Jezik

sr

en

Martinović: KRIK, CINS, Insajder, BIRN, N1, FHP, Birodi… traže bezbednosno vrlo osetljive informacije

Šef poslaničke grupe SNS-a u Skupštini Srbije Aleksandar Martinović praktično je optužio novinare i nevladine organizacije da svojim pitanjima ugrožavaju bezbednost države. On je tokom rasprave o izveštaju Poverenika za informacije od javnog značaja za 2018. godinu relativizovao i događaje koji predstavljaju očigledno kršenje zakona, a o kojima je javnost bar neke od informacija dobila upravo zahvaljujući Zakonu o pristupu informacijama. Iz Martinovićevog nastupa može se zaključiti da je za njega sporan i sam Zakon, i kancelarija Poverenika, i nevladine organizacije i novinari koji pitanja postavljaju pozivajući se na Zakon. Inače, ovaj zakon je sve češće jedini način da novinari od nadležnih institucija dobiju odgovore na pitanja koja se tiču svih građana.

Aleksandar Martinovic. Foto: Srđan Ilić
Aleksandar Martinovic. Foto: Srđan Ilić

Zašto se Poverenik u izveštaju bavi rušenjem u Hercegovačkoj, diplomom Siniše Malog, njegovim zaposlenjem u Visokoj medicinskoj školi u Ćupriji… a ne bavi se, kako je rekao, pokušajem ubistva Aleksandra Vučića u Potočarima – suština je govora poslanika Martinovića o izveštaju Poverenika za 2018. Na konstataciju zamenice Poverenika Stanojle Mandić da ta institucija ne bira teme kojima se bavi, već postupa po zahtevima i žalbama građana kada im nadležne institucije ne dostavljaju podatke od javnog značaja, Martinović je počeo da nabraja ko se obraćao Povereniku uz konstataciju da su se zahtevi ticali bezbednosno osetljivih informacija. 

Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja u Srbiji postoji od 2004. godine, a za novinare Insajdera od samog usvajanja važan je mehanizam prikupljanja informacija koje se tiču svih građana. Ubistvo premijera Srbije Zorana Đinđića, nemoć države u borbi protiv huligana, zloupotrebe u Kolubari… neke su od tema koje smo uradili, a za koje smo upravo koristili ovaj Zakon. U poslednjem izveštaju Poverenika se navodi da novinari Insajdera nisu dobili podatke koji se tiču privatizacije JAT-a, PKB-a, nelegalnog objekta na Pančićevom vrhu, informacije u vezi s otmicom i ubistvom zaposlenih Ministarstva spoljnih poslova Srbije u Libiji, zatim informacije u vezi s radom više ministarstava, javnih preduzeća, lokalnih samouprava, informacije o postupanju tužilaštvo u slučaju provere imovine ministra finansija Siniše Malog. 

„Najmanji je broj građana, običnih građana, koji su tražioci informacije. Evo ko su vam u najvećem meri tražioci informacije i u ime koga ste vi tražili informacije, inače, u najvećem broju slučajeva, bezbednosno vrlo osetljive po Republiku Srbiju. Novinar CINS-a, novinar CINS-a, novinar CINS-a, novinar KRIK-a, Nezavisni policijski sindikat Srbije… 88 rešenja po zahtevima jedne advokatske kancelarije, a vezano za zasnivanje radnog odnosa određenog lica u MUP-u Republike Srbije na Kosovu i Metohiji. 88 od jedne te iste advokatske kancelarije. Fond za humanitarno pravo, Fond za humanitarno pravo, Fond za humanitarno pravo, Fond, Fond, Fond… i to sve za delovanje pojedinih pripadnika Vojske Srbije na Kosovu i Metohiji 1999. godine. A Vi mi, gospođo Mandić, recite da to nije tendenciozno. Novinar KRIK-a, CINS-a, novinar Insajdera, novinar Radija Slobodna Evropa, novinar BIRN-a, novinar N1, novinar Istinomera, novinar nedeljnika Vreme, novinar CINS-a, novinar KRIK-a, novinar Insajdera, Transparentnost Srbije… to su ljudi , odnosno organizacije za koje ste vi tražili informacije“, rekao je Martinović na sednici Skupštine Srbije uz prenos uživo na Javnom servisu.

Martinović je nekoliko puta ponovio da novinari i nevladine organizacije traže bezbednosno osetljive informacije, optužujući u kancelariju Poverenika da je njihova ekspozitura.

Iz Kodeksa novinara Srbije: 

• Novinari, odnosno urednici profesionalno su odgovorni javnosti (čitaocima/gledaocima/slušaocima), a ne izdavaču/vlasniku (državi i interesnim grupama), i njihovim privatnim, ekonomskim, političkim i drugim interesima.

• Novinar treba da se suprotstavi svakom pritisku na slobodno obavljanje profesije, kao i svakom vidu cenzure. Novinar zadatke prima samo od nadležnih urednika.

„Vi ste u stvari, i to građani Srbije treba da znaju, da mi prestanemo da govorimo ovim nemuštim jezikom koji niko živi ne razume, vi ste u stvari bili služba i ekspozitura raznih KRIK-ova, CINS-ova, BIRODI-ja, Nataše Kandić, Nemanje Nenadića, i tako dalje, koji su u stvari tražili od nadležnih državnih organa u najvećem broju slučajeva, to ponavljam, bezbednosno vrlo osetljive podatke“. 

