Jezik

sr

en

Završena komemoracija u Potočarima, sahranjene još 33 srebreničke žrtve

U Memorijalnom centru Potočari završena je komemoracija srebreničkim žrtvama stradalim tokom napada srpskih snaga na Srebrenicu u julu 1995. godine. Pored 6.610 već ukopanih žrtava, sahranjene su još 33 srebreničke žrtve. Najmlađa žrtva, koja će ove godine biti sahranjena je Osman Cvrk, koji je ubijen kad je imao 16 godina. Najstarija žrtva je Šaha Cvrk, koja je imala 81 godinu. Ubijena je zajedno sa sinom. Današnjoj komemoraciji nije prisustvovao niko od zvaničnika Srbije.

Sahrana srebreničkih žrtava u Potočarima Foto: AP Photo/Darko Bandic
Sahrana srebreničkih žrtava u Potočarima Foto: AP Photo/Darko Bandic

Komemoracija je završena obraćanjem bošnjačkog člana Predsedništva BiH Šefika Džaferovića, koji je izjavio da je negiranje genocida u Srebrenici poslednja faza genocida.

"Posebnim oblikom posthumnog zločina nad žrtvama smatramo negiranje genocida i veličanje zločinaca koji su odgovorni za genocid", rekao je Džaferović.

On je istakao da se genocid negira uprkos presudama Medjunarodnog suda pravde i Haškog tribunala, dodavši da "srpske političke i verske elite ne žele prihvatiti ove činjenice, ne žele se suočiti sa istinom i jasno se ograditi od ideologije koja je kreirala genocid".

EU ne odustaje, Srbija i dalje ne priznaje genocid u Srebrenici

Zločini paravojnih formacija u Srebrenici (VIDEO)

"Ne žele se ograditi ni od konkretnih izvršilaca, koji su listom osuđeni na doživotne ili višegodišnje zatvorske kazne. Naprotiv – slave ih", naveo je Džaferović.

Prema njegovim rečima, negiranjem genocida i glorifikovanjem osuđenih ratnih zločinaca, ne samo da se vređaju žrtve i njihove porodice, već se "gura prst u oko celom civilizovanom svetu, koji zna šta je istina i koji razume šta znače presude međunarodnih sudova".

"Iako možda toga nisu svesni, time u suštini najviše štete nanose upravo svom narodu, na koji projektuju krivicu i odgovornost za zločine Miloševićeve i Karadžićeve politike", ocenio je Džaferović.

Incko: Zalagaću se za zakon o zabrani negiranja genocida

Visoki predstavnik u BiH Valentin Incko izjavio je danas u Potočarima da će se zalagati da se u parlamentu BiH donese zakon o zabrani negiranja genocida.

"Iduće godine ćemo sigurno imati takav zakon", rekao je Incko za regionalnu N1 televiziju.

On je dodao kako "već radi na tome" i da će uložiti sav napor da Bosna i Hercegovina, poput mnogih drugih država, iduće godine dobije zakon o negiranju genocida.

Upitan da li očekuje da će naići na otpor, Incko je ocenio da je civilizacijska norma da se prizna genocid.

"Neki žele da nije bilo genocida. To je kao da mi kažemo da nije bio holokaust. Toga nema u civilizovanom svetu", naglasio je visoki predstavnik u BiH.

On je naveo da su vojska i policija RS, potpomognuta paravojnim jedinicama iz Srbije, za samo nekoliko dana jula 1995. godine, "organizirano i sistematski, na zverski način, likvidirali više od 8.300 ljudi".

"Cilj je bio da se na ovom prostoru potpuno zatre postojanje jednog naroda", ocenio je Džaferović i dodao da na zločin nisu reagovale ni snage Ujedinjenih nacija, mada su to imale obavezu da učine.

On je naglasio da će Srebrenica "zauvek ostati crna mrlja na obrazu svih onih koji su mogli, a nisu sprečili genocid".

Džaferović je dodao i da se posle 24 godine još traga za više od 1.700 žrtava i  pozvao "komšije" da otkriju mesta masovnih grobnica.

On je pozvao Srbe i njihove predstavnike da se usvoji zakon o kažnjavanju negiranja genocida.

Predsednik Međunarodnog rezidualnog mehanizma za krivične sudove Karmel Ađius rekao je obraćanju da žrtve i njihove porodice i danas trpe "bezdušne uvrede onih koji negiraju da se genocid desio, uprkos obimnim dokazima i presudama međunarodnih sudova".

Sahrana srebreničkih žrtava u Potočarima Foto: AP Photo/Darko Bandic
Sahrana srebreničkih žrtava u Potočarima Foto: AP Photo/Darko Bandic

"Vi znate mnogo bolje od mene koliko je ostrašćena kampanja negiranja genocida i kako je u skorije vreme dobila novi zamah. Ne mogu ni zamisliti koliko je to teško za vas", kazao je on.

Ađius je ocenio da "negiranje genocida ima za cilj da povredi i oslabi žrtve i da je to jedan od načina na koji se nastavlja genocid".

