Jezik

sr

en

Apelacioni sud pravosnažno oslobodio pripadnike JSO: Nije bilo oružane pobune

Apelacioni sud u Beogradu pravosnažno je oslobodio bivše pripadnike Jedinice za specijalne operacije optužbi za organizovanje oružane pobune, čime je potvrđena presuda Višeg suda doneta u julu 2018. godine. Žalba koju je na prvostepenu presudu podnelo Tužilaštvo za organizovani kriminal Apelacioni sud je odbio kao neosnovanu.

Srđan Ilić: JSO blokira  autoput u Beogradu, novembar 2001.
Foto: Srđan Ilić / JSO blokira autoput u Beogradu, novembar 2001.

Presudom Višeg suda u Beogradu od jula 2018. godine, koju je Apelacioni sud danas potvrdio, Milorad Ulemek, Zvezdan Jovanović, Veselin Lečić, Mićo Petraković, Dragoslav Krsmanović, Dragiša Radić i Vladimir Potić su oslobođeni od optužbe da su izvršili krivično delo oružana pobuna.

„Prema nalaženju Apelacionog suda, nasuprot žalbenim navodima, prvostepeni sud je pravilno postupio kada je okrivljene oslobodio od optužbe da su izvršili krivično delo oružana pobuna, s obzirom na to da izvedenim dokazima u toku ovog krivičnog postupka nije utvrđeno da su okrivljeni učinili ovo krivično delo. Do ovakvog zaključka prvostepeni sud je došao pravilnom ocenom izvedenih dokaza, cenjenih kako pojedinačno, tako i u njihovoj međusobnoj povezanosti, te je u sklopu odbrane okrivljenih, dao za svoje činjenično-pravne zaključke dovoljne, jasne i argumentovane razloge, koje u svemu kao pravilne prihvata i Apelacioni sud“, navodi se u obrazloženju presude.

JSO na autoputu kod Vrbasa / Foto: Srđan Ilić
JSO na autoputu kod Vrbasa / Foto: Srđan Ilić

„Nije dokazana tvrdnja da je Ulemek imao neograničeni uticaj na komandanta i pripadnike JSO“

Apelacioni sud u obrazloženju presude navodi da se dokazima izvedenim pred prvostepenim sudom ne dokazuje tvrdnja navedena u optužnici da je Milorad Ulemek imao faktičku vlast i neograničeni uticaj na komandanta i pripadnike Jedinice za specijalne operacije, da je zajedno sa Dušanom Spasojevićem organizovao oružanu pobunu pripadnika JSO u nameri da se ugrozi ustavno uređenje i bezbednost države.

“Imajući u vidu da je za postojanje krivičnog dela ooružana pobuna potrebno da oružana pobuna bude upravljena na ugrožavanje ustavnog uređenje ili bezbednosti zemlje, odnosno da je cilj učesnika u pobuni rušenje, odnosno nasilna promena postojećeg državnog uređenja, tj. ugrožavanje bezbednosti zemlje, prema oceni Apelacionog suda, pravilan je zaključak prvostepenog suda da, na osnovu svih izvedenih dokaza, nije dokazano da dešavanja u periodu od 9. do 17. novembra 2001. godine, predstavljaju ugrožavanje ustavnog uređenja i bezbednosti države”, navodi Apelacioni sud.

Apelacioni sud navodi i da je prvostepeni sud iz iskaza ispitanih svedoka “pravilno utvrdio da nema dokaza kojima bi se potkrepila tvrdnja optužbe da su pripadnici operativnog sastava Jedinice za specijalne operacije bili spremni da u ostvarivanju ciljeva oružane pobune upotrebe vatreno oružje kojim su bili zaduženi kao pripadnici Jedinice i koje su nosili prilikom izlaska iz centra u Kuli”.

“Navedene činjenice prvostepeni sud je, između ostalog, utvrdio kako iz odbrana pojedinih okrivljenih, tako i iz iskaza ispitanih svedoka, kao i pisanih dokaza iz kojih proizlazi da je uzrok dešavanja nezadovoljstvo Jedinice svojim učešćem u hapšenju braće Banović”, piše u presudi.

Prema oceni Apelacionog suda, u prilog zaključku o nedokazanosti namere pripadnika JSO da ugroze ustavno uređenje i bezbednost države ide i činjenica da je sve okončano bez ispunjenja njihovih zahteva, odnosno tadašnji ministar policije Dušan Mihajlović nije podneo ostavku, a Zakon o saradnji SRJ sa Haškim tribunalom je donet u aprilu 2002. godine.

