Jezik

sr

en

Početak samita G7: Demonstracije, incidenti i prvi put bez zajedničkog saopštenja

Samit sedam zemalja sveta – SAD, Velike Britanije, Kanade, Francuske, Nemačke, Italije i Japana – počeo je danas u Francuskoj. Kao najdominantnije teme nametnuli su se požari u šumama Amazonije, ali i Bregzit. Sam početak samita obeležile su demonstracije protiv klimatske politike zemalja članica G7, ali i protiv globalizma i kapitalizma. Više hiljada demonstranata je šetalo od Andaja u Francuskoj do španskog pograničnog grada Iruna i taj skup je protekao bez incidenata i hapšenja, kako je potvrdila francuska policija. Međutim, kasnije je došlo do incidenata na skupu antikapitalista u gradu Bajon, kada je policija upotrebila vodeni top protiv 400 demonstranata koji su blokirali puteve blizu mesta održavanja samita. Nekoliko demonstranata bacalo je kamenice na policajce, dok je većina okupljenih mirno protestovala.

Samit G7 u Francuskoj / Foto: The Canadian Press via AP/Sean Kilpatrick
Samit G7 u Francuskoj / Foto: The Canadian Press via AP/Sean Kilpatrick

Grad Bijaric, u kojem se samit održava, ispražnjen je i obezbeđuje ga više od 13.000 policajaca uz podršku vojnika.

Sinoć su izbili prvi neredi između policije i demonstranata u Irinju, blizu kampa gde je odseo deo protivnika samita G7. Demonstranti su gađali policajce raznim predmetima, a oni su uzvratili suzavcem. Privedeno je 17 ljudi, četiri policajca lakše su povređena i sedam demonstranata je zadržala služba za civilnu zaštitu. Prema navodima organizatora kontra-samita, 23 osobe su zbrinuli ulični lekari zbog raznih povreda.

Danas je, međutim, veliki marš održan bez incidenata i hapšenja, a prema procenama policije, šetalo je oko 9.000 ljudi.

Na početku marša do Iruna demonstranti, protivnici samita, među kojima su bili antikapitalisti, ekolozi, antiglobalisti, kao i nekoliko desetina Žutih prsluka, u rukama su držali uzdignute kartonske plakate sa slikama Zemlje. Zahtevali su od razvijenih zemalja veće napore u borbi protiv klimatskih promena i ekonomske nejednakosti.

„Vodeći kapitalistički lideri su ovde i mi moramo da im pokažemo da se borba nastavlja. Bogati imaju sve više novca, a siromašni ništa. Vidimo kako gore šume Amazonije i topi se Arktik. Lideri će nas čuti", rekao je Alen Misana, koji je nosio žuti prsluk - simbol antivladinih demonstracija u Francuskoj.

Demonstranti su nosili transparente s različitim porukama - od onih koji se tiču prava gej populacije, do onih upućenim liderima G7, prenosi Rojters.

Na manjem protestu u gradu Bajon nije bilo tako mirno – policijski helikopter je nadletao iznad demonstranata, koji su pokušavali da probiju policijski kordon.

Prvi put bez zajedničkog saopštenja nakon samita

U međuvremenu, na Samit su stizali svetski zvaničnici. Da atmosfera među njima nije mnogo bolja nego ona na demonstracijama, pokazuje odluka da na kraju samita, prvi put u istoriji, neće biti izdato zajedničko saopštenje. Tu odluku je saopštio francuski predsednik Emanuel Makron i obrazložio je neslaganjem sa američkim predsednikom Donaldom Trampom „oko ključnih stvari“ – razlikama o pitanjima Irana i klimatskih promena.

Zvaničnici sedam zemalja se sastaju i u senci napetosti zbog globalnog ekonomskog usporavanja i trgovinskog rata između SAD-a i Kine.

Trgovinski rat je prilikom dolaska na samit komentarisao i britanski premijer Boris Džonson, rekavši da to „nije način“.

„Veoma smo zabrinuti. Velika Britanija je u opasnosti da bude uvučena (...) To nije način. Oni koji podržavaju carine rizikuju da budu odgovori za slabljenje svetske ekonomije. Potrebno je smanjivanje tenzija“, rekao je Džonson.

Trgovinski rat Vašingtona i Pekinga se neprestano pogoršava od prvih nameta na čelik i aluminijum koje je američka vlada uvela u martu 2018.