Predsednica Udruženja majki Srebrenice Kada Hotić istakla je oni koji su počinili zločine to moraju priznati, kako bi se nastavio život na ovim prostorima.

"Očekujem od srpskog naroda da spasi i sebe i svoj podmladak tereta ove prošlosti, ovog rata. Ne želim da ijedan narod pati zbog toga, a krivci neka odgovaraju", naglasila je Hotić.

Verski obred posle komemoracije predvodio je poglavar Islamske verske zajednice u BiH Husein Kavazović.

Traga se za još više od 1.000 nestalih Srebreničana

Danas se navršavaju 24 godine od ulaska snaga Vojske Republike Srpske (VRS) u Srebrenicu, muslimansku (bošnjačku) enklavu u istočnoj Bosni i Hercegovini koja je formalno bila pod zaštitom UN, nakon čega je, prema presudama Haškog tribunala ubijeno oko 8.000 muslimanskih muškaraca i dece. Međunarodni sud pravde u Hagu doneo je 2007. presudu kojom masakr u Srebrenici kvalifikuje kao genocid.

Rezolucije o Srebrenici kojima se potvrđuje ta presuda doneli su parlamenti zemalja EU, Kanada, SAD i Australija. Odlukom Evropskog parlamenta iz januara 2009. godine, 11. jul je proglašen Danom sećanja na genocid u Srebrenici.

U znak sećanja na ubijene Bošnjake, u Potočarima kod Srebrenice izgrađen je Memorijalni centar koji je zvanično otvorio bivši predsednik SAD Bil Klinton 20. septembra 2003. godine.

U mezarju Memorijalnog centra Srebrenica-Potočari do sada je sahranjeno 6.610 žrtava, a traga se za još više od hiljadu nestalih Srebreničana.

Na ovogodišnjoj komemoraciji neće biti nijednog od zvaničnika Srbije. Premijerka Ana Brnabić izjavila je da neće da ide u Potočare jer "nije pozvana". Uz “najdublje saučešće svim porodicama svih žrtava sukoba u BiH” i “užasnog zločina” u Srebrenici ona je podsetila da niko još nije odgovarao za napad na tadašnjeg premijera Srbije Aleksandra Vučića kada je 2015. došao na komemoraciju u Potočare povodom 20. godišnjice zločina. Srbija od tada nije slala zvanične predstavnike na komemoracije.

“On je boravio u Potočarima na 20. godišnjicu ovog užasnog zločina i bio je napadnut, životno ugrožen, a niko do danas nije odgovarao za taj napad. Mislim da to nije dobra poruka za regionalnu saradnju”, navela je ona.

Uoči 24. godišnjice genocida u Srebrebnici devet nevladinih organizacija iz Srbije ocenilo je u zajedničkom saopštenju da je “sramna i porazna” činjenica da nijedan od zvaničnika Srbije od 1995. godine do danas nije Srebrenicu okarakterisao kao genocid.

Nevladine organizacije su zatražile da “država Srbija poštuje odluke međunarodnih sudova, kao i sudski utvrđene činjenice, da prizna genocid u Srebrenici”, pozvale predsednika i premijerku Srbije da prestanu da negiraju genocid i druge ratne zločine i zatražile da se "negiranje genocida u Srebrenici kvalifikuje kao krivično delo, bez ograničavajućih kriterijuma".

One zahtevaju da se 11. jul i u Srbiji proglasi Danom sećanja na genocid u Srebrenici, kao “u celom svetu, posebno u državama i institucijama EU i Saveta Evrope”.

Napad na Srebrenicu počeo je 6. jula 1995. i završio se pet dana kasnije ulaskom VRS pod komandom generala Ratka Mladića u grad. Mladić je tada televiziji sa Pala izjavio da se nalazi u “srpskoj Srebrenici”, da grad “predaje srpskom narodu” i da je “došlo vreme za osvetu Turcima” na tom prostoru.

Holandski bataljon UN bio je stacioniran u enklavi u vreme napada srpskih snaga, ali su lako naoružani holandski vojnici, koji su bili pod vatrom i nisu imali podršku iz vazduha, bili prinuđeni da napuste enklavu i prepuste je snagama bosanskih Srba.

Srazmere zločina koji se desio u Srebrenici u julu 1995. šokirale su većinsku javnost Srbije tek nakon objavljivanja snimka na kom se vidi kako pripadnici paravojne formacije Škorpioni hladnokrvno streljaju civile samo zbog toga što su muslimani. Škorpioni su bili samo jedna od brojnih paradržavnih vojski formiranih kako bi tadašnja vlast u Srbiji mogla da kaže da zvanično u ratu nikada nije učestvovala. Delovanje takvih jedinica na terenu i danas mnogi pravdaju patriotizmom. Posledice tog i takvog patriotizma su i zločini, pljačke, silovanja, bogaćenja. Pogledajte emisiju Insajdera Patriote o ovoj jedinici i događajima u Srebrenici, koja je emitovana 2006.

 

Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.insajder.net.