Jezik

sr

en

Haška tužiteljka: Srbija nema pravo da uloži žalbu u ime Jojića i Radete

Tužilaštvo u Hagu zatražilo je da Međunarodni rezidualni mehanizam za ratne zločine odbaci najavu Srbije da će uložiti žalbu na odluku da se zvaničnicima Srpske radikalne stranke Petru Jojiću i Vjerici Radeti, optuženim za nepoštovanje suda, sudi u Hagu, a ne u Beogradu. Žalbu na odluku o izručenju Jojića i Radete Tribunalu u Hagu najavila je ministarka pravde Nela Kuburović.

Srđan Ilić: Petar Jojić i Vjerica Radeta
Foto: Srđan Ilić / Petar Jojić i Vjerica Radeta

Tužiteljka Dajana Elis je u podnesku obrazložila da Srbija, prema pravilima, nema pravo da pred Sudom nastupa i ulaže žalbe u ime optuženih. Ona je, pozivajući se na pravilnik, naglasila da pravo na žalbu imaju „samo optuženi i tužilac”.

Ministarka pravde Nela Kuburović je krajem maja najavila žalbu na odluku da se radikalima sudi u Hagu. Ni Jojić, ni Radeta nisu najavili da će se žaliti na odluku sudije Liu Daćuna, niti pred sudom u Hagu imaju branioce.

Podsetimo, sudija Daćun je 13. maja preinačio odluku Međunarodnog rezidualnogi mehanizam za ratne zločine i odbio zahtev da proces protiv radikala ustupi Srbiji. Istovremeno, izdao je novi nalog za hapšenje Jojića i Radete i Srbiji naložio da ih bez odlaganja izruči Hagu. 

Isti sud, isti sudija, isto delo - odluka različita

Kao obrazloženje odluke, sudija je naveo da su ključni svedoci u ovom predmetu „nedvosmisleno” izjavili da neće svedočiti ako suđenje bude u Srbiji zbog „ozbiljne zabrinutosti za svoju bezbednosti i bezbednost svojih porodica".

Sudija Daćun je usvojio argument tužiteljke Dijane Elis da su iskazi tih svedoka od vitalne važnosti za održivost tri tačke optužnice protiv Jojića i Radete.

„To što svedoci ne žele da svedoče u Srbiji bi značajno potkopalo sposobnost optužbe da prezentuje svoje dokaze i ometalo bi ceo proces”, naveo je kineski sudija. Zbog toga je, po sudiji Daćunu, „u interesu pravde” da se radikalima sudi u Hagu.

Haški sud je prvostepeno 2018. godine odlučio da se Vjerici Radeti i Petru Jojiću, koji se terete da su pretnjama i podmićavanjem uticali na svedoke optužbe u procesu protiv Vojislava Šešelja u Srbiji sudi. Iako je u suštini potvrdilo da je ta odluka ispravna, Apelaciono veće je naložilo da se dodatno razmotri aspekt bezbednosti svedoka.

Tužiteljka Dajana Elis je u podnesku opisala na koji način su na svedoke uticali Jojić i Radeta, citirajući izjave ključnih svedoka.

Kako je navela, jedan od njih, čiji je identitet zaštićen, opisao je kako je svedok iz procesa Šešelju 2008. doveden u sedište SRS, gde mu je Petar Jojić rekao da zna da je on dao izjavu haškim tužiocima i da bi sada trebalo da „malu izjavu” da i Šešeljevoj odbrani. Prema izjavi očevica, „Jojić je zatim izdiktirao svedokovu izjavu”, koja je bila „neistinita i sadržala je lažne optužbe protiv haškog tužilaštva” i „obmane o Šešeljevoj ulozi i odgovornosti tokom rata”.

Pošto je pristao da sarađuje, istog svedoka je zatim i Vjerica Radeta više puta „podvrgavala pritisku” da napusti svoj tadašnji posao i prihvati da ga, umesto toga, redovno plaća SRS. Nakon što je prihvatio novac, radikali su mu dostavili spisak Šešeljevih pitanja i njegovih odgovora, kojih je morao da se pridržava.

Vjerica Radeta je takođe, prema svedočenju koje citira Elis, drugom svedoku protiv Šešelja 2007. rekla da će mu radikali „pomoći” ako promeni iskaz i svedoči u njegovu odbranu. Svedok je, potom, od SRS dobijao 500 evra mesečno a „Radeta je bila uključena u pisanje lažne izjave za njega”. Radikali su i tom svedoku dali spisak pitanja i odgovora, kako bi se njegov iskaz odvijao tačno po tom scenariju.

Podsetimo, Haški tribunal je Jojića i Radetu u oktobru 2012. optužio da su uticali na svedoke u haškom procesu protiv njihovog partijskog vođe Vojislava Šešelja, tako što su ih pretnjama, ucenama i mitom nagovarali da promene iskaze ili da ne svedoče.

Nalog za hapšenje dvoje radikala Tribunal je vlastima u Beogradu uputio u januaru 2015.

Na proleća 2016. godine Veće za ratne zločine Višeg suda u Beogradu odlučilo je, međutim, da nema zakonskih osnova za hapšenje i izručenje radikala, zato što nacionalni zakon o saradnji sa Haškim tribunalom predviđa obavezu izručenja samo optuženih za ratne zločine, a ne i nepoštovanje suda.

Tribunal je zatim 5. oktobra 2016. izdao međunarodni nalog za hapšenje Jojića i Radete, ocenjujući da je zvanični Beograd nekoliko puta odbio da postupi po nalogu Suda, uhapsi i u Hag izruči dvoje radikala.

Na zahtev Tribunala, Interpol je za optuženim radikalima raspisao „crvene poternice”, a sam Tribunal je Srbiju nekoliko puta prijavio Savetu bezbednosti UN zbog nesaradnje u slučaju članova SRS.

Po zatvaranju Tribunala, na kraju 2017, predmet protiv Jojića i Radete preuzeo je Mehanizam.

Izvor: Beta, Insajder

Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.insajder.net.