Jezik

sr

en

Burna javna rasprava: Predstavnici struka traže od Ministarstva ekologije da ne prihvati Studiju o izgradnji gondole na Beogradskoj tvrđavi

Predstavnici raznih struka među kojima su arheolozi i arhitekte zatražili su od Ministarstva zaštite životne sredine da ne da saglasnost na Studiju procene uticaja na životnu sredinu za projekat izgradnje gondole Kalemegdan-Ušće i da se ceo postupak zaustavi jer, kako su navodili tokom današnje javne rasprave, Studija ima brojne nedostatke. Najveći nedostatak je što obrađivači Studije iz privatne firme Elkoms nisu uzeli u obzir uticaj na kulturno nasleđe, u ovom slučaju Beogradsku tvrđavu, a na šta su bili obavezani Zakonom o proceni uticaja na životnu sredinu, rečeno je tokom rasprave. Autori studije su poručili da će Studija biti dorađena u skladu s komentarima tokom javne rasprave.

Javna rasprava o Studiji procene uticaja na životnu sredinu za projekat izgradnje gondole / Foto: Insajder
Javna rasprava o Studiji procene uticaja na životnu sredinu za projekat izgradnje gondole / Foto: Insajder

U raspravi, koja je počela uz negodovanje aktivista Inicijative Ne da(vi)mo Beograd što u maloj Sali gradske uprave grada Beograda nije bilo dovoljno mesta za sve zainteresovane, učestovali su predstavnici organizacije Evropa Nostra Srbija, samostalna poslanica u Skupštini Srbije i arhitektkinja Sonja Pavlović, arhitektkinja Ksenija Radovanović iz Inicijative Ne da(vi)mo Beograd, kao i Radomir Lazović, arhitekta Dragoljub Bakić, Katarina Maksimov iz Društva konzervatora, arheološkinja iz Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture, Mirko Popović iz nevladinog Regulatornog instituta za obnovljive izvore energije i zaštitu životne sredine RERI i Nikola Stanojević iz Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije. 

Autori Studije su Slobodan Tošović, inženjer elektrotehnike; Jadranka Radosavljević, inženjer tehnologije; Ana Spasić, inženjer tehnologije, Marija Zdravković, master ekolog; Nada Jelić, inženjer arhitekture; Sanja Pekić, inženjer pejzažne arhitekture, Nikola Stojnić, magistar biologije, i saradnik Petar Stanojević, inženjer tehnologije, a vođa projekta je Zorica Isoski, inženjer zaštite životne sredine.

Svi oni su zatražili da Studija bude oborena, odnosno da Ministarstvo zaštite životne sredine ne da saglasnost na nju. Tokom rasprave iznete su brojne zamerke na kvalitet studije i postavljena pitanja predstavnicima Elkoms koja je izradila Studiju. Većina pitanja je, ipak, ostala bez odgovora.

Višnja Kisić, generalna sekretarka organizacije Evropa Nostra Srbija, ogranka najreprezentativnije međunarodne organizacije u oblasti zaštite kulturne baštine, rekla je da se njihove primedbe odnose na to da je Studija urađena bez metodologije, bez navoda literature i izvora i pozivanja na pravnu regulativu.

„U Studiji ne piše šta se sve od činilaca životne sredine nalazi na lokaciji, ni na jedan način ne konstatujete šta su karakteristike, slojevi, različite komponente, vrednosti tog mesta i samim tim ne možete da izvršite analizu toga kako će projekat uticati na lokalitet“, navela je Kisić.

Autorima studije je postavila brojna pitanja.

„Nemamo odgovor“

Jedno od pitanja bilo je „kako je moguće da nisu angažovali nikoga ko se bavi zaštitom kulturnih spomenika i kulturnih dobara, nijednog arheologa, nijednog istoričara umetnosti, nijednog arhitektu, konzervatora?“.

Obrađivači su rekli: „Nemamo odgovor“.

Na pitanje koju su metodologiju autori Studije koristili za analizu uticaja na kulturno nasleđe, kulturna dobra i kulturni predeo, odgovor je bio da su projekat radili licencirani inženjeri.

Na pitanje ko tačno ima licencu kada je u pitanju oblast kulturnog nasleđa, poručeno je da „Elkoms ima licencu“.

Kisić je rekla i da u odeljku o osnovnim karakteristikama lokacije obrađivači „nude niz netačnih, neadekvatnih informacija i materijalnih grešaka“.

