Jezik

sr

en

Suđenje za pobunu JSO: Tužilaštvo smatra da je sud povredio zakon donošenjem oslobađajuće presude

Tužilaštvo za organizovani kriminal je podnelo žalbu na presudu Specijalnog suda kojom su bivši pripadnici Jedinice za specijalne operacije (JSO) oslobođeni od optužbi za organizovanje oružane pobune, a zamenik tužioca Dragan Rajković je na današnjoj otvorenoj sednici obrazložio žalbu time da je sud povredio odredbe Zakona o krivičnom postupku.

Srđan Ilić: JSO blokira  autoput u Beogradu, novembar 2001.
Foto: Srđan Ilić / JSO blokira autoput u Beogradu, novembar 2001.

"Prvo se u presudi kaže da se optužbe odbacuju zbog nedostatka dokaza, a potom da optuženi nisu ni počinili krivično delo", rekao je Rajković.

On se pozvao na član 438 Zakona o krivičnom postupku u kojem se navodi da bitna povreda odredaba krivičnog postupka postoji ako je "izreka presude protivrečna sama sebi ili su razlozi presude protivrečni izreci".

Tužilac je rekao i da „sud nije sa dovoljno pažnje cenio iskaze (tadašnjeg ministra policije) Dušana Mihajlovića, svedoka saradnika Ljubiše Buhe Čumeta, Čedomira Jovanovića i Dejana Milenkovića Bagzija“.

"Sud nije cenio iskaze koji su protivrečni donetoj presudi, ali nije adekvatno obrazloženo zašto te odlučne činjenice nije cenio. Sud nije sa dovoljno pažnje cenio iskaz ministra Dušana Mihajlovića da je došlo do oružane pobune", istakao je Rajković.

Inače, predsedavajući sudskog veća koje je donelo oslobađajuću presudu Dragomir Gerasimović je obrazlažući odbacivanje iskaza Čedomira Jovanovića i bivšeg ministra policije Dušana Mihajlovića rekao da su iskazi bili u suprotnosti s dokazima i da su u pitanju "naknadna sećanja".

Sud nije poklonio poverenje ni svedočenju Dejana Milenkovića i Ljubiše Buhe, koji su inače imali status svedoka saradnika u dva postupka za ubistvo premijera Zorana Đinđića i druge zločine Zemunskog klana.

Suština oslobađajuće presude koju tužilac pokušava da pobije svojom žalbom je da JSO nije organizovala pružanu pobunu u novembru 2001. godine, već da je to bio protest.

Javna sednica Apelacionog suda održana je u sudnici Okružnog zatvora u Beogradu. Ta sudnica se koristi zbog bezbednosti. U tu sudnicu su danas iz zatvora u Požarevcu dovedeni Milorad Ulemek Legija, bivši komandant JSO i Zvezdan Jovanović, nekadašnji oficir JSO. Oni se inače nalaze na izdržavanju kazne zatvora od 40 godina zbog ubistva premijera Zorana Đinđića 2003 godine. Ulemek je osuđen na najvišu kaznu zatvora i zbog ubistva bivšeg predsednika Srbije Ivana Stambolića i pokušaja ubistva Vuka Draškovića 2000. godine, zločina na Ibarskoj magistrali 1999. godine, kao i zbog zločina Zemunskog klana.

Javnoj sednici Apelacionog suda u predmetu za pobunu JSO prisustvovali su Veselin Lečić, Dragiša Radić i Dragoslav Krsmanović, koji su takođe bili optuženi za pobunu, ali su kao i svi optuženi prvostepeno oslobođeni.

Za Dušana Maričića Gumara, koji je u vreme pobune bio komadant jedinice, je medicinskim veštačenjem ocenjeno da nije sposoban da prati suđenje, pa je postupak protiv njega razdvojen.

Na današnjoj javnoj sednici prvo je sudija izvestilac i predsedavajući veća Milimir Lukić pročitao obrazloženje oslobađajuće presude i ponovio odbrane optuženih.

