Jezik

sr

en

Beogradski centar za ljudska prava: Izručenjem kurdskog političkog aktiviste Turskoj, sudstvo i izvršna vlast Srbije prekršili i Ustav

Sudska i izvršna vlast Srbije prekršila je Konvenciju protiv mučenja UN, ali i sopstvene zakone i Ustav u slučaju izručenja kurdskog političkog aktiviste Dževdeta Ajaza Turskoj, poručeno je na konferenciji za novinare Beogradskog centra za ljudska prava povodom odluke Komiteta Ujedinjenih nacija (UN) protiv torture. Komitet je početkom avgusta ove godine proglasio Srbiju odgovornom jer je Ajaza izručila, iako je to telo zatražilo da do toga ne dođe, pošto je procenjeno da postoji rizik da bi on u Turskoj mogao opet da bude izložen torturi. U Turskoj Ajaz je osuđen na 15 godina zatvora zbog rušenja ustavnog poretka, a prema odluci Komiteta, Srbija je sada dužna da u roku od 90 dana dokaže da njegova prava nisu ugrožena tokom boravka u zatvoru u Turskoj, odnosno da nije izložen torturi.

Konferencija Beogradskog centra za ljudska prava o odluci Komiteta UN protiv torture / Foto: Insajder
Konferencija Beogradskog centra za ljudska prava o odluci Komiteta UN protiv torture / Foto: Insajder

Srbija je Ajaza izručila 25. decembra 2017. godine, iako je Komitet UN protiv torture tražio od Srbije da se uzdrži od izručenja Turskoj.

Ministarstvo pravde je tvrdilo da je privremena mera Komiteta stigla kasno, odnosno nakon donete odluke o izručenju. Međutim, kada je donosila rešenje o ekstradiciji, ministarka pravde je morala da pročita sve presude, a u poslednjoj presudi koju je doneo Apelacioni sud u Novom Sadu se navodi da im je dostavljena privremena mera Komiteta.

I pre nego što je Ajaz i fizički izručen Turskoj, iz Ministarstva pravde su tvrdili da se to već dogodilo i da ne mogu ništa više da urade. Ispostavilo se da je Ajaz tada još bio u Srbiji. Ministarstvo je kasnije ovu tvrdnju pravdalo time da se postupak izručenja za njih završava onog trenutka kada ministarka potpiše rešenje o izručenju, a da sprovođenje rešenja preuzima MUP.

Prema navodima Nikole Kovačevića, Ajazovog zastupnika u postupku azila, Srbija je izručenjem Ajaza prekršila i član 25 sopstvenog Ustava u kome se navodi da niko „ne može biti izložen mučenju, nečovečnom ili ponižavajućem postupanju ili kažnjavanju”.

Kovačević kaže da je Ajaz od izručenja u Turskoj zatvoren 23 sata u ćeliji sa sedmoro ljudi, a da njegova porodica, koja je lošeg materijalnog stanja, teško može da ga posećuje jer živi daleko.

„Svaki dan je izložen nehumanom i ponižavajućem postupanju“, navodi Kovačević.

Srbija je odlukom Komiteta UN protiv torture prekršila član 3 Konvencije protiv mučenja i drugih surovih i nečovečnih postupanja kada je i pored preporuke Komiteta odlučila da izruči Ajaza. U Konvenciji koju je Srbija ratifikovala piše da „nijedna država neće izručiti neko lice drugoj državi ako ima ozbiljne razloge da veruje da će u toj državi to lice biti izloženo mučenju“.

„Srbija je morala da pribavi garancije od Turske da su otklonjeni svi nedostaci o kršenju prava na pravično suđenje i ljudsko dostojanstvo da bi Ajaz bio izručen“, poručila je na današnjoj konferenciji za novinare njegova zastupnica u Srbiji Ana Trkulja.

Ova odluka Komiteta morala bi, prema ocenama advokatice, da posluži svim sudovima koji odlučuju o sličnim postupcima kao što je bio Ajazov.

„Sudovi moraju da budu svesni težine koju privremene mere Komiteta imaju“, ističe ona.

„Srbija da utvrdi u kakvim uslovima sada živi Ajaz“

Komitet protiv torture UN konstatovao je da Srbija nije sarađivala sa Komitetom tokom postupka po pritužbi Ajaza pa je time prekršila i član 22 Konvencije.