JSO na auto putu kod Vrbasa. Foto: Srđan Ilić
JSO na auto putu kod Vrbasa. Foto: Srđan Ilić

„Najodlučnija činjenica da Vlada RS nije proglasila vanredno stanje“

Apelacioni sud je u prilog zaključku o nedokazanosti optužbi da je u pitanju oružana pobuna naveo i “okolnosti koje se odnose na ponašanje vrha državne vlasti” i, kako je navedeno, “njihove reakcije, odnosno odsustvo reakcije na događaje koje su predmet optužbe”.

“Pravilan je stav prvostepenog suda da je, kada je u pitanju reakcija državnih organa na same inkriminisane događaje, najodlučnija činjenica da Vlada RS nije proglasila vanredno stanje, što bi, ukoliko je u pitanju oružana pobuna bio logičan sled stvari, kao i da službe bezbednosti nisu stavljene u borbenu gotovost, da su neke od nosilaca vrha bezbednosti službi u to vreme otišli na put, odmor ili slično, te da bezbednosne službe nisu imale podatke da je bilo ugroženo ustavno uređenje i bezbednost države i građana, odnosno da nije postojala bojazan da će doći do nasilnog preuzimanja vlasti, otcepljivanja dela teritorije ili promena državnog uređenja, što bi sve moglo biti posledica krivičnog dela oružane pobune”, piše u presudi.

U delu o reakcijama tadašnjeg državnog vrha se dodaje i da je “samo četiri dana nakon okončanja predmetnih dešavanja održana proslava slave JSO na koju je tadašnji premijer došao, kao i veći broj državnih funkcionera”, kao i da je Vlada “nakon celog kritičnog događaja pripadnike Jedinice nagradila sabljama, mačevima i pištoljima”.

“Vlada nikada nije onakvo ponašanje procesuirala, niti je okarakterisala kao oružanu pobunu, odnosno ovde okrivljeni, kao pripadnici Jedinice za specijalne operacije, nisu bili čak ni disciplinski kažnjeni”, zaključeno je u presudi.

JSO kod Sava Centra / Foto: Srđan Ilić
JSO kod Sava Centra / Foto: Srđan Ilić

Tužilaštvo u žalbi: Prvostepeni sud povredio odredbe Zakona o krivičnom postupku

Podsetimo, zamenik tužioca Dragan Rajković je na otvorenoj sednici održanoj 13. juna obrazložio žalbu Tužilaštva time da je sud povredio odredbe Zakona o krivičnom postupku.

"Prvo se u presudi kaže da se optužbe odbacuju zbog nedostatka dokaza, a potom da optuženi nisu ni počinili krivično delo", rekao je tada Rajković.

Tužilac se pozvao na član 438 Zakona o krivičnom postupku u kojem se navodi da bitna povreda odredaba krivičnog postupka postoji ako je "izreka presude protivrečna sama sebi ili su razlozi presude protivrečni izreci".

Rekao je i da „sud nije sa dovoljno pažnje cenio iskaze (tadašnjeg ministra policije) Dušana Mihajlovića, svedoka saradnika Ljubiše Buhe Čumeta, Čedomira Jovanovića i Dejana Milenkovića Bagzija“.

"Sud nije cenio iskaze koji su protivrečni donetoj presudi, ali nije adekvatno obrazloženo zašto te odlučne činjenice nije cenio. Sud nije sa dovoljno pažnje cenio iskaz ministra Dušana Mihajlovića da je došlo do oružane pobune", istakao je Rajković.

Suština oslobađajuće presude koju je tužilac pokušavao da pobije svojom žalbom je da JSO nije organizovala pružanu pobunu u novembru 2001. godine, već da je to bio protest.

JSO kod Sava Centra
Foto: Srđan Ilić / JSO kod Sava Centra

Suđenje Miloradu Ulemeku, i ostalim optuženima za ubistvo premijera Srbije Zorana Đinđića počelo je 22. decembra 2003. i do kraja suđenja održano je više od 150 pretresa. Saslušano je više od stotinu svedoka, a sastavljeno je više od 20.000 strana sudskih spisa.

Četiri godine kasnije, u maju 2007. završeno je suđenje za ubistvo premijera Srbije.

Optužnica za pobunu Jedinice za specijalne operacije podignuta je sedam godina kasnije, 8. marta 2012, a suđenje je počelo u oktobru iste godine.

Prema optužnici, JSO je od 9. do 17. novembra 2001. godine otkazala poslušnost komandi, povukla svoje pripadnike u centar u Kuli, prekinula komunikacije s komandom i u više navrata odbila zahteve načelnika resora, ministra unutrašnjih poslova i premijera Zorana Đinđića, da prekine pobunu.

Operativni deo JSO je borbenim vozilima i naoružanim ljudstvom u dva navrata blokirao autoput.