„Apsolutno ne definišete gde je granica kulturnog dobra Beogradske tvrđave, govorite park Kalemegdan umesto Beogradske tvrđave. Za dva stuba dajete materijalnu grešku da se jedan nalazi 150 metara od Beogradske tvrđave, a drugi na 70 metara, odnosno da nisu u zoni zaštite. Koju ste zonu zaštite konsultovali? Kako ste došli do toga, da li je u međuvremenu promenjena zona, a da mi ne znamo“, pitala je Kisić.

Autori studije: Studija će biti dorađena

Obrađivači su na to odgovorili da zona nije promenjena, i da će „svakako svi komentari s javne rasprave biti poslati obrađivačima na ponovnu doradu, pa tek onda Ministarstvu“.

Kisić je rekla da se na parcelama na kojima se planira izgradnja gondole nalaze bogati slojevi rimskog doba, srednjeg veka, kao i da su prvo morala da budu urađena arheološka istraživanja na osnovu čega bi mogli da kažu koji je uticaj na to što je pronađeno.

„Tendenciozno u studiji ne spominjete sve kulturne vrednosti tog mesta i ja se pitam na osnovu čega ste napravili analizu. Nabrajate kulturna dobra bez da ih opisujete u jednom trenutku. Kako ste mogli samo nabrajanjem da dođete do konstatacije šta su činioci životne sredine , šta su njihove vrednosti i kakav je uticaj“, ponovo je pitala Kisić.

Odgovor obrađivača je bio da su osnov uslovi koje je izdao Republički zavod za zaštitu spomenika.

Na pitanje na koji način je urađena procena uticaja na karakteristike i vrednosti pejzaža ako sam pejzaž nije opisan, odgovor je bio da „koleginica koja je pisala taj deo Studije nije danas tu“.

Kisić je potom zaključila da Studija nije analizirala niti utvrdila uticaj žičare na kulturna dobra niti kulturni predeo te da nije ispunila zadatak koji Zakon definiše.

„Pozivamo Ministarstvo da ovu studiju u potpunosti obori jer nema sve elemente, nema ključne elemente koje bi trebalo da ima po zakonu“, poručuje Kisić.

„Studija nije dokazala, a trebalo je…“

Maja Đorđević, arheološkinja iz Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture je istakla da ona nije izrađivač rešenja koja su uslovila i omogućila projekt gondole, kao i da su stručnjaci Zavoda bili na neki način obmanuti, i da nisu bili svesni „kakav se proces odvija iza njihovih leđa“.

„Sada kada smo se uključili, imamo pravo da kažemo svoju reč. Na pisarnicu Ministarstva smo dostavili naše primedbe, to su primedbe stručnjaka Republičkog zavoda“, kaže arheološkinja.

Ona je obrađivačima rekla da delovi iz Studije javnost navode na pogrešan zaključak da se na parcelama na kojima je planirana izgradnja gondole ne nalaze nikakvi istorijski slojevi.

„Studija nije dokazala, a trebalo je, da će realizacijom projekta biti značajno ugroženost i autentičnost i integritet kulturnog dobra Beogradske tvrđave i antički Singidunum. Studija nije dokazala, a trebalo je, da će biti narušena istorijska i ambijentalna vrednost parka Kalemegdan, prvog gradskog parka koji se naravno nalazi u granicama zaštite i od izuzetnog je značaja“, navodi Đorđević.

Ona je rekla i da se najvažnije osobine koje mogu da istinito prenesu vrednost kulturnog dobra sada nalaze u arheološkim ostacima i slojevima ispod Savskog šetališta i dokazani su publikovanim izveštajima sa ranijih iskopavanja.

„To će sada nesporno biti uništeno, a to vašom studijom niste uspeli da dokažete“, poručila je arheološkinja.

„Zaista sam razočarana“

Sonja Pavlović, samostalna poslanica u Skupštini Srbije i arhitektkinja je rekla da urbanistički osnov koji predviđa izgradnju gondole nije u skladu sa Planom generalne regulacije, planom višeg reda, prema kojem je zabranjeno postavljanje žičanih sajli za alternativni prevoz, naročito u području Beogradske tvrđave.

