Jezik

sr

en

Zahtevi Inicijativa mladih Srbije i Hrvatske: Izvinjenje predsednika, učenje o istoriji, procesuiranje zločina, prava žrtvama…

Inicijative mladih za ljudska prava (YIHR) Hrvatske i Srbije pozvale su danas političke predstavnike dve zemlje da sarađuju po pitanju ostvarenja prava i pravde za žrtve zločina počinjenih tokom i nakon vojnopolicijske akcije Oluja i da stradanja i patnju žrtava ne koriste za ratnohuškačke poruke.

Inicijativa mladih za ljudska prava / Foto: FB
Inicijativa mladih za ljudska prava / Foto: FB

U zajedničkom saopštenju YIHR Hrvatska i YIHR Srbija pozvale su dve države na zajedničko obeležavanje stradanja za vreme akcije Oluja poštovanje presuda i utvrđenih činjenica pred Međunarodnim krivičnim tribunalom za bivšu Jugoslaviju i Međunarodnim sudom pravde, kao i saradnju u rešavanju pitanja nestalih.

Hrvatski premijer i predsednica pozvani su da upute iskreno izvinjenje žrtvama zločina koje su počinile snage Hrvatske za vreme i nakon operacije Oluja, a državno tužilaštvo i sudovi da ulože veće napore u procesuiranju ratnih zločina počinjenih u i nakon operacije Oluja.

Hrvatska se, takođe, poziva da u školskim obrazovnim programima nastave istorije posveti više pažnje događajima koji predstavljaju kršenja ljudskih prava, a povezani su sa operacijom Oluja, kao i da ubrza i olakša proces povratka izbeglih što uključuje puno ostvarenje imovinskih prava, stambeno zbrinjavanje, obnovu uništene imovine i rešavanje statusnih pitanja povratnika.

Srbija se poziva da u potpunosti reguliše status civilnih žrtava rata po modelu koji je predložio Fond za humanitarno pravo, kako bi pored drugih žrtava u ratnim sukobima u bivšoj Jugoslaviji i one koje su stradale u Oluji bile na pravi način obeštećene.

U saopštenju se navodi da se od predsednika Srbije očekuje da uputi izvinjenje, a od Vlade Srbije da omogući shodno procedurama obeštećenje građanima koji su izbegli iz Hrvatske 1995. godine, a prislino su mobilisani od strane policije i paravojnih formacija, kao i da njeni predstavnici na zvaničnim komemoracijama žrtvama Oluje prestanu da - koristeći se ranama ubijenih i izbeglih iz Oluje - promovišu nacionalističku politiku.

Priznanje i procesuiranje zločina u Oluji od Hrvatske, kao i puno zakonsko poštovanje ubijenih i izbeglih od Srbije u interesu je oba društva koja imaju perspektivu jedino u miru, ističe se u zajedničkom saopštenju YIHR Srbija i YIHR Hrvatska.

Dan žalosti i Dan pobede

Kao i svih prethodnih godina, i ovog 4. i 5. avgusta, akciju Oluja, u kojoj je više od 1.800 ljudi poginulo i nestalo, a više od 200.000 proterano, Srbija i Hrvatska su različito obeležile.

U Srbiji je manifestacijom pod nazivom „Oluja je pogrom” na platou ispred manastira Krušedol obeleženo 24. godine od te hrvatske vojne akcije. Parastos žrtvama služio je patrijarh srpski Irinej, u prisustvu najviših zvaničničnika Srbije i Republike Srpske.

“Današnji dan je težak, užasan dan za svakog Srbina, ma gde na planeti da živi. U obeležavanju ovog dana možemo svi da budemo ujedinjeni, ne mislimo uvek isto, ali danas su Srbi, ma gde da žive, apsolutno ujedinjeni i znaju šta im je činiti u budućnosti”, naveo je Vučić u Krušedolu i poručio „onima koji slave Oluju” da ne treba da misle da Srbija ne ume da odgovori snažnije jer „ume, ali neće”.

U Hrvatskoj je istog dana održana proslava povodom Dana pobede i domovinske zahvalnosti. Centralna manifestacija održana je u Kninu, dok je u Splitu pevač Marko Perković Tompson održao koncert na kom su se čule ustaške parole. Koncert je održan na poziv gradonačelnika Splita Andre Krstulovića Opare, Splitsko-dalmatinske županije i Koordinacije branitelja grada Splita.