Prema odluci Komiteta, Srbija je sada dužna da Ajazu pruži obeštećenje, uključujući adekvatnu naknadu za nematerijalnu štetu koja je posledica fizičke i psihičke patnje koja mu je prouzrokovana. Trebalo bi i da razmotri načine i sredstva da nadzire uslove boravka Ajaza u Turskoj, kako bi bila sigurna da on nije podvrgnut torturi, kao i da obaveštava Komitet o rezultatima tog nadzora u roku od 90 dana od dana kada je Komitet prosledio odluku.

„Praktično je Komitet ostavio državi da sama utvrdi način na koji će da se stara da se Ajazova prava u Turskoj poštuju. Moramo da vidimo odgovor Ministarstva pravde, ali teško je očekivati da će Turska dozvoliti da bude tretiran drugačije od mnogo drugih zatvorenika. Turska ne drži mnogo do međunarodnih odluka“, kaže Kovačević.

Ovu odluku, međutim, u Beogradskom centru za ljudska prava nazivaju „Pirovom pobedom“, jer je mala verovatnoća da sada može nešto da se učini da se položaj Dževeta Ajaza popravi, osim isplate materijalne odštete.

„U ovom trenutku u Turskoj je 700.000 ljudi lišeno slobode. Zaista bih voleo kada bi Srbija diplomatskim putevima mogla da unapredi status gospodina Ajaza, ali pored isplate odgovarajuće materijalne štete, koja više znači njegovoj porodici nego njemu samom, ne verujem da se mogu popraviti propusti i nezakonitosti u ovom slučaju. Ova situacija je praktično neotklonjiva kada je u pitanju Ajaz i to je ono što je najtragičnije u ovom postupku. Ajaz neće imati toliko kao pojedinac toliko benefita od ove odluke jer je već izručen“, ističe Kovačević.

Ko je Dževdet Ajaz

Kako navode iz Beogradskog centra za ljudska prava, Dževdet Ajaz je kurdski politički aktivista od osamdesetih godina 20. veka, ali nije bio lider, niti istaknuti član. Nakon osamnaeste godine postao je član Narodne radničke stranke, čiji je predsednik ogranka Vedet Ajdin ubijen 1991. godine.

Kako navodi Beogradski centar, Ajaz je tvrdio da nije učestvovao ni u jednoj vojnoj operaciji, kao i da nije koristio oružje niti druga nasilna sredstva za ostvarenje svojih političkih ciljeva.

Pre hapšenja Ajaz je živeo u Dijarbakiru, gde je otvorio radnju u kojoj je prodavao kancelarijski materijal i nije bio politički aktivan. Potom je 2001. godine kada se vraćao sa odobrenog odsustva iz turske vojske, uhapšen. Pripadnici antiterorističke jedinice su ga odveli prvo u policijsku stanicu u Elazigu a potom u Odeljenje za borbu protiv terorizma.

Tu je, kako je preneo Ajazove tvrdnje Kovačević, bio izložen najrazličitijim oblicima torture.

Nakon toga, navodi Kovačević, Ajaz je prisiljen da, s povezom na očima, potpiše određeno priznanje, a kako je kasnije saznao, u njemu je pisalo da je vođa Revolucionarne stranke Kurdistana.

Na osnovu ovog priznanja, koje je kasnije pokušao da ospori jer je iznuđeno torturom, Ajaz je posle 11 godina istrage, osuđen na 15 godina zatvora za učešće u naoružanoj organizaciji s ciljem rušenja poretka Turske. Nakon što je Vrhovni sud Turske odbio njegovu žalbu, presuda je 2016. godine potvrđena.

Potom je Ajaz, kako navode iz Beogradskog centra za ljudska prava, pobegao iz Turske i putovao kroz Iran, Ukrajinu, Avganistan, Azerbejdžan, Rusiju, Crnu Goru, u pokušaju da dođe do Nemačke.

On je, međutim, uhapšen u Srbiji 30. novembra 2016. godine. U Srbiju je legalno ušao ali je u međuvremenu za njim raspisana Interpolova poternica na osnovu koje je uhapšen.

„Na osnovu postojeće dokumentacije sud nije mogao apsolutno ništa da zaključi“

Dževet Ajaz je uhapšen u Srbiji po Interpolovoj poternici koju je za njim raspisala Turska. Njegova advokatica Ana Trkulja podseća da od trenutka privođenja nije poštovana procedura, pre svega nije angažovan prevodilac za turski jezik, a ipak mu je određen pritvor.

„Svoju odluku sud je zasnovao na apsolutno nečitljivoj dokumentaciji, koja je delom bila prevedena na srpski jezik, delom na makedonski jezik, pola je bilo napisano ćiriličnim a pola latiničnim pismom. Određene rečenice uopšte nisu imale smisla. Na osnovu toga sud nije mogao apsolutno ništa da zaključi“, ukazuje advokatica.

