Jezik

sr

en

U Sarajevu ispraćena kolona s posmrtnim ostacima srebreničkih žrtava

Građani Sarajeva ispratili su kolonu sa posmrtnim ostacima 33 žrtve ubijene tokom napada srpskih snaga na Srebrenicu u julu 1995. godine na području Srebrenice, koja je jutros iz Visokog krenula prema Potočarima gde će 11. jula biti kolektivno sahranjene.

Posmrtni ostaci žrtava na putu ka Srebrenici Foto: Alma Pašić Delić/Betaphoto
Posmrtni ostaci žrtava na putu ka Srebrenici Foto: Alma Pašić Delić/Betaphoto

Kolona se kratko zaustavila u Ilijašu i Vogošći, a potom je stigla i u Sarajevo, gde su ispred zgrade Predsedništva BiH, porodice žrtava, građani, predstavnici vlasti, pojedini ambasadori odali poštu ubijenim žrtvama.

Ispraćaju je prisustvovao i turski predsednik Redžep Taip Erdogan, koji boravi u dvodnevnoj poseti BiH.

EU ne odustaje, Srbija i dalje ne priznaje genocid u Srebrenici

Komemoracija u Potočarima bez državnih zvaničnika Srbije

Bili su prisutni i članovi Predsedništva BiH Šefik Džaferović i Željko Komšić, lider SDA Bakir Izetbegović, poglavar Islamske zajednice u BIH Husein Kavazović, visoki predstavnik Valentin Incko, američki ambasador Erik Nelson, gradonačelnik Sarajeva Abdulah Skaka i ostali zvaničnici.

Američki ambasador je posle ispraćaja kolone sa kovčezima srebreničkih žrtava na Tviteru objavio da se "saoseća sa majkama i porodicama žrtava genocida u Srebrenici".

Najmlađa žrtva, koja će ove godine biti sahranjena u Memorijalnom centru Potočari je Osman Cvrk, rođen 1979. godine, koji je u vreme kada je ubijen imao svega 16 godina.

Najstarija žrtva je Šaha Cvrk, koja je imala 82 godine kada je ubijena.

U mezarju Memorijalnog centra Srebrenica-Potočari do sada je sahranjeno 6.610 žrtava, a traga se za još više od hiljadu nestalih Srebreničana.

Brnabić: Neću ići u Potočare, nisam pozvana

Premijerka Srbije Ana Brnabić izjavila je da neće ići u Potočare, gde će 11. jula biti obavljena kolektivna sahrana posmrtnih ostataka 33 srebreničke žrtve, preneo je N1 BiH.

"I ovom prilikom uputiću svoje najdublje saučešće svim porodicama svih žrtava sukoba u Bosni i Hercegovini, svakako u Srebrenici. Nisam pozvana u Potočare, tako da neću ići", rekla je Brnabić, odgovarajući na pitanje novinara da li će ona ili neko iz državnog vrha Srbije ove godine biti u Srebrenici.

Prema njenim rečima, ne daje dobru poruku za regionalnu saradnju i činjenica da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić, koji je boravio u Srebrenici 2015. godine kao tadašnji predsednik Vlade Srbije, bio napadnut.

"On je boravio u Potočarima na 20. godišnjicu ovog užasnog zločina i bio je napadnut, životno ugrožen, a niko do danas nije odgovarao za taj napad. Mislim da to nije dobra poruka za regionalnu saradnju", naglasila je ona.

Reagujući na premijerkinu izjavu, Inicijativa mladih za ljudska prava (YIHR) uputila joj je poziv da 11. jula od 19 časova u Andrićevom park izrazi “pijetet prema žrtvama srebreničkog genocida”. YIHR je u saopštenju “podsetio premijerku Brnabić da Srbija mora poštovati odluke međunarodnih sudova, kao i sudski utvrđene činjenice, te da je obaveza Srbije da prizna genocid u Srebrenici”.

NVO zahtevaju da Srbija prestane da negira genocid

„Genocid u Srebrenici je najveći zločin počinjen nakon Drugog svetskog rata u Evropi. Režim Slobodana Miloševića saučesnik je izvršenog genocida budući da je Srbija pružala političku, vojnu, logističku, kao i finansijsku pomoć Vojsci Republike Srpske", navedeno je u saopštenju koje su potpisale organizacije iz Srbije - "Žene u crnom", "Inicijativa mladih za ljudska prava", "Mreže Žene u Crnom", "Dah Teatar", "Škart kolektiv", "Autonomni ženski centar", "Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji", "Komitet pravnika za ljudska prava YUCOM" i "Fond za humanitarno pravo".

Ove organizacije u saopštenju su navele da zahtevaju da „Srbija poštuje odluke međunarodnih sudova, kao i sudski utvrđene činjenice; da se prizna genocid u Srebrenici, ne samo kao jedan od značajnih koraka na putu Srbije ka pristupanju Evropskoj uniji, već prvenstveno kao poštovanje dostojanstva žrtava; da predsednik i premijerka Srbije i svi drugi predstavnici države prestanu sa negiranjem genocida i svih drugih ratnih zločina u BiH i šire; da se prestane sa veličanjem i rehabilitacijom osuđenih ratnih zločinaca; da se negiranje genocida u Srebrenici kvalifikuje kao krivično delo, bez ograničavajućih kriterijuma; da javne politike koje Srbija kreira i unapređuje u okviru procesa pristupanja Evropskoj uniji zaista odražavaju nameru kažnjavanja ratnih zločina i da se 11. jul proglasi Danom sećanja na genocid u Srebrenici u Republici Srbiji".

Obeležavanje godišnjice u Srbiji

Grupa nevladinih organizacija iz Srbije danas je saopštila da će ove nedelje obeležiti 24. godišnjicu zločina u Srebrenici paljenjem sveća, okupljanjem i izvođenjem predstave.

U akciji će učestvovati predstavnici organizacija Žene u crnom, Inicijative mladih za ljudska prava u Srbiji i Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji, uz podršku umetničkih kolektiva Škart i Dah teatar iz Beograda.

Žene u crnom organizovaće akciju „Nikada nećemo zaboraviti genocid u Srebrenici“, Inicijativa mladih za ljudska prava organizuje skup paljenja sveća „Sećamo se žrtava genocida u Srebrenici“, a u Zadužbini Ilije M. Kolarca biće održana predstava „Srebrenica. Kad mi ubijeni ustanemo“ u produkciji Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji.

Izvor: Beta, Insajder

Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.insajder.net.