Jezik

sr

en

U manastiru Krušedol sećanje na stradale i prognane u akciji „Oluja”

Manifestacijom pod nazivom „Oluja je pogrom” na platou ispred manastira Krušedol danas je obeleženo 24. godine od hrvatske vojne akcije „Oluja” u kojoj je ubijeno i nestalo više od 1.800 Srba, a proterano više od 200.000. Parstos žrtvama služio je patrijarh srpski Irinej, u prisustvu najviših zvaničničnika Srbije i Republike Srpske.

24. godišnjica Oluje / Foto: Srđan Ilić
24. godišnjica Oluje / Foto: Srđan Ilić

Skup je počeo minutom ćutanja za sve stradale u „Oluji”, nakon čega je prikazan kratak dokumentarac o proterivanju Srba, a zatim se u ime izbeglih okupljenima obratila Milica Jurić.

„4. avgusta 1995. sam imala nepunih devet godina i tada sam već razumela šta se dešava. Nema sela, kuće, Krajine...Sve je nestalo u jednoj noći. Deda mi je rekao da nikada nije sanjao Srbiju, već Liku”, rekla je Jurić ispred manastira Krušedol.

Vučić: Srbi su ujedinjeni i znaju šta im je činiti

Okupljenima se večeras obratio i predsednik Srbije Aleksandar Vučić koji je poručio da su „Srbi, ma gde da žive, ujedinjeni” i ocenio da „znaju šta im je činiti”.

„Posebno sam ponosan, i molim vas da ih pozdravite, jer su sa nama svi srpski politički predstavnici iz Crne Gore - za razliku od zvanične Podgorice, koja svoje predstavnike šalje na Dan pobede u Knin. Sa nama su i predstavnici našeg naroda iz Slovenije, Severne Makedonije, a posebno veliki pozdrav predstavnicima SNV iz Hrvatske”, rekao je Vučić u Krušedolu.

On je naveo da je današnji dan „težak, užasan dan za svakog Srbina, ma gde na planeti da živi”. 

Aleksandar Vučić na godišnjici Oluje / Foto: Srđan Ilić
Aleksandar Vučić na godišnjici Oluje / Foto: Srđan Ilić

„Rekao sam ovo, jer kao što vidite danas u obeležavanju ovog dana možemo svi da budemo ujedinjeni, ne mislimo uvek isto, ali danas su Srbi, ma gde da žive, apsolutno ujedinjeni i znaju šta im je činiti u budućnosti”, istakao je Vučić.

Dodao je da su Srbi postali pametniji, da su učili na svojim greškama i poručio „onima koji slave Oluju” da ne treba da misle da Srbija ne ume da odgovori snažnije jer „ume, ali neće”.

„Ne možemo samo da plačemo i kukamo, već možemo da izvučemo pouke. Da znamo šta je mir i pokažemo poštovanje prema tuđim žrtvama, ali da nikad ne dozvolimo nipodaštavanje srpskih žrtava i svima da kažemo da ćemo biti svoj na svome”, izjavio je Vučić.

On je najavio da će za 25. godišnjicu akcije „Oluja” na Trgu Republike u Beogradu biti održan najveći skup do sada.

Patrijarh Irinej: „Oluja” je bila zločin koji je planirala hrvatska država

Patrijarh srpski Irinej, koji je služio parastos žrtvama, u obraćanju okupljenima je rekao da je „Oluja” bila „zločin koji je planirala hrvatska država”. On je osudio ćutanje rimokatoličke crkve koje je, kako je ocenio, osnažilo mnoge koji su činili zlo i „ostali neosuđeni od te božanske organizacije”.

„Reč crkve je vrlo važna i značajna i mnogo toga se verovatno ne bi desilo da se ta reč čula”, smatra Irinej.

Patrijarh je napomenuo da se na današnji dan sećamo mnogobrojnog nevino stradalog i pobijenog srpskog naroda. 

Patrijarh Irinej / Foto: Srđan Ilić
Patrijarh Irinej / Foto: Srđan Ilić

„Njihovo stradanje bilo je planirano od najvišeg vrha tadašnje države Hrvatske, a imalo je cilj da taj kraj potpuno očisti od prisustva srpskog naroda, naroda koji je vekovima živeo na tim prostorima, narodu koji je uveliko doprinosio u svemu u životu i istoriji hrvatskog naroda. Taj plan predstavlja plan kojim su planirani da istrebe svaki koren i svaki trag srpskog naroda na prostorima na kojima su živeli”, rekao je on.

Dodao je da „zna da nije čitav narod takav”, te da zna puno čestitih i poštenih ljudi koji su osudili i osuđuju sve što se desilo u Hrvatskoj, ali da je primetio da njihov glas „ili ne sme ili ne može da se čuje”.

Obeležavanju godišnjice „Oluje" prisustvovali su i predsedavajući Predsedništva BiH Milorad Dodik, premijerka Ana Brnabić, predsednik hrvatskog SDSS Milorad Pupovac, ministri u Vladi Srbije, predstavnici Srpske liste sa KiM, Srbi izbegli tokom akcije „Oluja” i veliki broj građana.

