Jezik

sr

en

Britanski parlament odbacio predlog premijera Borisa Džonsona za vanredne izbore 15. oktobra

Britanski poslanici odbacili su kasno sinoć predlog premijera Borisa Džonsona da se prevremeni izbori održe 15. oktobra. Preglasavanje tog predloga bilo je očekivano, imajući u vidu da je neposredno pre toga Džonsonova Vlada ostala bez podrške većine u parlamentu.

Bregzit, ilustracija / Foto: AP Photo/Tim Ireland
Bregzit, ilustracija / Foto: AP Photo/Tim Ireland

Od dolaska ne mesto premijera u julu ove godine, Boris Džonson je više puta rekao da ne želi prevremene izbore.

Taj stav je međutim u međuvremenu promenio nakon što je pre dva dana izgubio ključnu bitku oko svog plana za Bregzit bez sporazuma jer je parlament prihvatio nacrt zakona koji blokira izlazak iz EU bez sporazuma.

Taj zakon je sinoć usvojen u donjem domu. Od ukupno 434 poslanika za je glasalo 298, a 56 protiv.

Premijer je tako pretrpeo treći veliki poraz u manje od 24 sata, kada su poslanici odbacili njegov predlog za raspuštanje parlamenta i raspisivanje vanrednih izbora.

Nakon glasanja on je rekao da predlog zakona "predaje kontrolu" Evropskoj uniji.

"Radi se o zakonu namenjenom da poništi najveće demokratsko glasanje u našoj istoriji, referenduma 2016. godine. To prisiljava premijera da se preda u međunarodnim pregovorima. Odbijam da to uradim", rekao je premijer Velike Britanije.

Vlada britanskog premijera izgubila je u utorak većinu u parlamentu pošto je poslanik Filip Li, koji je Vladi obezbeđivao jedan glas više, prešao u opozicionu Liberalno-demokratsku stranku.

Džonson je bio uporan u svom nastojanju da izvede Veliku Britaniju iz Evropske unije 31. oktobra, sa ili bez sporazuma, i bio je spreman, ukoliko njegova stranka ne dobije većinsku podršku, da za 15. oktobar raspiše prevremene parlamentarne izbore.

Inače, britanski premijer se nedavno sastao s nemačkom kancelarkom Angelom Merkel, a zatim i sa francuskim predsednikom Emanuelom Makronom, u nastojanju da isposluje nove pregovore o Bregzitu, čemu se uporno protive briselski zvaničnici.

Oba sastanka bila su s ciljem da se spreči izlazak Velike Britanije iz Evropske unije bez dogovora. Sagovornici su se saglasili da se u narednih 30 dana radi na postizanju dogovora, kako se ne bi čekao poslednji trenutak, odnosno kraj oktobra kada je zvanično zakazan izlazak Britanije iz EU.

Glavna tačka sporenja između zvaničnika EU i Britanije ostao je „bekstop“ odnosno nastojanje da se nađe mehanizam kako bi se sprečila „tvrda” granica između britanske provincije Severne Irske i Republike Irske koja ostaje u Evropskoj uniji.

Ukoliko se „bekstop” primeni, a Velika Britanija i Evropska unija se ne dogovore o trgovinskom sporazumu posle Bregzita, onda će Severna Irska ostati usklađena sa nekim pravilima jedinstvenog evropskog tržišta. Istovremeno, cela Velika Britanija bi ostala u carinskoj uniji sa EU sa obavezom usklađivanja sa sadašnjim i budućim pravilima Brisela o konkurenciji i državnoj pomoći, prenosi Bi-Bi-Si. Ovi aranžmani biće u funkciji dok se Ujedinjeno Kraljevstvo i EU ne saglase da više nisu nužni. Pristalice Bregzita se pribojavaju da bi u tom slučaju njihova zemlja ostala vezana za evropski blok na neodređeno vreme.

U Briselu ponavljaju da se o sporazumu o izlasku Britanije, koji je njena bivša premijerka Tereza Mej sklopila sa EU, ne može iznova pregovarati. Međutim, evropski zvaničnici su saopštili da su spremni da „poboljšaju” političku deklaraciju – dokument kojim će biti definisani budući odnosi Velike Britanije i EU.

Uslovi pod kojim će Britanija napustiti EU i dalje nisu poznati.

Izvor: Beta; Insajder

Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.insajder.net.