Jezik

sr

en

Ministarstvo zapošljava još 1.272 inspektora, Srbija ni blizu evropskom standardu

Do kraja 2021. godine biće zaposleno 1.272 novih inspektora, saopštilo je danas Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave. U Srbiji trenutno radi 4.000 inspektora, pa se tako ni najavljenim zapošljavanjem Srbija neće približiti standardu Evropske unije koji za države ove veličine predviđa 16.000 inspektora.

Inspektori Foto: Insajder
Inspektori Foto: Insajder

Vlada Srbije usvojila je Trogodišnji akcioni plan za zapošljavanje inspektora i drugih službenika u republičkim inspekcijama, koji predviđa zapošljavanje ukupno 1.272 inspektora do kraja 2021. godine, saopšteno je iz Ministarstva.

Prema tom planu, do kraja ove godine biće zaposleno 298 inspektora, u 2020. godini 504 inspektora, a u 2021. godini 470 inspektora.

Najavljena zapošljavanja su deo Akcionog plana za sprovođenje Nacionalnog programa za borbu protiv sive ekonomije za 2019. i 2020. godine, koji je Vlada usvojila u aprilu ove godine.

„U analizi je procenjen neophodan, odnosno optimalan broj inspektora po oblastima inspekcijskog nadzora, te broj i osposobljenost službenika koji obavljaju analitičke, pravne, administrativne i IT poslove u inspekcijama, uključujući i poslove procene rizika, planiranja, pravne poslove i poslove unutrašnje kontrole inspekcija“, navodi se u saopštenju.

Da je u Srbiji u svim inspekcijama zaposleno oko 4.000 radnika rekao je nedavno predsednik Mreže inspektora Srbije Dragoman Paunović na konferenciji prilikom predstavljanja projekta E-inspektor. On je tada naveo da je taj broj četiri puta manji od standarda koji važi u Evropskoj uniji.

Nedostatak kontrole uzrok brojnim nesrećama i zloupotrebama

Novinari Insajdera, prilikom istraživanja različitih tema, kao jedan od ključnih sistemskih problema primećuju nedostatak adekvatne kontrole, a ovu činjenicu neretko potvrđuju i predstavnici države.

Tako u Srbiji svake godine pogine veliki broj građevinskih radnika na svojim radnim mestima, a uprkos tome slike građevinaca bez zaštitne opreme, šlemova, kanapa na visinama od preko 10 metara, više gotovo da ne iznenađuju. Sve ovo dešava se i pored toga što postoje jasni propisi koji radniku garantuju bezbednost na radnom mestu.

Kako je pokazala analiza novinara Insajdera, upravo je izostanak redovne i ozbiljne kontrola jedan od glavnih razloga zbog čega je bezbednost na radu i briga poslodavaca o radnicima na izuzetno niskom nivou.

Propusti i neophodnost veće kontrole često se spominje u radu i izgradnji malih hidroelektrana.

Na različitim lokacijama gde su predviđene MHE utvrđeni su i različiti propusti. Na reci Panjici se gradilo  bez građevinske dozvole, a na reci Vlasini, gde je nanizano devet MHE, Prirodno-matematički fakultet iz Kragujevca utvrdio je da je rad tih postrojenja negativno uticao na živi svet u rekama.

Ovakva situacija je moguća jer nema dovoljno ekoloških inspektora koji bi trebalo da kontrolišu da li investitori imaju neophodne dozvole i mišljenja, i ako ih imaju, da li ih se pridržavaju.

Izvor: Insajder

Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.insajder.net.