Jezik

sr

en

Šarčević na pitanja Insajdera o PISA testu: Koliko se ulaže u obrazovanje u Srbiji i kakvi su rezultati - mi smo visoko kotirani (VIDEO)

„Trećina srpskih đaka je funkcionalno nepismena jer je sistem takav. Kada uzmete pokazatelj koliko se ulaže u obrazovanje i kakvi su rezultati u Srbiji, mi smo tu visoko kotirani“, rekao je Mladen Šarčević, ministar obrazovanja, odgovarajući na pitanje Insajdera o rezultatima PISA testa. Na pitanje da li je za njega poražavajuće što je trećina đaka funkcionalno nepismena, ministar prosvete odgovorio je konstatacijom da je i novinarka Insajdera možda funkcionalno nepismena.

Rezultati testiranja Međunarodnog programa procene učeničkih postignuća (PISA) pokazali su da svaki treći učenik uzrasta od petnaest godina u Srbiji ne dostiže osnovni nivo pismenosti - na skali čitalačke pismenosti njih 38 odsto to ne uspeva, 40 odsto matematičke i 38 odsto naučne.

Odgovarajući na pitanje Insajdera, ministar prosvete Mladen Šarčević, međutim, navodi da su srpski đaci u odnosu na poslednje testiranje iz 2012. godine ostvarili „malo bolji rezultat“. On podseća da je u testiranju Srbija zauzela 45. mesto među 79 zemalja.

„To je mesto na kom smo mi bili. Ako uzmete da je 2012. bilo poslednje testiranje, gde smo bili 43. od 63 zemlje, kad stavite to u odnos, to je valjda malo bolji rezultat. Teži su bili zadaci“, kaže Šarčević.

Na prethodnu konstataciju novinarke Insajdera da su srpski đaci ostvarili poražavajući rezultat, ministar prosvete navodi da ne zna „odakle smo ekspertski došli do takvih saznanja“ i dodaje da zemlje koje su ispod Srbije mogu da kažu da su ostvarile poražavajuće rezultate.

„To je čitav region Zapadnog Balkana, gde smo mi sada i politički smešteni. Ako je Hrvatska bolja od nas, logično je, Hrvatska ima 10 godina eksternu ocenu, ima maturu. Ako navodite mnoge razloge, onda za to moramo da vratimo istorijat zašto ništa nije urađeno prethodnih decenija“, kaže Šarčević.

On ističe da je mnogo loših stvari urađeno, a da PISA ne meri samo test nekog znanja i da li će to znanje primeniti kroz elemente. Kako kaže, u Srbiji se radi reforma obrazovanja, koja još nije vidljiva za PISU.

„Zato što su deca obuhvaćena u 1. i 2. i 5. i 6. razredu osnovne škole, jer idemo na sva tri nivoa istovremeno. Prvi ciklus – prvi razred, drugi ciklus peti razred, treći ciklus prvi srednje. I već smo došli do drugog nivoa. Kada sva ta deca zaokruže krug, steknu 15 godina i prođu reformske cikluse, tada će biti spremna da u PISA modelu pokažu da imaju funkcionalno znanje“, kaže Šarčević i dodaje da se radi strategija obrazovanja do 2030. godine, koja ima ozbiljan akcioni plan, a da su do sada bile „pripreme i rešavanje pitanja strategije koja je bila bez akcionog plana“.

„PISA se ne ulepšava, ne rade je samo najpametniji“

Ministar prosvete navodi da su na PISA testiranju „priču izvukli gimnazijalci“, a da su deca sa trogodišnjim obrazovanjem „povukla dole“.

„PISA se ne ulepšava, ne rade je samo najpametniji. Rade iz svih sektora. Deca koja treba da pokažu da imamo talentovane čine samo jedan odsto u dosadašnjem modelu, a mi ga dižemo na pet odsto. To su ova deca koja su nadarena za informatiku, hemiju i biologiju. To još nije stiglo na red da se testira“, kaže Šarčević.

On ističe da je Srbija imala 20 godina lošu situaciju zemlji, kao i da obrazovanje nije baš prioritetna tema u društvu.

„Kada uzmete pokazatelj koliko se ulaže u obrazovanje i kakvi su rezultati u Srbiji, mi smo tu visoko kotirani“, dodaje Šarčević.

„Možda ste vi funkcionalno nepismeni“

Međutim, pitanje Insajdera zar nije poražavajuće da je trećina srpskih đaka funkcionalno nepismena, naljutilo je ministra prosvete.

ŠARČEVIĆ: Zašto bi bilo poražavajuće, pobogu?

INSAJDER: Trećina đaka je funkcionalno nepismena?

ŠARČEVIĆ: Trećina đaka je funkcionalno nepismena, jer je sistem takav. Jeste vi išli u tu školu. Možda ste vi funkcionalno nepismeni , jer ste vi takvu školu završili. Ja mogu da vam vratim pitanje.

Izvor: Insajder

Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.insajder.net.