"Reakcije JSO bile politički obojene, u pitanju je oružana pobuna"

Tokom čitanja obrazloženja presude sudija Apelacionog suda Milimir Lukić je podsetio i da je osnovana Komisija, koju su činili tadašnji ministri pravde, poljoprivede i rada Vladan Batić, Dragan Veselinov i Dragan Milovanović, a koja je zaključila da JSO jeste bila zloupotrebljena prilikom hapšenja haških optuženika braće Banović.

Sudija je, međutim, podsetio da je Veselinov smatrao da je u pitanju oružana pobuna, a ostala dva ministra da je u pitanju „politički protest“, ali da je kao zvaničan stav Komisije predstavljeno da je u pitanju „protest“.

Veselinov je i u svom svedočenju rekao da su reakcije JSO bile politički obojene i da je bila u pitanju oružana pobuna.

Politička obojenost se videla u zahtevima pobunjenih članova JSO: smena tadašnjeg ministra policije Dušana Mihajlovića i donošenje zakona o saradnji s Haškim tribunalom.

Pobuna je ipak obustavljena nakon što su smenjeni načelnik DB-a Goran Petrović i njegov zamenik Zoran Mijatović.

Petrović je u svom svedočenju naveo da je podneo ostavku jer se nije slagao s reakcijom Vlade na celu situaciju, a da je naglasio da naredbu o hapšenju braće Banović nije dobio od Đinđića.

Mihajlović je inače na sastanku s pripadnicima JSO, dok je u toku bila pobuna, napisao neopozivu ostavku, koju je potom pocepao Čedomir Jovanović, u to vreme šef poslaničke grupe DOS-a, uz reči da ne mogu ministra da smenjuju oni koji ga nisu ni postavili. Ostavku svakako nije prihvatila ni Vlada.

„Neka bog čuva ove momke“

U presudi se navodi da je ministar saopštio da daje ostavku, da su „momci“ (pripadnici JSO) kolateralna šteta, i da je rekao i: „Neka bog čuva ove momke“.

Sudija je podsetio na svedočenje da su se Čedomir Jovanović i Milorad Ulemek Legija žustro svađali nakon što je Jovanović pocepao ostavku ministra.

Zakon o saradnji s Haškim tribunalom je donet u aprilu 2002. godine.

Inače, svi optuženi, bivši pripadnici JSO, su kao razlog za nezadovoljstvo i, kako oni kažu, „protest“ naveli to što su zloupotrebljeni i izmanipulisani u slučaju hapšenja braće Banović 8. novembra 2001. Kako kažu bivši pripadnici JSO, njima je naređeno hapšenje Predraga i Nenada Banovića uz obrazloženje da su kriminalci, a potom se ispostavilo da su Haški optuženici i da su nakon hapšenja sprovedeni u Hag.

Sudija je podsetio na Ulemekovu odbranu da do „protesta“ jedinice on nije dolazio u centar JSO koji se nalazio u Kuli, jer je bio u inostranstvu, a da je u Srbiju došao zbog svedočenja u slučaju atentata na Ibarskoj magistrali.

„Nije bilo razloga za upotrebu vojske“

Sudija Milimir Lukić je podsetio i na svedočenje ministra Mihajlovića, tokom kojeg je rekao da JSO nije uspeo da obezbedi podršku policije, Vojske i Žandarmerije i da je procena Ministarstva bila da „nemaju snagu“ da razoružaju Jedinicu.

Sudija je podsetio i na svedočenje Gorana Radosavljevića Gurija, tadašnjeg načelnika Generalštaba, koji je rekao da nije bilo elemenata ugroženosti suvereniteta zemlje i da nije bilo razloga za upotrebu vojske.

U presudi Specijalni sud je zaključio da nije dokazano da postoje bitna obeležja krivičnog dela oružane pobune, ugrožavanja ustavnog poretka, ometanja Vlade u borbi protiv organizovanog kriminala…

Sud je utvrdio i da nije dokazano da su Ulemek i Dušan Spasojević slali poruke predstavnicima vlasti da će doći do radikalizacije „protesta“ tako što bi bila blokirana zgrada Vlade, Aerodroma i RTS-a.

