Jezik

sr

en

Tri decenije od pada Berlinskog zida novinar Mihajlo Kovač za Insajder: Nisu više mogli da podnesu da budu u kultivisanom konc logoru(VIDEO)

Na današnji dan, 9. novembra, pre trideset godina pao je Berlinski zid koji je više od dve decenije delio Istočnu i Zapadnu Nemačku. Pad zida predstavlja simbol ujedinjenja, pobede nad tiranijom, ugrožavanjem osnovnih prava građana. Rušenje zida označio je i pad komunističkog režima, ne samo u Istočnoj Nemačkoj već i u većini do tada socijalističkih država u Evropi. Novinar radio televizije Beograd Mihajlo Kovač, bio je jedini jugoslovenski televizijski novinar koji je izveštavao o ovom istorijskom događaju. U razgovoru za Insajder opisuje kako je sve to izgledalo na dan rušenja zida i kako se sa svojim kolegom našao sa istočne strane zida praktično kao jedini strani izveštač.  

 AP Photo/Lutz Schmidt: Rušenje Berlinskog zida 1989. - Istočni Berlin
Foto: AP Photo/Lutz Schmidt / Rušenje Berlinskog zida 1989. - Istočni Berlin

Berlinski zid, dug 156 kilometara, sagrađen je po nalogu i odlukom tadašnjeg komunističkog režima da bi se sprečio odlazak istočnih Nemaca u demokratske zapadne zemlje. Građani su živeli u izolaciji, bili su žrtve represivnog komunističkog režima. Praćeni su, prisluškivani, hapšeni, ubijani…Nisu mogli slobodno da se kreću. Da bi izašli iz zemlje morali su da dobiju dozvolu od partijskih članova, nakon provere Štazija.

Tokom dve decenije, koliko je zid razdvajao dve Nemačke, u pokušaju da pređu na drugu stranu ubijeno je najmanje 138 osoba. Oni koji nisu stradali, završavali su u zatvorima.

Između istočnog i zapadnog Berlina formirano je osam graničnih prelaza. Čekpoint Čarli bio je jedan od najpoznatijih. Nalazio se u ulici Fridrih štrase, između američkog i sovjetskog sektora. 

Rušenje Berlinskog zida 1989. - Brandenburška kapija
Foto: AP Photo / Rušenje Berlinskog zida 1989. - Brandenburška kapija

U septembru 1989. Godine izbile su demonstracije širom Istočne Nemačke i postajale su sve masovnije.  Vrhunac se desio 4. novembra, kada se oko pola miliona demonstranata okupilo na trgu Aleksandar plac u Istočnom Berlinu. Tada novinar radio televizije Beograd, Mihajlo Kovač bio je jedini jugoslovenski predstavnik medija u Berlinu. Za Insajder priča da je u Nemačku stigao nekoliko dana ranije, baš uoči velikih demonstracija na Aleksandar placu.

“Oni su tražili glasnost. Da se čuje javna reč, da je dozvoljena kritika rukovodilaca koji su nesposobni. Tražili su, što će tada mnoge iznenaditi, pod jedan slobodu putovanja. Oni nisu više mogli da podnesu da budu zatvoreni u tom kultivisanom konc logoru”, priča Kovač i dodaje da su bili kažnavani za najbanalnije stvari.

“Pazite, za njih je bilo čudo “brejkdens”. Neki klinci u istočnom Berlinu su krenuli da igraju “brejkdens”  na tu muziku koju su presnimavali. I dođe policija i uhapsi ih,  zato što igraju brejkdens”, navodi naš sagovornik.

Ključni dan bio je deveti novembar. Tog dana državni zvaničnik zadužen za odnose sa medijima Ginter Šabovski, je samo usput spomenuo nova pravila o slobodi kretanja ali je na pitanje novinara kada stupa na snagu novi zakon nespretno dogovorio “po mojim saznanjima, odmah”. Tu informaciju preneli su svi svetski mediji. To je za sve značilo da je prelaz slobodan.

“Stvari međutim nisu bile tako jednostavne. Naime, organi na granici nisu dobili jasnu odluku o tome da otvore granice I puste ljude, jer tu naredbu ne može da im da Šabovski”, priča Kovač koji je sa svojim snimateljem uspeo da sa zapadne strane Berlina pređe u Istočni deo.

“Dok je s jedne strane razglasi, zvižduci, pesma a sa istočne muk, tišina. Spuštena rampa, graničari kao kipovi, sede skrštenih ruku. Pogledate i vidite nepreglednu kolonu trabanta, varburga I neka apsolutna kosmička tišina. I niko ne sme reč da kaže da ne poremeti tu fragilnu situaciju iščekivanja da se digne ramšpa. Da niko ne kaže pogrešnu reč I da im neko ne kaže ajde sada svi kući”, opisuje Kovač atmosferu tog devetog novembra.

Malo pred ponoć, priča Kovač, počinje puštanje građana. Takva situacija nije bila ista na svim prelazima, jer su sami komandiri i komandanti na kraju odlučivali o tome, neko pre neko kasnije.

Tada građani i sa jedne i sa druge strane samoinicijativno počinju da razbijaju delove zida, a 13. novembra je istočno nemačka vojska počela sa organizovanim uklanjanjem delova zida.

Izvor: Insajder

Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.insajder.net.