Jezik

sr

en

Prodaja Jugoremedije oglašena deveti put

Stečajni upravnik „Jugoremedije“ oglasio je danas prodaju te zrenjaninske fabrike lekova kao pravnog lica po početnoj ceni od oko 762,7 miliona dinara, a javno nadmetanje zakazano je za 11. decembar.

Jugoremedija
Jugoremedija

Ovo je deveti pokušaj prodaje „Jugoremedije“, a na prethodnom je početna cena tu fabriku lekova bila 800 miliona dinara.

Ponuđenu imovinu čine industrijski kompleks, upravne zgrade, pomoćni objekti, kao i stan u Zrenjaninu, intelektualna svojina - 24 žiga, 28 motornih vozila, inventar i zalihe.

Jugoremedija je u stečaju od 2012. godine.

Prodaja Jugoremedije je propala i u avgustu. Kako je tada rekao stečajni upravnik Radovan Savić postojala su dva zainteresovana kupca koji nisu bili u mogućnosti da se prijave na javni poziv i dodao da će „ako su i dalje zainteresovani, Odbor poverilaca Jugoremedije odrediti novi rok za prodaju“, što se zatim i desilo.

Prodaja bez najvrednije imovine

Podsetimo, prvi pokušaj prodaje Jugoremedije je propao u oktobru prošle godine zbog toga što je sud u Zrenjaninu pod pritiskom poverilaca Jugoremedije otkazao prodaju jer je fabrika trebalo da se proda bez svoje najvrednije „imovine“ - dozvole za proizvodnju i promet lekova čija je procenjena vrednost 16,2 miliona evra.

O ovim dozvolama u toku je sudski spor. Milan Selaković funkcioner SPS i vlasnik privatne firme Union Medic 2013, godinu dana posle proglašenja stečaja, uzeo je Jugoremediju u zakup. Na taj način Selakoviću je praktično pripala i najvažnija imovina Jugoremedije - dozvole za proizvodnju i promet lekova. Kada je prošle godine proglašen bankrot Jugoremedije, Selaković je bio dužan da fabrici vrati i dozvolu odnosno ono što pripada Jugoremediji, ali je to odbio da uradi.

Stečajni upravnik Radovan Savić je pokrenuo tada tužbu protiv Selakovićeve firme Union-Medic. Uprkos tome, stečajni sudija Aleksandar Stoikovski je naložio raspisivanje oglasa za prodaju u kome se kao imovina Jugoremedije ne navodi dozvola za proizvodnju lekova, već upravo parnica za njen povraćaj.

Nekada značajna socijalistička fabrika lekova u poslednjih 17 godina prošla je trnovit „tranzicioni“ put – od sumnjive privatizacije, preko višegodišnjeg otpora radnika i akcionara za opstanak firme, nerazjašnjene „uloge“ države u uništenju firme, do stečaja i, na kraju, bankrota koji je proglašen 2016. godine.

Zbog isprepletanih veza države sa privatnim vlasnicima, Jugoremedija je „zaslužila“ i značajno mesto na spisku 24 sumnjive privatizacije čije hitno rešavanje je zatražila Evropska unija.

Izvor: Beta, Insajder

Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.insajder.net.