Jezik

sr

en

Britanski poslanici odložili izjašnjavanje o sporazumu o Bregzitu

Britanski poslanici su danas izglasali odlaganje izjašnjavanja o novom sporazumu koji su nedavno postigli London i Brisel o Bregzitu. Odluka bi mogla da primora premijera Borisa Džonsona da od Evropske unije (EU) zatraži novo odlaganje istupanja Velike Britanije iz članstva u Uniji koji je inače predviđen za 31. oktobra.

Britanski parlament, ranije glasanje o Bregzitu / Foto: Jessica Taylor/UK Parliament via AP
Britanski parlament, ranije glasanje o Bregzitu / Foto: Jessica Taylor/UK Parliament via AP

Za odlaganje glasanja o sporazumu bilo je 322 poslanika, dok je 306 bilo protiv.

Pristalice odlaganja glasanja smatraju da će na taj način poslanici imati više vremena da raspravljaju o sporazumu kako ne bi bilo rizika od Bregzita bez dogovora.

Džonson je odmah reagovao rekavši da ne želi sa Briselom da pregovara o novom odlaganju Bregzita.

Evropska komisija zatražila je danas od Džonsona da im ukaže koji put da sledi o Bregzitu.

"Britanska vlada treba da nas obavesti o narednim etapama što je pre moguće", rekla je portparolka Evropske komisije Mina Andreeva.

Predsednik Evropske komisije Žan-Klod Junker upozorio je ranije da će situacija postati “ekstremno komplikovana” ako britanski parlament u odbije sporazum o istupanju Velike Britanije iz EU.

Žan Klod Junker i britanski premijer Boris Džonson saopštili su pre dva dana u Briselu da je postignut dogovor o Bregzitu, koji su usvojile i članice EU.

Sporazumu se protive Demokratska unionistička partija, koja podržava manjinsku vladu Borisa Džonsona, kao i još četiri opozicione stranke.

DUP je ranije saopštila da se njihove pozicije nisu promenile i da su dogovori o carini i pitanja saglasnosti od ključne važnosti za garantovanje otvorene granice između Severne Irske i Irske, kao članice EU, kao najvažnije prepreke za sporazum o Bregzitu.

Na odbacivanje sporazuma pozvao je i lider opozicionih laburista Džeremi Korbin.

Usvajanju dokumenta se protive liberalne demokrate i Bregzit stranka, kao i Škotska nacionalna stranka. Predsednica te partije Nikola Sturdžen navela je da je teško zamisliti sporazum koji je lošiji po Škotsku.

Šta predviđa sporazum o Bregzitu

Britanski premijer Boris Džonson je od početka insistirao na tome da čitava Velika Britanija, pa tako i Severna Irska, mora napustiti carinsku uniju, što bi provere na granici učinilo gotovo neizbežnim.

Novi sporazum taj problem rešava zadržavanjem Severne Irske u jedinstvenom tržištu i uklanjanjem carinskih provera na irskoj strani granice, čime granica ostaje otvorena. Umesto toga, carinske provere i carine će se odnositi na britansku robu koja ulazi u Severnu Irsku s EU kao krajnjom destinacijom. To praktično znači da će se roba cariniti u Irskom moru, što je predlog koji je britanska vlada gotovo od početka odbijala.

I EU je pristala na kompromis, dozvoljavajući Severnoj Irskoj specijalan pristup jedinstvenom tržištu. Takođe, Severna Irska sporazumom dobija pravo glasa o propisima, čega nije bilo u sporazumu iz prošle godine. Nakon četiri godine primene, severnoirski parlament bi glasao o produženju aranžmana ili njegovom obustavljanju.

Osim odredbi o irskoj granici, novi sporazum je uglavnom isti kao onaj koji je postigla Tereza Mej i navodi uslove britanskog istupanja.

Ako sporazum bude usvojen, Velika Britanija će napustiti EU 31. Oktobra, ali će ostati u jedinstvenom tržištu i vezana njegovim propisima do kraja 2020. godine, dok dve strane ne dogovore nove trgovinske odnose.

Takođe, London bi pristao da do kraja budžetskog perioda koji se završava 2020. plaća doprinose za penzije zaposlenih u administraciji EU i za programe EU u kojima je Velika Britanija učestvovala. Ti doprinosi su ranije bili procenjeni na oko 39 milijardi funti.

U domenu trgovine, dve strane su u neobavezujućoj političkoj deklaraciji obećale “ambiciozno, široko, duboko i fleksibilno partnerstvo u trgovinskoj i ekonomskoj saradnji u čijem će središtu biti sveobuhvatni i uravnoteženi sporazum o slobodnoj trgovini”.

Detalji tog trgovinskog sporazuma, kao i mnogi drugi aspekti budućih odnosa, biće dogovarani tek nakon istupanja Velike Britanije iz EU.

Lideri EU su zabrinuti da Džonsonova vlada planira da nakon Bregzita krene u smeru ekonomije niskih poreza i niske regulacije. Ustupak britanske vlade u tom pogledu predstavlja posvećenost “ravnopravnim uslovima” uz “zajedničke visoke standarde u oblastima državne pomoći, konkurencije, socijalnih davanja i zapošljavanja”. 

Dve strane su navele da će imati “široko, sveobuhvatno i uravnoteženo bezbednosno partnerstvo”, ali da će “razmere i nivo” tog partnerstva zavisiti od bliskosti budućih odnosa.

I na kraju, evropski građani više neće moći slobodno da odlaze da žive i rade u Velikoj Britaniji, kao ni Britanci u EU, ali će za kratke posete biti zadržan bezvizni režim.

Velika Britanija treba da napusti EU 31. oktobra, a predsednik Evropskog saveta Donald Tusk je rekao da će “u slučaju zahteva za odlaganjem Brgezita konsultovati članice”.

Izvor: Beta, Insajder

Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.insajder.net.