Kina je juče najavila da će uvesti dodatne carine na 75 milijardi dolara uvoza iz SAD, na šta je Vašington odmah odgovorio povećanjem carina na 250 milijardi dolara kineske robe sa 25 na 30 odsto. Peking je obećao da će SAD "snositi posledice" zbog "maltretiranja".

Trgovinski rat izaziva sve veći strah da bi mogao dovesti do recesije.

O povratku Rusije u Grupu, požarima, Bregzitu

Pred samit se govorilo i o povratku Rusije u Grupu, ali i o požarima u Amazoniji i Bregzitu.

Tramp je ponovo izneo ideju da se Rusija vrati u Grupu 7. Rusija je, inače, 2014. iz tadašnje grupe S8 suspendovana iz članstva zbog aneksije Krima. Međutim, nije iskazala želju da se ponovo priključi Grupi.

Emanuel Makron je rekao da bi ponovni prijem Rusije u članstvo G7, bez prethodnog rešavanja ukrajinske krize bila “strateška greška”.

Tramp je pred dolazak na samit izjavio i da bi mogao da oporezuje francuska vina kao meru odmazde za francuske poreze američkim tehnološkim gigantima, na šta bi EU uzvratila.

Makron svetskim silama: Pomozite u borbi protiv požara

Makron je u obraćanju naciji pred Samit uputio i apel svim svetskim silama da pomognu Brazilu i drugim južnoameričkim zemljama u borbi protiv požara u Amazoniji.

Stavio je požare u šumama Amazonije na vrh dnevnog reda samita.

Uprkos negodovanju brazilskog predsednika, požari u Amazoniji ključna tema samita lidera G7

“Treba da odgovorimo na poziv šume, Amazonije, našeg zajedničkog dobra, i prema tome mi ćemo delovati”, rekao je Makron,

Dodao je da treba delovati i dalje na ponovnom pošumljavanju pogođenih oblasti, prenosi Frans pres.

Makron je aktivistima koji protestuju protiv samita G7 i klimatskih promena poručio da veliki izazovi kao što su promena klime treba da se rešavaju zajedno.

Kišne šume Amazonije više od dve nedelje su u plamenu, nakon što je prašumu pogodio najveći broj požara zabeleženih poslednjih godina. U spasavanje “pluća planete” uključili su se najviši evropski zvaničnici.

Makronov predlog da se članice G7 posvete rešavanju i tog problema, brazilski predsednik Žair Bolsonaro, koji od početka odbija međunarodnu pomoć, ocenio je kao “mešanje u unutrašnja pitanja”. Nakon brojnih kritika zbog lošeg tretiranja požara brazilski predsednik danas je ipak naredio i oružanim snagama da pomognu u gašenju požara.

„Ne želim da ne bude sporazuma“

Temu Bregzita pokrenuo je, očekivano, britanski premijer Boris Džonson. Rekao je da bi EU trebalo da odustane od dogovorenog rešenja za irsku granicu u okviru sporazuma o Bregzitu, takozvanog „bekstopa“, ako želi da izbegne da Velika Britanija napusti EU bez sporazuma o istupanju.

„Ne želim da ne bude sporazuma. Kažem našim prijateljima u EU da ako ne žele Bregzit bez sporazuma treba da izbace 'bekstop' iz ugovora“, rekao je on novinarima u avionu tokom leta na samit G7 u Bijaricu.

„Bekstopom“ se reguliše pitanje granice između Irske, članice EU, i britanske Severne Irske. To je jedna od glavnih tačaka neslaganja Londona i Brisela.

Ta odredba predviđa da, u slučaju da se tokom prelaznog perioda ne dođe do boljeg rešenja, čitava Velika Britanija ostane u carinskoj uniji s ostatkom EU da bi se izbeglo uspostavljanje fizičke granice Irske i Severne Irske.

Džonson je ocenio da „bekstop“ nanosi štetu suverenitetu Velike Britanije i sprečava London da vodi trgovinsku politiku nezavisno od propisa EU.

Makron je prilikom susreta s Džonsonom u četvrtak zauzeo čvrst stav o irskom pitanju i ocenio da postojeći sporazum daje „neophodne garancije za očuvanje stabilnosti Irske i integritet jedinstvenog tržišta“.

Inače, samit G7 traje do ponedeljka.

Izvor: Beta

Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.insajder.net.