Jezik

sr

en

Beogradski centar: Komitet UN protiv torture utvrdio da je Srbija odgovorna zbog ekstradicije kurdskog političkog aktiviste Turskoj

Komitet Ujedinjenih nacija (UN) protiv torture je utvrdio da je Srbija odgovorna zbog ekstradicije kurdskog političkog aktiviste Dževdeta Ajaza Turskoj, saopštio je Beogradski centar za ljudska prava. Ajaz je izručen 25. decembra 2017. godine, iako je Komitet UN zatražio da Srbija to ne uradi jer je procenjeno da postoji rizik da bi Ajaz u Turskoj mogao opet da bude izložen torturi. Ministarstvo pravde je tada u pokušaju da opravda svoj postupak iznelo najmanje dve netačne informacije. Tvrdili su da je Ajaz izručen, iako je u tom trenutku i dalje bio u Srbiji, kao i da je dopis Komiteta stigao kasno pa nije bilo moguće da se izručenje spreči.

Beogradski centar za ljudska prava
Beogradski centar za ljudska prava

Državljanin Turske Dževdet Ajaz je u Srbiju pobegao nakon što je u Turskoj osuđen na 15 godina zatvora zbog rušenja ustavnog poretka, i to na osnovu priznanja koje mu je, kako je tvrdio, iznuđeno pod torturom. Evropski sud za ljudska prava svojevremeno je utvrdio da je pritvor u Turskoj bio povreda Ajazovih prava na slobodu i bezbednost, ali to nije zaustavilo ekstradicioni postupak u Srbiji.

Evropski sud je ustanovio da je Dževet Ajaz 11 dana bio arbitrarno i nezakonito lišen slobode bez mogućnosti da angažuje advokata, obavesti porodicu gde se nalazi i pokuša da ospori lišavanje slobode.

Uprkos svemu tome, Viši sud u Šapcu je 1. decembra 2017. godine utvrdio da su ispunjene zakonske pretpostavke za njegovo izručenje, dok je rešenjem Apelacionog suda u Novom Sadu od 14. decembra odbijena izjavljena žalba, čime je rešenje Višeg suda postalo pravnosnažno.

“Izručenjem gospodina Ajaza Srbija je povredila čl. 3 i čl. 22 Konvencije protiv mučenja i drugih svirepih, nečovečnih ili ponižavajućih kazni ili postupaka”, navodi se u saopštenju Beogradskog centra za ljudska prava.

Da je Srbija prekršila Konvenciju Ujedinjenih nacija protiv torture isporučivanjem turskog državljanina ranije je upozorio Jens Modvig, predsedavajući Komiteta UN-a protiv torture i direktor Instituta protiv torture Danske.

Sporni postupci Ministarstva pravde

Sam postupak su pratili sporni postupci Ministarstva pravde. Odgovarajući na pitanja Insajdera 2017. godine, Ministarstvo pravde je navelo da je Ajaz izručen Turskoj, iako je u to vreme on i dalje bio u Srbiji. To je tada potvrdila i njegova advokatica.

Potom je Ministarstvo tvrdilo da je dopis u kojem je Komitet Ujedinjenih nacija protiv torture tražio da Ajaz ne bude izručen stigao tek nakon što je odluka o izručenju doneta.

Međutim, prema dokumentima u koja je Insajder imao uvid, vidi se da je odluka Komiteta UN dostavljena Srbiji pre nego što je i Apelacioni sud doneo odluku, pa samim tim i pre nego što je ministarka uopšte donosila svoje rešenje o ektradiciji Ajaza.

Predsedavajući Komiteta protiv torture Ujedinjenih nacija Jens Modvig je ranije izjavio da zabrinjava to što je Srbija ignorisala mere zaštite i da je Ajaz “isporučen samom izvoru torture”.

“Mi smo to (zahtev da Ajaz ne bude izručen) poslali 11. decembra, a kao što znamo, do ekstradicije je došlo 25. decembra, te je bilo dovoljno vremena da se ekstradicija zaustavi”, naveo je Modvig.

Komitet protiv torture UN-a je 11. decembra 2017. godine poslalo dopis Predstavništvu Srbije u Ženevi. Taj dopis, prema informacija Beogradskog centra za ljudska prava, Predstavništvo Srbije poslalo je 13. decembra Ministarstvu spoljnih poslova, MUP-u i Ministarstvu pravde.

Dan kasnije, 14. decembra, Apelacioni sud u Novom Sadu je održao ročište nakon koga je potvrdio odluku Višeg suda u Šapcu da su ispunjeni uslovi za izručenje. Sud je to odlučio, iako su Ajazovi pravni zastupnici predali članovima veća Apelacionog suda, od sudskog tumača prevedenu i overenu, odluku Komiteta. Da je Sud bio upoznat sa dopisom i sadržinom dopisa potvrđuje i rešenje Apelacionog suda u kome se upravo to citira.

Dakle, pre nego što je još okončan postupak pred Apelacionim sudom, nadležni organi Srbije su bili obavešteni o odluci iz UN, uključujući i Apelacioni sud.

Ministarka pravde je pri odlučivanju morala da pročita pomenute odluke suda. Ona je rešenje, sudeći prema datumima na dokumentu, mogla da donese najranije 15. decembra, pa ostaje nejasno kako nije bila upoznata sa sadržinom dopisa Komiteta UN-a. Rešenje o izručenju, prema navodima Ajazovih pravnih zastupnika, nikada nije uručeno ni njima ni Ajazu.

Iako se u obrazloženju presude Apelacionog suda jasno navodi da je Komitet protiv torture uputio Srbiji preporuku da se uzdrži od izručenja Ajaza, ministarka pravde tvrdi da o tome nije obaveštena, mada je i sama ponovila da je odluku o izručenju donela na osnovu odluka nadležnih sudova.

„Ta preporuka nije zavedena u predmetu“, tvrdila je ranije Kuburović odgovarajući na pitanja novinarke Insajdera da li je imala uvid u predmet Apelacionog suda.

Činjenica da su Ajaz i njegovi branioci tvrdili da je presuda u Turskoj doneta na osnovu priznanja iznuđenog torturom nije bila dovoljna da se proces izručenja odloži do donošenja konačnog zaključka koji je Komitet UN-a najavio u roku od šest meseci.

Uprkos svemu tome, ministarka je na pitanja Insajdera samo ponavljala da se držala procedure predviđene zakonima Srbije, prema kojoj su, kako je navela, svi uslovi za izručenje Ajaza bili ispunjeni.

Ministarstvo pravde je za sporne situacije navelo da su saopštili informacije kojima su raspolagali u datom trenutku, kao i da nije bilo namere predstavnika Ministarstva da obmanjuju javnost.

Izvor: Insajder

Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.insajder.net.