Jezik

sr

en

Fond za humanitarno pravo tražio od Ustavnog suda ocenu ustavnosti doživotne kazne zatvora bez mogućnosti uslovnog otpusta

Fond za humanitarno pravo (FHP) saopštio je danas da je Ustavnom sudu Srbije podneo inicijativu za ocenu ustavnosti doživotne kazne zatvora bez mogućnosti uslovnog otpusta. FHP smatra da se uvođenjem te odredbe “bez uspostavljanja delotvornog i efikasnog mehanizma kojim se garantuje preispitivanje doživotne kazne zatvora” direktno krši Ustav Srbije i Evropska konvencija o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda.

Ustavni sud, ilustracija
Ustavni sud, ilustracija

U Skupštini Srbije su pre četiri meseca usvojene izmene Krivičnog zakonika, kojima se u srpsko zakonodavstvo uvodi kazna doživotnog zatvora. Poslanici su usvojili kaznu doživotnog zatvora bez mogućnosti uslovnog otpusta za krivična dela teško ubistvo, silovanje, obljube nad decom, trudnicom i nemoćnim licem, suprotno mišljenju gotovo celokupne stručne javnosti i Ustava i međunarodnih dokumenata, čiji je Srbija potpisnik.

Kako navodi Fond za humanitarno pravo, primena te odredbe je odložena za 1. decembar 2019,  a obaveza Ustavnog suda je da u što kraćem roku uzme u razmatranje  inicijativu i odredbu oglasi neustavnom. 

“Usvajanje izmena i dopuna Krivičnog zakonika pratilo je odsustvo adekvatne javne rasprave i ignorisanje stavova stručne javnosti koja je od početka ukazivala da je predviđeno zakonsko rešenje suprotno zabrani mučenja, nečovečnog i ponižavajućeg postupanja, kako ga vide svi relevantni evropski, međunarodni i komparativni akti, ali i ustaljena praksa Evropskog suda za ljudska prava”, navedeno je u saopštenju.

FHP je u inicijativi ukazao na niz evropskih rezolucija i preporuka u kojima je zauzet stav da obavezna kazna doživotnog zatvora bez mogućnosti uslovnog otpusta sama po sebi nije suprotna Konvenciji, ali da je nužno uspostavljanje mehanizma kojim se garantuje preispitivanje kazne doživotnog zatvora, kako se ne bi desilo da ovi zatvorenici budu lišeni nade da će biti oslobođeni.

U inicijativi je referisano na niz odluka Evropskog suda za ljudska prava u kojima je razmatrano ovo pravno pitanje i zauzet stav da države ugovornice imaju široko polje slobodne procene u delu definisanja kaznene politike unutar svojih zemalja, što podrazumeva i pravo da uvedu i doživotnu kaznu zatvora bez uslovnog otpusta.

Međutim, FPH naglašava da Evropski sud jednako smatra da svaka članica Saveta Evrope mora da ima definisan pravni mehanizam koji će doživotnim zatvorenicima omogućiti preispitivanje kazne zatvora, u smislu “jasnog uspostavljanja kriterijuma šta i pod kojim uslovima zatvorenik osuđen na kaznu doživotnog zatvora mora da učini da bi se razmotrilo njegovo oslobađanje”.

FHP je u inicijativi naglasio da u domaćem važećem zakonodavstvu ne postoje unapred i jasno definisani kriterijumi kojima bi se doživotni zatvorenici vodili kako bi se njihovo puštanje na slobodu zaista i razmatralo, kao i da u ovom trenutku ne postoje naznake da će organi vlasti usvojiti zakon koji bi ove kriterijume uspostavio.

Izmene zakona bez javne rasprave, stručna javnost protiv

Izmene Krivičnog zakonika, kojima se uvodi doživotna kazna zatvora stigle su u Skupštinu bez javne rasprave.

Predstavnici stručne javnosti su s jedne strane navodili da je važno jačanje države u borbi protiv kriminala, ali i upozoravali da strože kazne ne moraju nužno da utiču na smanjenje učestalosti krivičnih dela, pozivajući se na rezultate prethodnih reformi.

Više pravnih stručnjaka je u peticiji zahtevalo od Ministarstva da iz Nacrta zakona povuče kaznu doživotnog zakona bez mogućnosti uslovnog otpusta upozoravajući je ta kazna u suprotnosti s dugogodišnjom praksom najrelevantnijih evropskih institucija, a da je mučenje, nečovečno ili ponižavajuće postupanje ili kažnjavanje zabranjeno i Ustavom  Srbije i međunarodnim konvencijama i dokumentima koje je Srbija potpisala.

Sličan stav izneo je i Komitet pravnika za ljudska prava Jukom u otvorenom pismu upućenom Ministarstvu pravde.

Advokatska komora Beograda saopštila je da izmene Kriivčnog zakonika kojima se pooštravaju krivične sankcije i ukida mogućnost uslovnog otpusta “neće uticati na smanjenje broja krivičnih dela, ali će se zato radikalizovati odnosi u društvu”.

Struka je zahtevala i javnu raspravu o predloženim rešenjima, koje nije bilo jer su, kako je navela ministarka pravde Nela Kuburović, inicijativu uputili građani i uz nju dostavili više od 158.000 potpisa.

Izvor: Beta, Insajder

Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.insajder.net.