Jezik

sr

en

Fiskalni savet: Umesto neopravdanog uvećanja plata novac treba uložiti u infrastrukturu i podsticaj rasta privrede

Fiskalni savet upozorio je danas da će rebalansom budžeta za 2019. godinu skoro tećina dodatnih sredstava od 45 milijardi dinara biti potrošena na neopravdano dizanje plata u javnom sektoru, preko ekonomskih mogućnosti. Predsednik tog nezavisnog tela Pavle Petrović rekao je da bi ta sredstva trebalo iskoristiti za smanjivanje poreza na zarade, ulaganje u infrastrukturu i zaštitu životne sredine.

Fiskalni savet
Fiskalni savet

Fiskalni savet navodi da će podizanje plata imati efekat samo u decembru ove godine, dok će u 2020. ta sredstva zapravo otići u potrošnju, umesto u podsticanje niskog privrednog rasta.

“Dodatana sredstva od 45 milijardi dinara, koja će se prema projekcijama pojaviti u budžetu za 2020. godinu, trebalo bi iskoristiti za smanjivanje poreza na zarade, što bi podstaklo rast privatnog sektora, i to oko 20 milijardi dinara, dok bi ostatak novca trebalo uložiti u infrastrukturu, pre svega u komunalnu, kao i zaštitu životne sredine, a ne u rast plata u javnom sektoru”, naveo je predsednik Fiskalno9g saveta Pavle Petrović na konferenciji za novinare, na kojoj su predstavljene strateške preporuke za budžet i fiskalnu politiku za 2020. godinu.

To je podsetio da će plate u javnom sektoru u proseku porasti za 9,5 odsto, dok bi, kako je istakao, trebalo da porastu, kao i penzije za 5,5 odsto, kolika je procena nominalnog rasta BDP-a u 2020. godini.

Govoreći o potrebnom rasterećenju privrede, Petrović je naveo da bi najbolje bilo rasteretiti najniže zarade, kako bi se delimično kompenzovalo prethodno povećanje minimalne zarade i pritisak na poslodavce.

"Trebalo bi da se poveća neoporezivi cenzus poreza na zarade sa 15.300 na 25.000, što bi smanjilo prosečno opterećenje zarada sa 62 na 60 odsto, ali bi se istovremeno opterećenje minimalne zarade smanjilo sa 58 odsto na 53 odsto", rekao je Petrović.

On je rekao da je povećanje investicija u infrastrukturu mnogo efikasnije od povećanja tekuće potrošnje, odnosno plata i penzija, kao i da efekat ta dva načina podsticaja na rast privrede nije isti.

 

Fiskalni savet je ukazao i da duže od decenije Srbija za javne investicije izdvaja za trećinu manje sredstava nego zemlje centralne i istočne Evrope, oko tri odsto BDP-a naspram 4,5 odsto BDP-a, a posledica toga je lošija infrastruktura u Srbiji nego u tim državama.

"Procenili smo i da je od viška sredstava slobodnih za ulaganje u 2020. godini moguće izdvojiti 130 miliona evra za komunalnu infrastrukturu i zaštitu životne sredine", rekao je Petrović.

Dodao je da je takvo ulaganje najavljeno za ovu godinu ali da nije realizovano.

Petrović kaže i da bi za putne i železničke pravce trebalo izdvojiti oko 100 miliona evra više, ali da pre svega treba napraviti selekciju najvažnijih projekata.

Najavljeni rast BDP-a od četiri odsto nije realan

Preliminarne procene Fiskalnog saveta pokazuju da će rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) Srbije u 2020. godini biti oko tri procenta, te da predviđanje Vlade Srbije o rastu od četiri procenta nije realno.

"Očekivanja rasta BDP-a od tri procenta bazirana su na prethodnom srednjoročnom rastu privrede Srbije, koja je u proseku godišnje rasla od tri do 3,5 odsto, a u toku ove godine nisu se desile nikakve značajnije reforme u privrednom ambijentu koje bi podstakle taj rast naredne godine, poput smanjenja korupcije, vladavina prava ili povećanja investicija u privrednom sektoru", ocenio je predsednik Fiskalnog saveta Pavle Petrović

Kako je Petrović dodao, prognoza rasta za narednu godinu zasniva se i na pokazateljima rasta u prvoj polovini ove godine, koji nisu imali trend ubrzanja da bi to moglo pozitivno da se odrazi i na 2020. godinu.

Zbog toga Fiskalni savet prognozira i da će rast u 2019. godini biti nešto veći od tri procenta.

Petrović je naveo i da će na rast naredne godine uticati i usporavanje privrede u EU, pre svega Nemačkoj i Italiji, koje su glavni spoljnotrgovinski partneri Srbije.

Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.insajder.net.