Jezik

sr

en

Matić: Zaštiti novinare N1, napadi na medije neće stati

Bezbednost novinara N1 jeste ugrožena i ne treba mnogo argumentacije da se to dokaže, dovoljno je pogledati zbir događaja koji su se desili pre poslednjih napada na direktora i novinare Televizije N1, rekao je Veran Matić, predsednik Komisije za istraživanje ubistava novinara i član Stalne radne grupe za bezbednost novinara. Matić je rekao i da se, gledano od 2016. godine, smanjuje broj napada na novinare, ali da se povećava obim pritisaka koje ne prepoznaje krivično zakonodavstvo.

Veran Matić
Veran Matić

“Pretnje su usledile su posle prozivki od političara i novinara tabloida, postoji uzročno - posledična veza. Jugoslav Ćosić je, recimo, napadnut posle intervjua sa Aljbinom Kurtijem. Mislim da je to zaista jedan uobičajen intervju i neophodan javnosti da sazna mišljenje čoveka koji pretenduje da bude premijer Kosova. Ne postoji nijedan razlog zbog čega bi krenula hajka prema novinarima N1. Slušamo ovde identične pretnje koje smo dobijali u B92 godinama, ja sam takođe dobijao te pretnje s vešanjem na Terazijama, hteli su i da me nabijaju na kolac. Čovek koji je uputio te pretnje je otkriven u Novom Sadu i osuđen je”, naveo je Matić.

Prema njegovim rečima, ono što jeste problem je da se često u situacijama pretnji tužioci ih različito tumače.

“Neki kažu da to nisu pretnje...U ovom trenutku treba zaštititi novinare N1 i drugih medija koji su izloženi pretnjama i otvoriti ozbiljnu diskusiju o tome šta učiniti sa onim delom koji se definiše kao pritisci, a koji ne postoji u krivičnom zakonodavstvu, a predstavlja ugrožavanje rada novinara”, naglasio je Matić.

Na pitanje kome se obratiti novinari povodom pretnji, on je rekao da “kompanija treba da učini sve da zaštiti novinara i njegov rad učini bezbednim”.

“To je najvažnije. Postoje medijske kompanije koji ne podižu krivične prijave. Na drugom mestu, vaš advokat je rekao da će tražiti procenu bezbednosti Jugoslava Ćosića. U tom slučaju, država preuzima određenu vrstu odgovornosti. Na trećem mestu, mislim da je važno da se obraćate institucijama u svakom trenutku, bez obzira što postoji veliko nepoverenje. Mislim da je to veoma važno činiti, sve što zakoni o medijima dozvoljavaju i o tome informisati građane. Mislim da vi to dobro radite”, naveo je Matić za N1.

Međutim, dodaje, nemoguće je zaštititi svakoga na ulici, gde se često događaju neugodne situacije.

“Tu se treba vratiti na početak - tužiti svakog ko proizvodi takvu situaciju...Recimo, može se direktno dovesti u vezi istup urednika jednog tabloida koji je tvrdio da je Miodrag Sovilj pitanjem direktno izazvao stanje u kojem se predsednik Srbije našao, sa pretnjama koje su usledile posle...Vaša uloga bi mogla da bude dobra, da dovodite predstavnike međunarodnih organizacija koji se bave slobodom medija i bezbednosti novinara. Svima nama bi trebala edukacija kada je reč o bezbednosti novinara”, izjavio je Matić.

Kako je naglasio, “ovo nije periodična stvar, neće stati”.

Na pitanje koliko je opasno kada neko iz vrha države minimizira pretnje i kaže da “sami od sebe pravite žrtvu”, Matić kaže da je to “na onome ko to tvrdi”.

“Na takve stvari se ne treba obazirati, treba dokumentovati sve što se događa. Nedopustivo je da bilo koji zvaničnik minimizira opasnost u situaciji kada zaista može da se dogodi neki napad na novinare”, naveo je Matić.

“Ukupno 194 događaja izvršenih na štetu bezbednosti novinara”

Matić, koji je i član Radne grupe za bezbednost novinara, rekao je i da je od 2016. godine, kada je počelo vođenje posebne evidencije o krivičnim delima izvršenim na štetu lica koja obavljaju poslove od javnog značaja u oblasti informisanja, u javnim tužilaštvima Srbije do 30. septembra ove godine formirano je ukupno 10 predmeta u vezi sa događajima u kojima se kao učesnici pojavljuju novinari Televizije N1.

“U svim predmetima javna tužilaštva su vodila ili vode pred-istražni ili krivični postupak”, kazao je Matić.

Do sada su, naglašava, u tri predmeta podignuti optužni akti, od kojih su dva prvostepeno presuđena i od strane suda su izrečene krivične sankcije i mere bezbednosti.

“U pet predmeta u toku je preduzimanje dokaznih radnji. U dva predmeta je utvrđeno da ne postoji osnovana sumnja da je izvršeno krivično delo”, rekao je Matić i naglasio da su to podaci prikupljeni do 30. septembra i ne uključuju najnovije pretnje upućene novinarima N1.

Govoreći o ukupnim statističkim podacima u vezi sa krivičnim delima učinjenih na štetu bezbednosti novinara, u periodu od 1. januara 2016. do 30.septembra 2019. godine, Matić je rekao da su javnim tužilaštvima podnete krivične prijave, odnosno izveštaji o 194 događaja izvršenih na štetu bezbednosti novinara.

“Konačna odluka doneta je u 104 predmeta tj. u 53,61 odsto ukupnog broja predmeta. Kada posmatramo predmete u kojima postoji osnovana sumnja da je izvršeno krivično delo za koje se gonjenje preduzima po službenoj dužnosti, od takvih ukupno 116 predmeta, u 20,69 odsto je do sada izrečen neki oblik krivične sankcije ili je gonjenje ustupljeno stranoj državi, u 57,76 odsto predmeta u toku su dokazne radnje, istraga, međunarodna pravna pomoć, ili je u toku glavni pretres pred nadležnim sudom, a u 1,72 odsto slučajeva sud je odbio optužni akt ili oslobodio optuženog. U 19,83 odsto potencijalni izvršilac je nepoznat”, rekao je Matić.

On je naglasio i podatak da je, od osnivanja Radne grupe, smanjen broj neotkrivenih počinilaca napada na novinare.

“Zapazio sam kao podatak da je bilo 47 odsto u 2016. neotkrivenih počinilaca, pa u sledećoj godini je bilo 27, pa onda osam posto, kao i ove godine do septembra, takođe osam 8 odsto...Dakle, došlo je do smanjena broja neidentifikovanih počinilaca”, rekao je Matić.

Međutim, kako dodaje, ako se pogleda ukupno stanje, imamo situaciju u kojoj se smanjuje broj napada na novinare, ali se povećava obim pritisaka.

Izvor: N1

Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.insajder.net.