Za zločine u Oluji donete su samo dve osuđujuće presude (jedna pravosnažna) i to u Hrvatskoj, dok su u Hagu optužbi oslobođena trojica hrvatskih generala.

Do akcije Oluja došlo je uprkos tome što se ta oblast nalazila pod zaštitom Ujedinjenih nacija. Nakon akcije hrvatske vlasti zatvorile su područije bivše Krajine, a ulaz je bio dozvoljen samo hrvatskoj vojsci i policiji, ali i hrvatskim izbeglicama iz tog područja.

Kako je objavila hrvatska NVO „Dokumenta“, za vreme službenog trajanja operacije Oluja i u narednih 100 dana, pripadnici Hrvatske vojske (ili naoružane osobe) usmrtili su više stotina, a prema Hrvatskom helsinškom odboru za ljudska prava najmanje 410 civila, iako nisu pružali otpor. Spaljeno je više od 22.000 kuća.

Hrvatski predsednik Franjo Tuđman je tada, kao cilj operacije definisao da treba naneti „takve udarce Srbima da praktično nestanu s ovih prostora“.

Zbog ratnih zločina počinjenih u akciji Bljesak i Oluja Tribunal za ratne zločine u Hagu pripremao je optužnicu protiv Tuđmana, koji je preminuo 1999. U aprilu 2001. haški istražitelji saslušali su bivšeg načelnika GS Hrvatske vojske Petra Stipetića, ali je on nakon sprovedene istrage oslobođen sumnji za zločine počinjene tokom akcija Medački džep, Bljesak i Oluja.

U Haškom tribunalu suđeno je hrvatskim generalima Anti Gotovini, Mladenu Markaču i Ivanu Čermaku za progone, deportacije, ubistva, zločine protiv čovečnosti, pljačku imovine, kršenje zakona i običaja ratovanja. Čermak je prvostepeno oslobođen optužbi, dok su Gotovina i Markač osuđeni na 24, odnosno 18 godina zatvora. Međutim, Žalbeno veće poništilo je tu presudu i oslobodilo ih optužbi.

Prema podacima NVO „Dokumenta“, za 24 godine od Oluje hrvatsko pravosuđe podiglo je tri optužnice za ratne zločine nad krajiškim Srbima i to protiv ukupno sedmorice pripadnika hrvatskih vojnih i policijskih jedinica. Suđenja su rezultirala sa dve osuđujuće presude, od čega je jedna pravosnažna.

Fond za humanitarno pravo: Nijedna žrtva Oluje nema status civilne žrtve rata

Fond za humanitarno pravo saopštio je danas da nijedna žrtva „Oluje” u Srbiji danas nema status civilne žrtve rata. Kako su naveliu, razlog za to je činjenica da nadležni državni organi ne prepoznaju kao žrtve rata osobe koje su nastradale van teritorije Srbije, iako to Zakonom o civilnim žrtvama rata nije izričito propisano.

“Neke žrtve „Oluje” ili članovi njihovih porodica uspeli su da ostvare prava po tom zakonu od njegovog donošenja 1996. godine, ali su im ona ukinuta kada je dotadašnja praksa 2013. promenjena. Tada je FHP, naime, podneo zahteve za priznanje statusa civilne žrtve u ime drugih žrtava nesrpske nacionalnosti iz Sjevreina koji su takođe, isto kao i žrtve iz „Oluje“, povredu pretrpele van teritorije Srbije”, navodi se u saopštenju.

Kako saopštava Fond, umesto da zahtev prihvati, nadležno Ministarstvo rada i socijalne politike zauzelo je mišljenje da se zakon ne primenjuje na slučajeve kada su smrt ili povreda nastupile na teritoriji drugih republika bivše Jugoslavije, i po tom osnovu ne samo odbilo zahtev žrtava iz Sjeverina, već je ukinulo i sva ranija rešenja kojima su bila priznata prava žrtvama iz Hrvatske i BiH. Prema podacima FHP-a, od 2015. godine do danas Ministarstvo ukinulo 27 rešenja i time oko 30 ljudi ostavilo bez ranije stečenih zakonskih prava.

Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.insajder.net.