Potom je Apelacioni sud u Novom Sadu vratio predmet na ponovno suđenje i naložio Višem sudu u Šapcu da prevede dokumentaciju valjano i da sasluša Ajaza u prisustvu ovlašćenog tumača, navodi ona. Ajaz je u prisustvu prevodioca saslušan tek nakon osam meseci.

“Ajaz je tom prilikom istakao da se plaši za svoju bezbednost u slučaju povratka u Tursku, ispričao čemu je sve bio izložen. Sudija mu je saopštio tada da je maksimalno vreme po kojem neko može biti u ekstradicionom pritvoru godinu dana, a da taj rok ističe i da će mu pritvor biti ukinut i da će biti naložena druga mera“, navela je advokatica.

Pritvor je ukinut 30. novembra i naloženo je da on odmah bude pušten na slobodu, i određena mu je mera zabrane napuštanja boravišta na teritoriji Banje Koviljače. Međutim, umesto da bude pušten na slobodu, Ajaza je policija uhapsila tog dana u 22 časa , preuzeli su ga iz KPZ Šabac i poslali ga u Padinsku skelu u Prihvatilište za strance, gde on ostaje sve do svog izručenja 25. decembra“, navodi advokatica.

Povodom ovoga Beogradski centar za ljudska prava se obratio Zaštitniku građana sa zahtevom da izvrši nadzor nad radom Prihvatilišta za strance, KPZ Šabac i MUP-a. Međutim, kako navode, zaštitnik građana Zoran Pašalić do danas nije izvršio nadzor.

Dve nedelje nakon pritvaranja, 14. decembra 2017. Apelacionom sudu u Novom Sadu ostavljena je privremena mera Komiteta UN protiv torture, kojom je traženo da se Srbija uzdrži od izručenja dok Komitet ne odluči po žalbi koja mu je podneta.

„Međutim, Apelacioni sud je konstatovao da su ispunjene pretpostavke za izručenje“, navodi Trkulja.

 

Sporni postupci Ministarstva pravde

Ajaz je izručen 25. decembra 2017. godine, uprkos privremenoj meri Komiteta UN. Kako je Insajder ranije pisao, Ministarstvo pravde je tada u pokušaju da opravda svoj postupak iznelo najmanje dve netačne informacije. Tvrdili su da je Ajaz izručen, iako je u tom trenutku i dalje bio u Srbiji, kao i da je dopis Komiteta stigao kasno, pa nije bilo moguće da se izručenje spreči.

Međutim, prema dokumentima u koja je Insajder imao uvid, vidi se da je odluka Komiteta UN dostavljena Srbiji pre nego što je i Apelacioni sud doneo odluku, pa samim tim i pre nego što je ministarka uopšte donosila svoje rešenje o ekstradiciji Ajaza.

U samom rešenju Apelacionog suda u navodi se da su advokati Ajaza predali sudu prevedenu preporuku Komiteta protiv torture.

Iako se u obrazloženju presude Apelacionog suda jasno navodi da je Komitet protiv torture uputio Srbiji preporuku da se uzdrži od izručenja Ajaza, ministarka pravde tvrdi da o tome nije obaveštena, mada je i sama ponovila da je odluku o izručenju donela na osnovu odluka nadležnih sudova.

„Odluka Komiteta je doneta 11. novembra, tada je Srbija zvanično obaveštena. Nije bitno kada je Ministarstvo pravde dobilo odluku. 11.decembra je svaki organ morao da bude svestan te odluke. Nijedna institucija zapravo nije preispitala rizike od torture“, ukazuje Nikola Kovačević iz Beogradskog centra za ljudska prava.

„Nadam se da se ovakav slučaj se više nikad neće ponoviti“, poručuje Sonja Tošković, izvršna direktorka Beogradskog centra.

„Suptilan, ali snažan pritisak“

Iako odluke Komiteta nisu obavezujuće, one proizilaze iz pravno obavezujućih međunarodnih ugovora, odnosno Konevncije koju je Srbije potpisala, navodi  Milan Marković šef Tima za ljudska prava Ujedinjenih nacija u Srbiji.

„U tom kontekstu ovakve odluke ne treba da budu zanemarene i okarakterisane kao pravno neobavezujuće. Nakon sto se odluka usvoji, sva dalja korespondencija s državom članicom postaje javna. Od 90 dana pa nadalje svako odstupanje od odluke Komiteta postaje javan do detalja. To je suptilan, ali snažan pritisak“, poručuje Marković.

Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.insajder.net.