„Ustavnom sudu je 25 poslanika Skupštine Srbije, među kojima i sam i ja, podnelo inicijativu za ocenu ustavnosti. Ali hajde na trenutak da se pravimo daje sve regularno i da nije narušen zakonski pravni osnov. Zaista sam razočarana, ovo je kapitalni projekat, Studija bi trebalo da se bavi procenom uticaja i mogućim negativnim uticajem na životnu sredinu, a ne da nas sve vreme ubeđuje da će, ako se predviđena projektantska rešenja ne realizuju, to zaista biti pogubno za grad“, rekla je Pavlović.

Ona je poručila smatra da je „Studija urađena bez planskog osnova, da krši zakonski osnov i da ovaj postupak i javnu raspravu i sve što ima veze sa Studijom treba obustaviti“.

Dodala je i da je predviđeno da se jedan od stubova koji bi trebalo da nosi konstrukciju žičare postavi u zoni reni bunara, što je, kako je rekla, nedopustivo

„Treba studiju i čitav projekat obustaviti jer su Zakoni već prekršeni“

Aleksandra Knez-Milojković iz Alijanse za zajedničko dobro je navela da su obrađivači na početku rasprave rekli da predmet Studije nisu kulturna dobra i podsetila da su  po članu 3 Zakona o proceni uticaja na životnu sredinu „kulturna dobra sastavni deo životne sredine“.

„Pošto je Beogradska tvrđava objekat od šireg javnog značaja to je još značajnija odredba. Treba studiju i čitav projekat obustaviti jer su Zakoni već prekršeni. Podsećam na to da je građevinska dozvola izdata pre pribavljene saglasnosti na Studiju o proceni uticaja na životnu sredinu. Podsećam i da su bez te procene posečena i stabla na javnoj zelenoj površini na Ušću i Kalemegdanu čije je prekršen Zakon o proceni uticaja na životnu sredinu, odnosno član 40“, rekla je Knez-Milojković.

Ona je navela i da u Studiji nisu navedeni izvori podataka, što takođe dovodi u pitanje celu Studiju.

„Vraćamo se na stubove žičare, posebno stub ispod stanice Kalemegdan, treba obratiti pažnju da je predviđena visina prelazi nivo visine krova stanice i ugrožava pogled sa i na Kalemegdan, za koji obrađivač tvrdi da neće biti ugrožen. Takođe podaci o vibraciji i buci sa strane Beogradske tvrđave nedostaju. Vibracije mogu da naruše kulturno dobro“, napominje ona.

Neusklađenost urbanističkih planova, različiti stavovi u Zavodu i „naknadna pamet“

Najavljena izgradnja gondole i brojne nepravilnosti koje su pratile postupak bila je tema brojnih tekstova Insajdera.

Prema istraživanju Insajdera, u Planu generalne regulacije, koji je po definiciji osnov za sve detaljne planove izgradnje u gradu Beogradu, piše da je zabranjeno postavljanje žičara na Beogradskoj tvrđavi.

Iako u suprotnosti sa Planom generalne regulacije, u međuvremenu je usvojen i Plan detaljne regulacije za gondolu. Za izradu ovog plana Zavod za zaštitu spomenika je dao svoju saglasnost 2017.

Zamenik gradonačelnika Goran Vesić je u izjavi za Insajder rekao „da ne razumemo šta sa čim treba da bude usklađeno i da je sve u skladu sa zakonom”. Prema njegovim rečima, oni koji se sada bune to su mogli da rade u vreme dok je bila javna rasprava i sve kritike je nazvao „naknadnom pameću“.

Kako je otkrio Insajder i unutar samog Republičkog Zavoda za zaštitu spomenika kulture, institucije koja bi trebalo da štiti Beogradsku tvrđavu, postoje potpuno različiti stavovi o projektu izgradnje gondole na Beogradskoj tvrđavi.

Dok je Zavod dao saglasnost za izgradnju gondole, Stručni savet iste institucije u stavu koji je i zvanično dostavljen direktorki Mirjani Andrić navodi „da bi izgradnja žičare sa gondolama trajno ugrozila vrednosti Beogradske tvrđave, njen integritet, istorijske vizure, arheološke slojeve i materijalne ostatke svih istorijskih epoha“.

Predstavnici vlasti u Beogradu i članovi Vlade Srbije izgradnju gondole u prestonici, vrednu oko 18,2 miliona evra, najavljuju kao investiciju u novu turističku atrakciju koja će se isplatiti u roku od šest godina. Sa druge strane, protiv njene izgradnje izjasnilo se oko 20 strukovnih organizacija, a peticiju za zabranu je potpisalo više od 15.000 građana.

 

Izvor: Insajder

Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.insajder.net.