Dodik: Ako Srbija zaboravi „Oluju”, niko o njoj neće pričati

Predsedavajući Predsedništva BiH Milorad Dodik je ukazao na značaj slobode za srpski narod na ovim prostorima, koji je u prošlom veku najviše stradao.

„Srbi su najstradalniji narod prošlog veka", rekao je Dodik.

Dodik i Vučić na godišnjici Oluje / Foto: Srđan Ilić
Dodik i Vučić na godišnjici Oluje / Foto: Srđan Ilić

On je napomenuo da su Srbi proterani sa svojih vekovnih ognjišta iz Hrvatske, ali da su utočište našli u Republici Srpskoj i Srbiji.

Dodik je podsetio da su prošle 24 godine od dana kada je Hrvatska donela odluku da očisti srpski narod iz Republike Srpske Krajine. On je istakao da peti put Srbija i Republika Srpska zajedno obeležavaju Dan sećanja na žrtve „Oluje”.

„Ako Srbija zaboravi 'Oluju', niko o njoj neće pričati”, istakao je Dodik.

U akciji „Oluja” proterano više od 200.000 Srba

Predsednik je ranije pozvao sve Srbe, posebno Krajišnike, da dođu kod manastira Krušedol na obeležavanje godišnjice „Oluje", za koju je rekao da je najveće etničko čišćenje posle Drugog svetskog rata.

Akcija „Oluja” je počela 4. avgusta godine ofanzivom hrvatske vojske i policije i jedinica Hrvatskog veća odbrane na području tadašnje Republike Srpske Krajine, odnosno Banije, Korduna, Like i severne Dalmacije.

Dok su kolone izbeglica u automobilima, kamionima, traktorima i drugim poljoprivrednim vozilima ulazile u Srbiju i BiH, hrvatska vojska je ulazila je u napušteni Knin, u kojem je 5. avgusta istakla hrvatsku zastavu. U akciji je učestvovalo oko 130.000 pripadnika oružanih snaga sa hrvatske strane.

Procena srpskog Komesarijata za izbeglice je da je u ovoj akciji proterano više od 200.000 Srba, dok se sa hrvatske strane ističe brojka od 90.000 ljudi.

Za Srbiju je „Oluja” najmasovnije i jedno od najsurovijih etničkih čišćenja koja su se dogodila u ratovima na prostorima bivše SFRJ.

24. godišnjica Oluje / Foto: Srđan Ilić
24. godišnjica Oluje / Foto: Srđan Ilić

Samo dve presude za zločine u „Oluji“

Za zločine u „Oluji” donete su samo dve osuđujuće presude (jedna pravosnažna) i to u Hrvatskoj, dok su u Hagu optužbi oslobođena trojica hrvatskih generala.

Do akcije „Oluja“ došlo je uprkos tome što se ta oblast nalazila pod zaštitom Ujedinjenih nacija. Nakon akcije hrvatske vlasti zatvorile su područije bivše Krajine, a ulaz je bio dozvoljen samo hrvatskoj vojsci i policiji, ali i hrvatskim izbeglicama iz tog područja.

Kako je objavila hrvatska NVO „Dokumenta“, za vreme službenog trajanja operacije „Oluja“ i u narednih 100 dana, pripadnici Hrvatske vojske (ili naoružane osobe) usmrtili su više stotina, a prema Hrvatskom helsinškom odboru za ljudska prava najmanje 410 civila, iako nisu pružali otpor. Spaljeno je više od 22.000 kuća.

Hrvatski predsednik Franjo Tuđman je tada, kao cilj operacije definisao da treba naneti „takve udarce Srbima da praktično nestanu s ovih prostora“.

Zbog ratnih zločina počinjenih u akciji „Bljesak” i „Oluja” Tribunal za ratne zločine u Hagu pripremao je optužnicu protiv Tuđmana, koji je preminuo 1999. U aprilu 2001. haški istražitelji saslušali su bivšeg načelnika GS Hrvatske vojske Petra Stipetića, ali je on nakon sprovedene istrage oslobođen sumnji za zločine počinjene tokom akcija „Medački džep“, „Bljesak“ i „Oluja“.

U Haškom tribunalu sudilo se hrvatskim generalima Anti Gotovini, Mladenu Markaču i Ivanu Čermaku za progone, deportacije, ubistva, zločine protiv čovečnosti, pljačku imovine, kršenje zakona i običaja ratovanja. Čermak je prvostepeno oslobođen optužbi, dok su Gotovina i Markač osuđeni na 24, odnosno 18 godina zatvora. Međutim, Žalbeno veće poništilo je tu presudu i oslobodilo ih optužbi.

Prema podacima NVO „Dokumenta“, za 24 godine od Oluje hrvatsko pravosuđe podiglo je tri optužnice za ratne zločine nad krajiškim Srbima i to protiv ukupno sedmorice pripadnika hrvatskih vojnih i policijskih jedinica. Suđenja su rezultirala sa dve osuđujuće presude, od čega je jedna pravosnažna.

Izvor: Insajder, N1

Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.insajder.net.