Jezik

sr

en

Zemljište Marine Dorćol prodato na licitaciji za 3,8 milijardi dinara

Zemljište na lokaciji „Marina Dorćol” prodato je za 3,8 milijardi dinara na javnom nadmetanju u Direkciji za građevinsko zemljište i izgradnju Beograda. Na licitaciji je učestvovao samo jedan investitor, koji je za lokaciju od četiri hektara dao ponudu po početnoj procenjenoj tržišnoj vrednosti zemljišta. Nadležni, međutim, nisu još saopštili ime kupca.

Zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić rekao je da će u budžet grada, osim prihoda od prodaje od oko 32 miliona evra, biti uplaćen i doprinos za uređivanje građevinskog zemljišta od više od 10 miliona evra. Taj iznos će investitoru biti naplaćen, kako kaže, u postupku pribavljanja građevinske dozvole.

Vesić je naveo da se, prema planu detaljne regulacije, lokacija nalazi u zoni predviđenoj za komercijalne delatnosti i stanovanje, a pored ovih objekata obavezna je i izgradnja uređenih zelenih površina sa drvoredom koje moraju biti u javnom korišćenju.

Na tehničku dokumentaciju za sve objekte i sadržaje koji se budu gradili saglasnost će davati Komisija za planove Skupštine grada, budući investitor će morati da se pridržava uslova nadležnih institucija u pogledu zaštite okoline spomenika kulture Termoelektrana „Snaga i svetlost”, kako se ne bi ugrozile njene vrednosti, rekao je Vesić, a preneo Beoinfo.

Maksimalna bruto površina objekata koji mogu da se grade na lokaciji je 76.000 kvadratnih metara.

Vesić navodi da će Grad Beograd, preko Direkcije za građevinsko zemljište i izgradnju Beograda, obezbediti pristup kompleksu preko dve javne saobraćajnice koje su planirane sa zapadne strane kompleksa, dok će obaveza investitora biti da izgradi sve komunalne instalacije u okviru kompleksa radi povezivanja sa javnom infrastrukturom.

Obaveza investitora biće da, kako kaže, rekonstruiše kran stare centrale i crpnu stanicu, kao i da uredi privezište za čamce koje će potom predati Gradu Beogradu.

Inače, firma „Engel Marina Dorćol” je u februaru 2006. godine za oko dve milijarde dinara uzela u zakup 2,57 hektara uz Dunav na 99 godina.

Na licitaciji je zemljište dostiglo cenu od, kako je tada navela Direkcija, 70.601 evra po aru. U zakup je prvo dato zemljište od oko dva i po hektara, čija je cena bila čak 120 hiljada evra po aru, a kasnije je u zakup ušlo još hektar i po zemljišta. U budžet grada je tako 2006. godine uplaćeno 28 miliona evra.

Na tom placu bilo je predviđeno da se uradi obaloutvrda sa 150 vezova za čamce i jahte, rekonstruiše stari kran i crpna stanica iz 1932. godine koji su pod zaštitom države, a tek u drugoj fazi da se zida pet stambenih zgrada, jedna poslovna kula i hotel.

Do realizacije tog plana međutim nije došlo, a 2017. godine zbog neispunjavanje uslova iz ugovora sa firmom „Engel Marina Dorćol” je sporazmno  raskinut ugovor.

Direkcija za građevinsko zemljište i izgradnju Beograda u avgustu 2019. je objavila oglas o otuđenju građevinskog zemljišta na lokaciji „Marina Dorćol”. Rok za dostavljanje ponuda bio je 12. septembar.

Kako su vlasnici najvećeg broja stambenih i poslovnih kvadrata, ali i zemljišta postali biznismeni iz Srbije

Na koji način se ustupalo ili davalo u zakup gradsko građevinsko zemljište, o zloupotrebama, štetama po budžet Insajder se bavio u serijalu od sedam epizoda “Službena zloupotreba” objavljenom 2009. godine.

Prema istraživanju “Insajdera”, oni koji su 2009. bili vlasnici najvećeg broja kvadrata poslovnog i stambenog prostora, ali i hektara zemljišta u Beogradu i Srbiji jesu zapravo biznismeni iz Srbije, koji su tokom privatizacije ili na aukcijama kupovali, zaklanjajući se iza raznih offshore kompanija. Tako je u javnosti stvoren pogrešan utisak da je posle privatizacije veći deo u vlasništvu stranog kapitala. Iza tog kapitala međutim stoje biznismeni iz Srbije, koji su svoj prvi milion stekli u vreme Slobodana Miloševića.

Najveći resurs svakog grada i države jeste gradsko građevinsko zemljište. Od prodaje, odnosno davanja u zakup zemljišta, novac ide u budžet, od čega se pravi infrastruktura, obnavljaju se putevi i prave mostovi. Na osnovu višemesečnog istraživanja, “Insajder” je došao do zaključka da su predstavnici države, gradskih i nadležnih institucija, svojim odlukama, sami oštetili budžet, tako što su na razne načine, ali bez licitacije, ustupali hektare zemljišta biznismenima.

Šta je tada sve otkrio Insajder pogledajte u serijalima Službena zloupotreba.

 

 

 

Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.insajder.net.