Sud je zaključio i da svedoci koji su bili na „događaju“ karakterišu sve kao protest.

Sud navodi i da je tokom suđenja utvrđeno da na blokadi autoputa u Vrbasu i Beogradu jedinice nisu imale oružani kapacitet za oružanu pobunu, da nije bilo nasilja, da nisu nosili fantomke, kao i da su se pozdravljali s građanima.

Nije dokazano ni da je Ulemek imao faktičku vlast u JSO i sa Dušanom Spasojevićem iz Zemunskog klana organizovao oružanu pobunu, naveo je Sud u presudi od jula prošle godine.

Zvezdan Jovanović je lično pisao odgovor na žalbu Tužilaštva, a poručio je, između ostalog, da se nada da će Veće Apelacionog suda „zaustaviti trend zloupotrebe službenog položaja Tužilaštva za organizovani kriminal“, koje, kako navodi, dalje zloupotrebljava svedoke zarad interesa „političara kriminalaca“.

U svom odgovoru Gradimir Nalić, branilac Petrakovića i Potića, je ocenio da je tužba Tužilaštva „pro forme“, a da su u žalbi opšta mesta.

Od advokata Milovana Živkovića su se čule i ocene da je Tužilaštvo „nestručno“ i „neprofesionalno“.

Veće sudija Apelacionog suda se nakon današnje sednice povlači da razmatra žalbu i odgovore na tužbu, nakon čega će biti doneta konačna presuda u ovom slučaju koji se dogodio pre skoro 18 godina.

Prvostepena presuda: JSO nije organizovao oružanu pobunu, nego protest

Specijalni sud u Beogradu oslobodio je u julu prošle godine bivše pripadnike Jedinice za specijalne operacije (JSO) optužbi za organizovanje oružane pobune 2001. godine. Oslobođeni su nekadašnji komandant JSO Milorad Ulemek Legija, koji nije prisustvovao izricanju presude, Zvezdan Jovanović, Veselin Lečić, Dragiša Radić, Vladimir Potić, Dragoslav Krsmanović, Mića Petraković.

Veće sastavljeno od sudija Siniše Petrovića i Dragomira Gerasimovića i sutkinje Svetlane Aleksić jednoglasno je donelo odluku da oslobodi optužene.

Kao argumente sudsko veće je navelo pisane dokaze, kao što su stenogrami 61. i 62. sednice Vlade na kojima su više puta upotrebljeni izrazi „protest“, a ne „oružana pobuna“.

Takođe, argument za odbacivanje optužbi je i to što Vlada nije proglasila vanredno stanje, što je, kako je naglašeno, uobičajena reakcija državnog vrha nakon oružane pobune. Sud je uzeo u obzir i činjenicu da su funkcioneri išli na put u inostranstvo neposredno nakon događaja s JSO, što je, prema mišljenju Sudskog veća, pokazatelj da državni vrh nije smatrao da je stanje u državi alarmantno ili ugrožavajuće na bilo koji način.

Pripadnici JSO Željko Tojaga, Saša Pejaković, Zvezdan Jovanović i Milorad Ulemek su, kako je utvrđeno sudskom presudom, 2003. godine izvršili atentat na premijera Zorana Đinđića, nakon čega je ova jedinica rasformirana.

U slučaju atentata na Ibarskoj magistrali osuđeni su Milorad Ulemek, Nenad Ilić   Branko Berček, takođe pripadnici JSO.

Za ubistvo Ivana Stambolića osuđeni su Branko Berček, Duško Maričić, Leonid Milivojević, Nenad Bujošević i Nenad Ilić.

Sudu je jako bitan argument i to što je premijer Zoran Đinđić sa svojim sinom išao na slavu Jedinice za specijalne operacije.

