Jezik

sr

en

Otmice novinara Slavuja i Perenića nerazrešene već 21 godinu: UNS traži obnavljanje istraga o ubistvima i kidnapovanjima novinara na Kosovu

Danas se navršava 21 godina od kako su na Kosovu oteti novinari Radio Prištine Đuro Slavuj i Ranko Perenić. Oni su 21. avgusta 1998. iz Orahovca otišli na radni zadatak u manastir Zočište, da razgovaraju sa monasima tek oslobođenim iz zarobljeništva OVK, ali se sa tog radnog zadatka nisu vratili. Do danas porodice Perenić i Slavuj nemaju zvanične informacije o njihovoj sudbini, navode Udruženje novinara Srbije (UNS) i UNS na Kosovu.

Insajder: Spomenik nestalim novinarima
Foto: Insajder / Spomenik nestalim novinarima

Udruženja traže od Euleksa, Unmika, Tužilaštva za ratne zločine Republike Srbije i Suda za ratne zločine na Kosovu i Metohiji da obnove i pokrenu istrage o ubistvima i kidnapovanjima novinara i medijskih radnika na KiM.

Zahtevaju i da ove institucije i organizacije javnom kampanjom i kroz program zaštite svedoka podstaknu pojedince da progovore o zločinima nad novinarima.

Na mestu otmice UNS i UNS-a na Kosovu postavili su obeležje, koje je do sada rušeno sedam puta, na kome na srpskom i albanskom jeziku, piše: „Ovde su 21. avgusta 1998. nestali novinari. Tražimo ih“.

Slavuj i Perenić su 21. avgusta 1998. godine krenuli ka manastiru Sveti Vrači u Zočište da urade prilog o povratku otetih monaha. Viđeni su u Velikoj Hoči, u prepodnevnim satima, odakle su greškom krenuli ka Orahovcu, koji je u to vreme bio pod kontrolom Oslobodilačke vojske Kosova.

Inače, Misija Euleks je potvrdila da su novinarsku ekipu Radio Prištine Ranka Perenića i Đura Slavuja na radnom zadatku oteli pripadnici OVK i zapretivši im oružjem odveli ih u nepoznatom pravcu. Od tada se vode kao nestali. U dokumentu koji je dobila supruga Ranka Perenića, Snežana, navodi se da je istraga obustavljena 2013. zbog nedostatka dokaza.

Rešenje o obustavljanju istrage zbog nedostatka dokaza u slučaju otmice novinara Slavka Perenića na Kosovu 1998. godine, njegova supruga dobila je četiri godine nakon što je to rešenje doneto.

UNS i UNS na Kosovu u saopštenju podsećaju da nisu rasvetljene ni druge otmice i ubistva novinara na KiM.

Šaban Hoti, profesor ruskog jezika, prevodilac i medijski radnik zarobljen je, a potom ubijen, kao deo ekipe Ruske državne televizije koja je jula 1998. godine pokušala da napravi intervju sa pripadnicima OVK u selu Lapušnik.

Ljubomir Knežević, novinar prištinskog „Jedinstva“ i dopisnik „Politike“ otet je 6. maja 1999. godine kod Vučitrna u podnožju planine Čičavica.

Aleksandar Simović, novinar i prevodilac, nestao je 21. avgusta 1999. godine u Prištini. Deo posmrtnih ostataka Simovića pronađen je u selu Obrinje kod Glogovca.

Momir Stokuća, fotoreporter, ubijen je 21. septembra 1999. godine u porodičnoj kući u centru Prištine.

Krist Gegaj, urednik u RTV Priština, ubijen је u Istoku septembra 1999. godine, tri meseca po dolasku međunarodnih snaga.

Marjan Melonaši, novinar srpske redakcije Radio Kosova, nestao je 9. septembra 2000. godine u Prištini.

Na Kosovu su u periodu od 1999. do 2005. godine ubijeni novinari listova „Bujku“ Afrim Malići (1998), Informativnog centra Kosova „Informator“ Enver Maljoku (1999), „Rilindja“ Šefki Popova (2000) i „Bota sot“ Džemailj Mustafa (2000), Bekim Kastrati (2001) i Bardulj Ajeti (2005).

