Jezik

sr

en

Svedok odbrane na suđenju Stanišiću i Simatoviću: Sve srpske snage u SAO Krajini bile su potčinjene JNA

Svedok odbrane Mile Bosnić izjavio je danas prilikom svedočenja u ponovljenom suđenju bivšem šefu Službe državne bezbednosti Jovici Stanišiću i operativcu Službe Franku Simatoviću-Frenkiju koji su optuženi za progon, ubistva, deportaciju i prisilno premeštanje Hrvata i Muslimana u Hrvatskoj i BiH, 1991-95, da su sve srpske snage u Kninskoj Krajini, od početka rata u Hrvatskoj 1991, bile potčinjene JNA.

ICTY: Stanišić i SImatović
Foto: ICTY / Stanišić i SImatović

Svedočeći u odbranu prvooptuženog Stanišića, Bosnić je objasnio da je milicija SAO Krajine, od septembra 1991, bila potčinjena Teritorijalnoj odbrani, koja je delovala u sastavu JNA.

Bosnić je rekao i da 1990-91. godine nije imao saznanja da je SDB Srbije prisutna u SAO Krajini.

Tadašnji predsednik opštine Slunj i član rukovodstva Srpske demokratske stranke, time je ponovo negirao navod optužnice da je snage SAO Krajine kontrolisala Služba državne bezbednosti (SDB) Srbije.

Dok ga je ispitivao Mihajlo Bakrač, branilac drugooptuženog Simatovića, Bosnić je potvrdio da su se Srbi u SAO Krajini naoružavali nelegalnim kanalima, ali i preko JNA.

Bosnić je prihvatio i sugestiju Simatovićevog branioca da je u formiranju policije SAO Krajine učestvovalo Savezno ministarstvo unutrašnjih poslova SFRJ, a ne SDB Srbije, kako tvrde tužioci.

Finansiranje vojske i policije SAO Krajine i, kasnije, Republike Srpske Krajine odvijalo se preko Ministarstva odbrane Srbije, izjavio je svedok, nasuprot navodu optužnice da je i finansiranje tih snaga išlo preko SDB Srbije.

Tokom unakrsnog ispitivanja, tužilac Daglas Stringer dokazivao je da je u zbivanjima oko SAO Krajine odlučujuću ulogu igrao tadašnji predsednik Srbije Slobodan Milošević.

Kao primer, Stringer je naveo da je tadašnji krajiški lider Milan Babić smenjen pod Miloševićevim pritiskom zbog toga što se, krajem 1991. i početkom 1992. protivio primeni Vensovog mirovnog plana.

„Da, ali nije bilo jednostavno odstraniti Babića zato što se i Skupština protivila Vensovom planu”, prokomentarisao je Bosnić.

Tužilac Stringer je, zatim, Bosniću sugerisao da su se drugi zvaničnici SAO Krajine, poput Milana Martića, predomislili i podržali Vensov plan kada su videli kako je prošao Babić.

„Da, pod pritiskom Miloševića... Svi su se bili uplašili za svoje položaje, od predsednika opština do ministara. Pogrešili su i to se videlo 1995, posle Oluje”, posvedočio je Bosnić.

On će sutra nastaviti da odgovara na pitanja tužioca Stringera, a u jučerašnjem iskazu negirao je navode iz optužnice da je 1991. Služba državne bezbednosti (DB) Srbije učestvovala u stvaranju specijalne jedinice u SAO Krajini, koja je postala poznata kao Crvene beretke.

Bosnić, koji je tada bio član Glavnog odbora Srpske demokratske stranke i ministar u vladi Republike Srpske Krajine, tvrdi da Stanišić 1991. „nije imao nikakvu ulogu u formiranju policije SAO Krajine u Kninu“ i da „nije naređivao zauzimanje (hrvatskih) policijskih stanica“.

Mile Bosnić je prvi svedok Stanišićeve odbrane koji svedoči javno. Stanišić je, inače, na privremenoj slobodi u Srbiji do kraja oktobra, prema odluci Mehanizma u Hagu. On je na privremenu slobodu zbog bolesti pušten u leto 2017, odmah pošto je počelo ponovljeno suđenje.

Stanišića i Simatovića uhapsile su i u Hag izručile vlasti Srbije na proleće 2003, neposredno posle ubistva premijera Zorana Đinđića.

Posle prvog suđenja, koje je, nakon jednog neuspelog pokušaja, počelo 2009, prvostepeno veće Haškog tribunala oslobodilo je 29. maja 2013. Stanišića i Simatovića krivice po svih pet tačaka optužnice.

Međutim, Apelaciono veće Tribunala usvojilo je 15. decembra 2015. ključne osnove žalbe koju je na tu presudu uložilo Tužilaštvo, poništavajući oslobađajuću presudu i nalažući da proces bude ponovljen.

Zločini za koje su optuženi Stanišić i Simatović počinjeni su, kako tvrde tužioci, tokom sprovođenja udruženog zločinačkog poduhvata, čiji je cilj bilo trajno i nasilno uklanjanje Hrvata i Muslimana sa velikih delova teritorija Hrvatske i BiH, radi ostvarivanja srpske dominacije.

Na čelu zločinačkog udruženja bio je, prema rečima tužilaca, tadašnji predsednik Srbije Slobodan Milošević.

Ponovljeno suđenje Stanišiću i Simatoviću, koje je počelo 13. juna 2017, poslednji je haški proces u kojem se utvrđuje da li su za zločine u Hrvatskoj i BiH odgovorni zvaničnici Srbije.

Pred Haškim tribunalom nijedan državni zvaničnik Srbije nije bio osuđen za te zločine.

U martu prošle godine vojni veštak Rejno Tunens posvedočio je pred pravnim Mehanizmom u Hagu da su jedinice Službe državne bezbednosti Srbije 1991. počinile ratne zločine nad nesrpskim civilima u Hrvatskoj.

Odbrana Jovice Stanišića utvrdila je kasnije u toku meseca, međutim, da Tunens nije predočio nijedan pisani dokaz za takve navode.

Potvrđujući da nije pronašao nijedan direktni dokument o toj vezi, veštak Tunens je, međutim, ostao pri iskazu da su „Tigrovi“ Željka Ražnatovića-Arkana, ljudi Kapetana Dragana i druge paravojske, po mnoštvu drugih dokaza, bile pod kontrolom Službe Državne bezbednosti Srbije ili na drugi način povezane sa tom službom.

Tunens je naglasio da su, prema dokumentima koje je analizirao, u zauzimanju bosanskih opština 1992. učestvovale i Crvene beretke koje je nazvao formacijskom jedinicom SDB Srbije.

Izvor: Beta, Insajder

Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.insajder.net.