Jezik

sr

en

Kancelarija Poverenika: Evropska komisija predlaže da se izmeni Zakon o zaštiti podataka o ličnosti

Zakon o zaštiti podataka o ličnosti (ZZLP) treba izmeniti, zaključak je Evropske komisije nakon urađene Studije o proceni usklađenosti s propisima Evropske unije, saopšteno je iz Kancelarije Poverenika za zaštitu podataka o ličnosti. Zamenica Poverenika Stanojla Mandić je zato pozvala Vladu Srbije i Ministarstvo pravde da razmotre izmene. Jedan od najviše kritikovanih članova Zakona je onaj koji široko propisuje slučajeve u kojima se može ograničiti pravo na privatnost i zaštitu podataka o ličnosti, a u pitanju su situacije kao što su zaštita nacionalne i javne bezbednosti, odbrane, zaštita nezavisnosti pravosuđa, zaštita prava i sloboda drugih…

Slobodan pristup informacijama i zaštita podataka o ličnosti, ilustracija / Foto: Pixabay
Slobodan pristup informacijama i zaštita podataka o ličnosti, ilustracija / Foto: Pixabay

Kancelarija Poverenika je saopštila da je u Studiji EK navedeno da upravo taj član 40. ZZPL nije u skladu sa Opštom uredbom i Policijskom direktivom, kao ni sa praksom Evropskog suda za ljudska prava i Evropskog suda pravde. Kako se navodi u saopštenju, ograničenja osnovnih prava i sloboda mogu se predvideti samo zakonom i samo ako je to nužno potrebno za postizanje određenog legitimnog cilja.

Taj član 40 Poverenik i Šer fondacija smatraju neustavnim.

U Studiji Evropske komisije se, kako piše u saopštenju Poverenika, navodi i da ZZPL “sadrži nekoliko odredbi koje samo prenose odredbe Policijske direktive, usled čega su neke od njih veoma deklarativne i neodređene”.

“Takve odredbe ostavljaju širok prostor za različita tumačenja i primenu po sopstvenom nahođenju. Dobar primer za to predstavlja definicija ‘nadležnih organa’, koja uglavnom prati definicije iz Policijske direktive, bez dodatnog i preciznog određivanja koji su to organi u Srbiji”, navodi se u saopštenju Poverenika.

Dodaje se da je u Studiji iznet stav da “Policijska direktiva nameće obavezu da se samo zakonom, jasno i konkretno, mogu propisati ograničenja prava fizičkih lica, a da odredbe sadržane u Opštoj uredbi i Policijskoj direktivi mogu da posluže samo kao smernice za to”.

“Potrebno je da se zakonom jasno uredi kada je moguće ograničenje prava lica na koja se podaci odnose, a ne da to ovlašćenje prepušta rukovaocima podataka”, pojašnjavaju iz kancelarije Poverenika.

Inače, Zakon o zaštiti podataka o ličnosti usvojen je početkom novembra prošle godine i pored brojnih kritika Poverenika za zaštitu podataka o ličnosti i organizacija civilnog društva. Tadašnji poverenik Rodoljub Šabić je upozoravao na to da je zakon neprimenljiv, a Evropska komisija je u svom ranijem mišljenju navela da je problematična struktura Zakona, da je Zakon nerazumljiv i komplikovan. Ipak, Zakon i pored manjkavosti predstavlja proširenje prava građana u zaštiti ličnih podataka.

Zakonom je predviđeno da pristanak građana na obradu podataka o ličnosti mora biti nedvosmislen, zatim i da su kompanije dužne da građanima detaljno objasne kako obrađuju podatke o ličnosti. Istovremeno kompanijama se daje čitav niz obaveza koje prethodnim zakonom nisu bile propisane.

Dok je u prethodnoj verziji Zakona bilo predviđeno da su kazne za zloupotrebu podataka o ličnosti 50.000 do milion dinara, sada se kazne kreću od 50.000 do dva miliona dinara.

Upitna primena Zakona

Insajder je ranije pisao o tome da ovim zakonom Srbija samo formalno ispunjava evropski standard, ali da je upitna njegova primena.

Na to da je ovaj zakon samo „preslikana“ Opšta uredba o zaštiti podataka (GDPR) koja je 2016. godine usvojena u Evropskoj uniji, ranije je ukazivao poverenik Rodoljub Šabić, kao i nevladina organizacija Šer fondacija.

Oni su ocenili da je ovaj Zakon doslovni prevod GDPR-a, pa je tako formalna usklađenost sa regulativom EU na najvišem nivou, ali je sama primena u Srbiji upitna.

Propušteno je da se ovim zakonom uredi oblast obrade podataka o ličnosti putem video nadzora. Tako i dalje nema kontrole nad kamerama koje se nalaze na svakom koraku – u kafićima, restoranima, prodavnicama, bankama. Ne zna se gde ti snimci završavaju, niti ko može da im pristupi.

Predstavnici Ministarstva pravde, koje je bilo predlagač ovog zakona, naveli su ranije da se radi o „krovnom zakonu“, a da se za pojedinačne slučajeve očekuje regulisanje drugim zakonima.

Koliko je bitno da postoji zakon koji sveobuhvatno uređuje oblast zašitite podataka o ličnosti pokazuje i to da se podaci o tome da li je neko na rođenju imao kriva stopala, šta piše u nečijoj radnoj knjižici, zašto nije služio vojsku ili kakav je čiji socijalni i materijalni status u Srbiji neretko završe na društvenim mrežama ili naslovnim stranama tabloida. Međutim, odgovorni za dostavljanje ovih podataka, kako je pokazalo istraživanje Insajdera, prolaze bez krivične odgovornosti.

Brojne krivične prijave koje je Poverenik podneo za neovlašćeno prikupljanje ličnih podataka i dalje su bez epiloga. Još više zabrinjava činjenica da su sve prijave podnete zbog sumnji da su pojedinci u državnim institucijama prekršili pravo građana na privatnost.

Poverenik i deo civilnog sektora su ranije upozorili da usvajanje Zakona bez izmena znači još jednu propuštenu šansu da se uredi oblast obrade podataka putem video nadzora, spreče moguće zloupotrebe JMBG-a građana i uspostavi efikasnija zaštita podataka u javnom sektoru.

Izvor: Insajder

Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.insajder.net.