Martinović je u nekoliko navrata ponovio pitanje kako je moguće da građane Srbije ne zanima, kako je rekao, pokušaj ubistva tadašnjeg predsednika Vlade Aleksandra Vučića u Srebrenici 2015.

„Jako je bitno to što vas novinar BIRN-a pita kako su angažovani Orlić, Martinović… u Visokoj medicinskoj školi u Ćupriji. Znači, to zanima građane Srbije, kako ja predajem sa završenim Pravnim fakultetom predmet iz oblasti prava, a ne zanima vas ko je hteo da ubije predsednika“, primer je koji je Martinović ponovio više puta.

Način nabavke aviona, helikoptera, tenkova… „detalj“ koji ne zanima građane

Martinović je u svom govoru relativizovao novinarska pitanja i postupanje Poverenika u slučajevima očiglednog kršenja zakona i urušavanja vladavine prava, uz ocenu da su to tendenciozna pitanja, da se takvim temama stvari banalizuju i da oni koji ih postavljaju ne misle dobro svojoj državi. On je upitao i koje građane koji misle dobro Srbiji zanimaju detalji kako je Srbija nabavila vojne i policijske avione i helikoptere i istakao da je valjda u interesu građana da Srbija ima jaču vojsku i policiju, jer su tako bezbedniji i država i narod.

Fond za humanitarno, nevladina organizacija, osnovala je još 1992. godine Nataša Kandić. Ova organizacija osporavana je od svog osnivanja zbog insistiranja na tome da se post-jugoslovenska društva suoče sa ratnim zločinima koje su činili pojedinci. FHP društvima regiona pomaže da uspostave vladavinu prava, prihvate nasleđe masovnog kršenja ljudskih prava, kako bi se utvrdila krivična odgovornost za počinioce, zadovoljila pravda i onemogućilo ponavljanje zločina.

Poslednjih godina Fond za humanitarno pravo istražuje zločine na svim stranama tokom rata na Kosovu.

„Vi ste se zapitali šta je nekoliko stotina građana radilo na Kosovu i Metohiji 1999. Pa, branili državu Srbiju! I vi sada očekujete, ajde sad da malo pričamo o tome kako je Siniša Mali zaposlio nekoliko žena u svoj kabinet? Ajde da pričamo i o tome, ali hajde da pričamo i tome da vi postupate isključivo po nalozima, zahtevima CINS-ova, BIRN-ova, Transparentnosti, BIROD-ija, Nataše Kandić i kojekakvih drugih koji ne misle dobro, po mom mišljenju - ja se sada ograđujem neću da govorim da je to mišljenje SNS, ali govorim u svoje lično ime, kao narodni poslanik - koji ne misle dobro državi Srbiji. Ja ne mislim da misli dobro državi Srbiji onaj ko pita kako smo nabavili avione, helikoptere, tenkove… Šta je radio građanin Srbije, oficir, šta je radio u to vreme na Kosovu i Metohiji“, rekao je između ostalog Martinović optužujući ponovo kancelariju Poverenika da je u službi nevladinih organizacija i, kako je rekao, tobožnjih nezavisnih novinara.

Sva ta pitanja, prema njegovoj oceni, dolaze u teškom trenutku za Srbiju.

„U 2018. godini kada su se pojavili zahtevi i kada je Republika Srbija bila izložena baražnoj vatri, što spolja, što iznutra, kada smo počeli da slavimo i da se sećamo slavnih dana MUP-a i Vojske na Kosovu i Metohiji 1999. godine“, rekao je Martinović uz konstataciju da se sve to dešava kada je Srbija prestala da se srami svojih generala.

Izveštaj Poverenika pokazuje da ne funkcionišu zakonski mehanizmi 

Martinović u svom govoru nije komentarisao to što novinari i građani nisu dobili odgovore na brojna pitanja u interesu javnosti, na šta u izveštaju za 2018. upozorava kancelarija Poverenika. Umesto toga je ponovo optužio bivšeg poverenika Rodoljuba Šabića da radi za strane obaveštajne službe i za opoziciju, a protiv Srpske napredne stranke i države Srbije. 

Zamenica poverenika Stanojla Mandić rekla je da se neće osvrtati na optužbe na račun Rodoljuba Šabića, ponavljajući da doskorašnji Poverenik nije imao priliku da o svom radu govori pred poslanicima, kao i da Skupština nije razmatrala njegove izveštaje, iako je to zakonska obaveza.

Ona je ponovila upozorenje iz izveštaja da nadležne institucije ne postupaju po zahtevima građana. Kada Poverenik to naloži, Vlada Srbije ne primenjuje zakon i ne omogućava da se rešenja Poverenika i sprovedu.

„Posledica toga je da neki mehanizmi previđeni zakonom u praksi ne funkcionišu, a oni se odnose na obezbeđenje izvršenja rešenja poverenika i na to smo više puta ukazali“, između ostalog je rekla zamenica poverenika koja je i potpisnik izveštaja za prošlu godinu.

Rodoljubu Šabiću je mandat istekao u decembru prošle godine, a do danas nije izabran njegov naslednik.

Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.insajder.net.