JSO kod Sava Centra / Foto: Srđan Ilić
JSO kod Sava Centra / Foto: Srđan Ilić

Na taj način je, kako se navodi u optužnici, vrlo jasno iskazana spremnost Jedinice za primenu nasilja ukoliko se ne prihvate njeni ultimativni zahtevi za smenu tadašnjeg ministra policije Dušana Mihajlovića, načelnika resora DB-a Gorana Petrovića i njegovog zamenika Zorana Mijatovića.

Takvim postupanjem Jedinice, bili su neposredno ugroženi bezbednost i ustavni poredak zemlje, navodi se u optužnici.

Pobuna JSO je okončana nakon što je Đinđić pristao na kompromis i smenio načelnika resora DB-a Gorana Petrovića i njegovog zamenika Zorana Mihajlovića. Za načelnika je imenovan Andrija Savića, a za zamenika Milorad Bracanović, bivši oficir JSO-a za bezbednost, koji je faktički upravljao službom. On je iz BIA sklonio sve Petrovićeve ljude koji su posle 5. oktobra radili na otkrivanju zločina iz Miloševićevog perioda, a u službu vratio kadrove Radomira Markovića i Jovice Stanišića.

Tužilaštvo za organizovani kriminal u ovom postupku tražilo je da sud optuženima zbog oružane pobune izrekne kazne zatvora od 3 do 12 godina. Optuženi su u svojim odbranama negirali pobunu tvrdeći da su iskazali protest zbog obmane nadređenih.

Postupak iniciran kako bi bila otkrivena politička pozadina ubistva Đinđića

U sudskom postupku za ubistvo premijera Zorana Đinđica na otkrivanju politicke pozadine insistirao je advokat Srđa Popović, koji je u tom postupku zastupao sestru i majku ubijenog predsednika Vlade, Milu Đinđić i Gordanu Đinđić Filipović.

Srđa Popović, koji je u međuvremenu preminuo, u krivičnoj prijavu koju je tužilaštvu podneo 2010. godine označio je oružanu pobunu JSO-a kao uvertiru za ubistva premijera. Krivičnu prijavu podneo je protiv Milorada Ulemeka, bivšeg komandanta i još pet članova nekadašnje komande JSO-a, ali i protiv bivšeg predsednika SRJ Vojislava Koštunice i bivšeg načelnika Uprave za bezbednost Vojske SRJ Ace Tomića zbog pobune JSO-a.

Tužilac Miljko Radisavljević objašnjavao je da se “iz dokaza koji su prikupljeni tokom istrage ne može zaključiti da je u vreme pobune JSO 2001. godine postojala ideja ili plan o kasnijem atentatu na premijera Zorana Đinđića”.

Konstatovao je da ova dva događaja povezuju sami akteri.

 

“Ulemek, Spasojević i Jovanović u pobuni Jedinice i u atentatu na premijera imali su glavne uloge. U tom smislu o pobuni može da se govori kao o događaju koji je hronološki prethodio i, prema tome, bio uvertira u kasniji atentat na premijera”, rekao je Radisavljević u vreme podizanja optužnice.

Iako je ovaj postupak iniciran krivičnom prijavom advokata Srđe Popovića kako bi se otkrila politička pozadina ubistva premijera, to se nije dogodilo.

Krivičnom prijavom bili su obuhvaćeni i Vojislav Koštunica kao tadašnji predsednik SR Jugoslavije i to zbog sumnji da nije preduzeo radnje iz svoje nadležnosti i nije angažovao vojsku koja je jedina mogla da se suprotstavi JSO. Posebno je istaknuta njegova izjava da su pripadnici JSO izašli na ulicu u jedinoj uniformi koju imaju.

Njegovo ime, međutim, nije se našlo ni na spisku svedoka, a sama najava da će u istrazi biti saslušan tumačena je kao kampanja protiv njegove stranke,Demokratske stranke Srbije. Koštunica ni na suđenju nije predložen za svedoka. To nije učinilo tužilaštvo, ali ni odbrana prilikom pripremnog ročišta.

Insajder se vezom pobune i ubistva premijera bavio u emisiji Politička pozadina atentata, emitovanoj 2008. 

 

Izvor: Insajder

Tužilac Miljko Radisavljević objašnjavao je da se “iz dokaza koji su prikupljeni tokom istrage ne može zaključiti da je u vreme pobune JSO 2001. godine postojala ideja ili plan o kasnijem atentatu na premijera Zorana Đinđića”.

Konstatovao je da ova dva događaja povezuju sami akteri.

“Ulemek, Spasojević i Jovanović u pobuni Jedinice i u atentatu na premijera imali su glavne uloge. U tom smislu o pobuni može da se govori kao o događaju koji je hronološki prethodio i, prema tome, bio uvertira u kasniji atentat na premijera”, rekao je Radisavljević u vreme podizanja optužnice.

 

Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.insajder.net.