godine, ali ljudi krijumčarskim kanalima dolaze do Srbije i iz Srbije ponovo uz pomoć krijumčara pokušavaju da se domognu zapadne Evrope i boljeg života.

Sudeći prema saopštenjima policije i tužilaštva, sporadično se sprovode akcije protiv krijumčara i to na evropskom nivou. Iz tih saopštenja može se saznati da, recimo, od Srbije preko Hrvatske i Slovenije za krijumčarenje grupe uzimaju i više od 3.500 hiljade evra po čoveku.

Godišnji obrt novca od krijumčarenja pet do šest milijardi dolara

Da su zarade krijumčara ogromne nakon zatvaranja Balkanske rute zaključili su još u maju 2016. Europol i Interpol u zajedničkom izveštaju čije delove je Insajder objavio u emisiji “Prekobrojni” u oktobru 2016.

“Kriijumčarenje migranata je multinacionalan biznis s osumnjičenima koji potiču iz više od 100 zemalja, kako EU, tako i van nje. Krijumčarenje ljudi je vrlo profitabilan biznis jer podrazumeva niske ukupne troškove, za celu operaciju krijumčarenja, a postoji visoka tražnja za takvim uslugama. Procena ukupnog novčanog prometa na godišnjem nivou od krijumčarenja ljudi je obrt od pet do šest milijardi dolara. Glavni metod plaćanja je keš”, navodi se u izveštaju Europola i Interpola, koji je objavljen odmah nakon velike migracione krize.

Izbeglica iz Sirije Mariam javno je u emisiji “Prekobrojni” posvedočila da je platila 1.300 evra samo da bi prešla iz Grčke u Makedoniju, a da bi prešla iz Makedonije u Srbiju krijumčari su tražili još novca.

“Tražili su još 500 evra. Bilo je ljudi u grupi koji nisu platili, nisu imali i nisu nastavili. Ali mi, moji prijatelji i ja, mi smo platili taj novac da dođemo ovde. Sada su tražili od nas 1.700 ili 1.800 evra otprilike da pređemo granicu s Mađarskom. To je novac da se pređe u Mađarsku i do Austrije, posle u Austriji ima neki voz koji košta oko 100 evra i to je to”, prepričala je Mariam svoje iskustvo.

Ruta kojom se migrant kreću menja se kako se menjaju i politike država, a krijumčari se tome prilagođavaju i na tome zarađuju. Umesto rešenja države na ruti su gradile i grade zidove da bi put još više otežale.

Prvo je to učinila Bugarska na granici prema Turskoj, a onda je i Mađarska postavila žičanu ogradu prema Srbiji. Danas jedan od najvećih problema u regionu ima Bosna i Hercegovina, u kojoj je od početka godine prijavljeno više od 9.000 novopristiglih migranata najviše iz Pakistana.

Da bi sprečila njihov prelazak Hrvatska je na granici prema Unsko sanskom kantonu, odnosno prema Kladuši, podigla metalnu zaštitnu odbranu. Mađarska i hrvatska policija vraćaju  migrante koji ne retko prijavljuju i povrede koje su zadobili od tamošnjih policajaca.

U Srbiju je u proteklih godinu dana vraćeno čak 10.000 ljudi koji su pokušali da se domognu boljeg života i to bez sprovedene procedure koja je prema međunardnom pravu obavezna.

Balkanskom rutom prošlo je više od million ljudi, a broj incidenata koje su oni izazavali je zanemarljiv. Među migrantima ima dece koja putuju sama i sve do zapadne Evrope predstavljaju najranjiviju grupu. Ministarstvo za rad tvrdi da ih je u Srbiji do početka juna registrovano 510 maloletnih migranata.  

 

Izvor: Insajder 

Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.insajder.net.