Otmica ekipe radio Prištine, Đure Slavuja i Slavka Perenića, prvi je slučaj nestanka i ubistava novinara pre tokom i posle oružanog sukoba na Kosovu. Prema podacima udruženja novinara, OEBS-a i EULEX-a od 1998. do 2005. na Kosovu je nestalo ili je ubijeno najmanje 14 medijskih radnika, Srba i Albanaca.

Nijedan od slučajeva ubijenih ili nestalih novinara na Kosovu nije rešen, a većina istraga je zaustavljena usled nedostatka dokaza. Ovom temom Insajder se bavio u emisiji „Spomenik istini“.

 

Tužilac: Postojala je nada da će Euleks imati bolji učinak od Unmika

Tužilac kosovskog Specijalnog tužilaštva i koordinator za slučajeve napada na novinare Besim Keljmendi izjavio je da postojala nada da će Euleks imati bolji učinak od Unmika u istrazi ubistava i kidnapovanja novinara, ali da je „razočaran jer nisu uradili baš ništa“.

"Iz dokumentacije koju smo dobili se ne vidi da su se tužioci te misije obraćali policiji da pitaju ima li nekih novih informacija, saznanja, dokaza, svedoka, niti da su pitali porodice žrtava za informacije. Prema Zakonu o krivičnom postupku, tužilaštvo ima takvu obavezu, kao i da na tri meseca obavesti glavnog tužioca dokle se došlo u svakom predmetu i koji su budući potezi. Ako nema dokaza da su tužioci Euleksa obavljali takve razgovore, onda oni baš ništa nisu uradili", rekao je Keljmendi u intervjuu za Udruženje novinara Srbije (UNS).

Keljmendi je rekao i da su podaci iz istraživanja UNS-a o slučajevima ubistva novinara pružila važne informacije i pozvao je sve koji imaju informacije u vezi sa kidnapovanjem i ubistvima novinara na Kosovu da se jave tom tužilaštvu ili istraživačima UNS-a.

On je dodao da garantuje da će identitet svih svedoka biti zaštićen, kao i da zakon omogućava i amnestiju od zločina onima koji pristanu da budu svedoci tužilaštva.

Sve istražne radnje kreću po treći put ispočetka

Posle godina bez istraga u mandatu Unmika, a potom Euleksa, sve predmete ubistava i kidnapovanja novinara preuzelo je kosovsko tužilaštvo u decembru 2018. godine. To je prvi put da jedno tužilaštvo ima kompletiran spisak svih istraga na istoj adresi, ali i da sve istražne radnje, kreću, po treći put – iz početka.

UNS navodi da je u istrazi koja je uključivala i kidnapovanje Ljubomira Kneževića, svedok zbog pretnji odbio da se u sudnici sretne sa osumnjičenim i ispriča šta je video. Kada mu sud nije ostavio drugu opciju, svedok je promenio iskaz.

Komentarišući tu situaciju, Keljmendi je rekao da to upućuje na aktuelni Zakon o krivičnom postupku koji omogućava da svedok ponovo bude saslušan, a njegova izjava uvažena kao dokaz, iako je ranije bila odbačena.

Istraga ubistva novinara Šefkija Popove, pokazuje da je policija UNMIK-a iz kuće odnela sve što se moglo smatrati potencijalnim dokazom. Podaci iz UNS-ovog istraživanja ukazuju da je istraga ometana tokom mandata pravosuđa UN, a onda u procesu primopredaje nadležnosti ta dokumentacija nije stigla u Euleks. Postavlja se pitanje šta se dogodilo sa dokazima iznetim iz kuće Popovog.

"To je ometanje pravde, nema šta drugo. To je krivično delo. Onaj ko je sakupio dokaze, a sada ne zna se gde su, mora biti krivično odgovoran, bez obzira odakle je. Svaki dokaz sudija uvodi u registar, a ako se ne zna ko je to mogao da skloni iz predmeta, onda je sudija odgovoran. Sa UNMIK-om smo imali dosta problema, a oni su se pozivali na međunarodni imunitet što je apsurd. Ako imaš nadležnost sudije ili tužioca na Kosovu, onda moraš biti uvek odgovoran, odakle god da si", kazao je Keljmendi.

On je za UNS kazao da je danas najveći problem to što je od tih dešavanja prošlo 20 godina, da je politika sasvim drugačija u odnosu na 1999. pa da ne može da utiče u meri u kojoj bi se sprečavale istražne radnje.

Izvor: Beta, Insajder

Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.insajder.net.