Suđenje Miloradu Ulemeku, i ostalim optuženima za ubistvo premijera Srbije Zorana Đinđića počelo je 22. decembra 2003. i do kraja suđenja održano je više od 150 pretresa. Saslušano je više od stotinu svedoka, a sastavljeno je više od 20.000 strana sudskih spisa.

Četiri godine kasnije, u maju 2007. završeno je suđenje za ubistvo premijera Srbije.

Optužnica za pobunu Jedinice za specijalne operacije podignuta je sedam godina kasnije, 8. marta 2012, a suđenje je počelo u oktobru iste godine.

Prema optužnici, JSO je od 9. do 17. novembra 2001. godine otkazala poslušnost komandi, povukla svoje pripadnike u centar u Kuli, prekinula komunikacije s komandom i u više navrata odbila zahteve načelnika resora, ministra unutrašnjih poslova i premijera Zorana Đinđića, da prekine pobunu.

Operativni deo JSO je borbenim vozilima i naoružanim ljudstvom u dva navrata blokirao autoput.

Na taj način je, kako se navodi u optužnici, vrlo jasno iskazana spremnost Jedinice za primenu nasilja ukoliko se ne prihvate njeni ultimativni zahtevi za smenu tadašnjeg ministra policije Dušana Mihajlovića, načelnika resora DB-a Gorana Petrovića i njegovog zamenika Zorana Mijatovića.

Takvim postupanjem Jedinice, bili su neposredno ugroženi bezbednost i ustavni poredak zemlje, navodi se u optužnici.

Pobuna JSO je okončana nakon što je Đinđić pristao na kompromis i smenio načelnika resora DB-a Gorana Petrovića i njegovog zamenika Zorana Mihajlovića. Za načelnika je imenovan Andrija Savića, a za zamenika Milorad Bracanović, bivši oficir JSO-a za bezbednost, koji je faktički upravljao službom. On je iz BIA sklonio sve Petrovićeve ljude koji su posle 5. oktobra radili na otkrivanju zločina iz Miloševićevog perioda, a u službu vratio kadrove Radomira Markovića i Jovice Stanišića.

Tužilaštvo za organizovani kriminal u ovom postupku tražilo je da sud optuženima zbog oružane pobune izrekne kazne zatvora od 3 do 12 godina. Optuženi su u svojim odbranama negirali pobunu tvrdeći da su iskazali protest zbog obmane nadređenih.

Postupak iniciran kako bi bila otkrivena politička pozadina ubistva Đinđića

Iako je ovaj postupak iniciran krivičnom prijavom advokata Srđe Popovića, zastupnika majke i sestre Zorana Đinđića, kako bi se otkrila politička pozadina ubistva premijera, to se nije dogodilo.

To je bilo jasno i iz prve izjave tadašnjeg specijalnog tužioca Miljka Radisavljevića koji je rekao da iz dokaza koji su prikupljeni tokom istrage nema indicija da je postojala ideja ili plan o kasnijem atentatu na Đinđića. On je rekao da ova dva događaja povezuju sami akteri ali da „o pobuni može da se govori kao o događaju koji je hronološki prethodio i, prema tome, bio uvertira u kasniji atentat na premijera“.

Krivičnom prijavom bili su obuhvaćeni i Vojislav Koštunica kao tadašnji predsednik SR Jugoslavije i to zbog sumnji da nije preduzeo radnje iz svoje nadležnosti i nije angažovao vojsku koja je jedina mogla da se suprotstavi JSO. Posebno je istaknuta njegova izjava da su pripadnici JSO izašli na ulicu u jedinoj uniformi koju imaju.

Njegovo ime, međutim, nije se našlo ni na spisku svedoka, a sama najava da će u istrazi biti saslušan tumačena je kao kampanja protiv njegove stranke,Demokratske stranke Srbije. Koštunica ni na suđenju nije predložen za svedoka. To nije učinilo tužilaštvo, ali ni odbrana prilikom pripremnog ročišta.

Insajder se vezom pobune i ubistva premijera bavio u emisiji Politička pozadina atentata, emitovanoj 2008. 

Izvor: Insajder

Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.insajder.net.