Jezik

sr

en

Srbija skinuta sa crne liste FATF; Brnabić: Nemam još zvaničnu potvrdu FATF, ali je dobra vest

Nakon više od godinu dana od kada je stavljena na crnu listu rizičnih zemalja za pranje novca i finansiranje terorizma, Međudržavno telo za borbu protiv pranja novca (FATF) je Srbiju skinulo sa sporne liste. To je u Minsku potvrdio predsednik Srbije Aleksandar Vučić, koji je rekao da je to „izvanredna vest”. Premijerka Ana Brnabić je međutim izjavila da još nema zvaničnu potvrdu od FATF. Na zvaničnom sajtu FATF, ova informacija još nije objavljena. 

Ilustracija FATF
Ilustracija FATF

Srbija je na listu rizičnih zemalja stavljena u februaru 2018. godine, u društvu zemalja poput Bocvane, Etiopije, Gane, Sirije, Pakistana. U međuvremenu je urađeno pet revizija, odnosno analiza ostvarenog napretka. Srbija je sa liste skinuta tek nakon poslednje revizije koja je završena u junu. 

Ovu mogućnost je juče najavio upravo predsednik Srbije Aleksandar Vučić, a danas potvrdio novinarima u Minsku, kada je rekao da je Srbija skinuta sa liste zemalja sa „sistemskim manjkavostima” u borbi protiv terorizma i pranja novca Međudržavnog tela za borbu protiv pranja novca (FATF).

Vučić je naveo da je „srećan zbog toga”, da je to izvanredna vest i ocenio da Srbija više nema nikakvo opterećenje što se tiče ekonomije.

„Srbija je u najboljoj ekonomskoj situaciji u svojoj istoriji”, naveo je Vučić.

Brnabić: Nemam još zvaničnu potvrdu od FATF da je Srbija skinuta sa "sive liste"

Premijerka Srbije Ana Brnabić izjavila je međutim danas da još nema zvaničnu informaciju da je Srbija skinuta sa sive liste FATF, ali da može da kaže da su vesti dobre.

"Ovo je veliki uspeh Srbije", rekla je Brnabić, nakon obeležavanja sto dana rada Fonda za nauku.

Prema njenim rečima, naporno se radilo da bi se to postiglo, tako da je samo u jednoj godini promenjeno 12 zakona, da su doneti brojni podzakonski akti i preduzet niz drugih postupaka.

Analiza i odluka FATF o skidanju Srbije sa „crne liste” rizičnih zemalja još nije zvanično dostupna na sajtu ove institucije.

U poslednjem izveštaju koji je objavljen u februaru 2019, FATF je naveo da je Srbija preuzela političku obavezu na visokom nivou da radi na jačanju efikasnosti „njegovog režima za borbu protiv pranja novca i finansiranja terorizma i da se pozabavi svim tehničkim nedostacima“.

Ovo telo je tako konstatovalo da je Srbija završila svoj akcioni plan, da je sprovođenje reformi počelo, ali da je neophodno pružiti dokaze da se one primenjuju i da postoji politička posvećenost za njihovo sprovođenje.

Kao primeri gde je Srbija napredovala navedeno je između ostalog zakonsko regulisanje praćenja i kontrole advokata, notara, uspostavljanje efikasnog mehanizma za pravovremeni pristup informacijama o stvarnom vlasništvu pravnih lica, osiguravanje adekvatne i efikasne istrage i krivičnog gonjenja…

Bez pozitivne ocene FATF nema ulaska u EU

Međudržavno telo za borbu protiv pranja novca u februaru 2018. svrstalo je Srbiju na listu zemalja koje ne primenjuju međunarodne standarde u borbi protiv pranja novca, „rame uz rame” sa Irakom, Sirijom, Etiopijom.

Iako su se državni zvaničnici pravdali da je Srbija uradila sve što je potrebno i da se neopravdano našla na toj listi, status rizične zemlje Srbija je zadržala do danas.

Preporuke Međudržavnog tela za borbu protiv pranja novca i finansiranja terorizma direktno su vezane i za dva glavna pregovaračka poglavlja za ulazak Srbije u EU - poglavlje 23 u oblasti borbe protiv korupcije i 24 u oblasti borbe protiv organizovanog kriminala i terorizma. Kada su otvorena u julu 2016, Srbija se između ostalog, obavezala da će svoje zakonodavstvo uskladiti sa 40 preporuka FATF. Bez toga, nema ulaska u Evropsku uniju.

Na „crnoj listi” i zbog slučaja Šarić

Nakon što se vest da je Srbija na „crnoj listi” prvi put pojavila u februaru prošle godine, prva reakcija predstavnika vlasti je bila ćutanje. Kako je Insajder pisao, kabinet premijerke Ane Brnabić je tada zabranio članovima Vlade Srbije da komentarišu vest da je Srbija stavljena na listu zemalja s nedostacima u sistemu borbe protiv pranja novca. Novinari Insajdera pokušali da dobiju odgovore na pitanja kako je došlo do toga da se srpski sistem za sprečavanje pranja novca nađe u rangu sa Etiopijom, Irakom, Sirijom od Ministarstva finansija. Oni se međutim, tim povodom nikada nisu oglasili.

Premijerka Ana Brnabić je o ovom problemu progovorila tek nakon nekoliko nedelja. Na pitanje Insajdera zbog čega se Srbija našla na „crnoj listi“ premijerka je umesto odgovora iznela ocenu da je takva odluka politički motivisana, i da su SAD bile te koje su insistirale na tome da se usvoji izveštaj prema kojem je Srbija nesigurna zemlja u ovoj oblasti.

Nekoliko meseci kasnije, guvernerka Narodne banke Jorgovanka Tabaković je ponudila drugačije obrazloženje.

Ona je početkom juna rekla da je najveći problem zbog kog se Srbija našla na toj listi bilo kasno podnošenje krivičnih prijava za zloupotrebe položaja, između ostalog i pranja novca u određenim bankarskim aferama, prvenstveno u „slučaju Šarić”.

Iako su i guvernerka i premijerka istakle da su u međuvremenu ispravljeni svi nedostaci i usvojeno šest zakona, status Srbije kao rizične zemlje do danas nije izmenjen.

Kontrola mora da bude efikasna, a ne samo slovo na papiru

FATF je najvažnija međunarodna institucija za sprečavanje pranja novca i finansiranja terorizma. Bivši direktor Uprave za sprečavanje pranja novca Aleksandar Vujičić je ranije za Insajder rekao da je stavljanje Srbije na spornu listu veliki problem za zemlju.

On je objasnio da se primedbe FATF odnosi suštinski na to da primena mera kontrole mora da bude efikasna, a ne samo slovo na papiru.

Vujićić je ocenio da je nadzor FATF-a rezultat „narušenog sistema na institucionalnom nivou - urušene Uprave za sprečavanje pranja novca iz koje su otišli kvalitetni ljudi, nepostojanja adekvatne međunarodne saradnje i nerazvijenosti institucija kao što su pravosuđe, tužilaštvo, policija”.

Izvor: Beta, Insajder

Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.insajder.net.