Jezik

sr

en

Tramp preti izvođenjem vojske na ulice američkih gradova, pojedini guverneri odbacuju tu mogućnost

Smrt Afroamerikanca Džordža Flojda, ugušenog prilikom hapšenja zbog sumnje da je plaćao falsifikovanom novčanicom od 20 dolara, izazvala je proteste širom SAD koji traju već sedam dana, a u najmanje 40 gradova uveden je policijski čas. Predsednik SAD Donald Tramp izjavio je da će razmestiti vojsku i snage za održavanje reda i zakona da bi zaustavio nasilje ukoliko gradonačelnici ili guverneri saveznih država ne uspeju da povrate kontrolu nad onim što se dešava na ulicama. Pojedini guverneri poručuju - „ne, hvala“.

Istovremeno, Tužilaštvo u Atlanti izdalo je naloge za hapšenje šestorice policajaca, osumnjičenih da su u subotu uveče maltretirali studente. Na snimku koji je pojavio na društvenim mrežama, vidi se kako policajci ispaljuju elektro-šokove u mladiće, izvlače ih automobila i maltretiraju. Dvojica iz ove grupe policajaca su već dobili otkaz.

Donald Tramp, foto: AP Photo/Patrick Semansky
Donald Tramp, foto: AP Photo/Patrick Semansky

„Gradonačelnici i guverneri moraju da uspostave nadmoćno prisustvo organa reda sve dok se nasilje ne uguši“, rekao je između ostalog Tramp obraćajući se iz Ružičnjaka Bele kuće, u trenutku dok su vlasti u blizini predsedničke rezidencije suzavcem rasterivale demonstrante.

Rekao je da će razmestiti vojsku SAD „ukoliko grad ili država odbijaju da preduzmu akciju koja je neophodna da se odbrane životi i imovina njihovih građana“, a dodao je i da će policijski čas koji u Vašingtonu počinje u sedam sati uveče, biti striktno sprovođen.

Ta izjava bila je referenca na to da bi mogao da se pozove na Zakon o pobuni, koji je usvojen još 1807. godine, prema kojem aktuelni predsednik ima pravo da uguši bezakonje tokom vanrednih situacija. Taj zakon je poslednji put upotrebljen još 1992. godine, tokom nemira na ulicama Los Anđelesa, kada je porota oslobodila četvoricu policajaca koji su pretukli Rodnija Kinga.

Nasilja, pljačke i požare koji su podmetnuti u nedelju uveče, Tramp je nazvao „sramnim“, prenosi agencija Rojters, ističući da da su nasilni demonstranti počinili „akte domaćeg terorizma“ i zarekao se da će okončati nerede i bezakonje koje se proširilo zemljom, prenosi danas Glas Amerike.

Nakon obaćanja Tramp je prošetao do Crkve Svetog Jovana, preko puta Bele kuće, koja je oštećena u nedelju uveče u nemirima na ulicama Vašingtona, i ispred nje podigao Bibliju, poručujući da su SAD „najveća zemlja na svetu“ i da će „očuvati bezbednost u njoj“.

Reagovanja guvernera

Reagujući na Trampovu najavu, guverner Ilinoisa je rekao da odbacuje to da federalna država može da pošalje trupe u tu državu, prenosi N1.

On je za CNN rekao da je činjenica da je predsednik zapalio ovaj momenat i ocenio da Tramp sada želi da „promeni temu“, da skrene pažnju sa svog "jadnog neuspeha" kad je u pitanju borba sa koronavirusom. Sada vidi priliku da kreira novu temu i nešto u čemu bi on bio „predsednik reda i zakona“, naveo je.

Pretnji predsednika Trampa da će mobilisati američke vojnike da se izbore sa nemirima „ne, hvala“ rekao je i Guverner savezne države Njujork Endrju Kuomo.

„Ono što je predsednik danas uradio jeste da je pozvao američku vojsku protiv američkih građana“, istakao je Kuomo.

Naveo da čak i slike iz Vašingtona pokazuju da su demonstranti bili mirni, da su to uglavnom mladi ljudi, uglavnom belci, koji su uvređeni zbog onoga što se desilo Flojdu, „što i treba da budu“, insistirajući na tome da su pojedinci destruktivni i da se radi o izrazitoj manjini demonstranata.

Guvernerka Oregona nije dozvolila Nacionalnu gardu u Portlandu odbijajući zahteve gradonačelnika tog grada da aktivira Nacionalnu gardu kao odgovor na proteste tokom poslednjih nekoliko dana.

Ona je navela da je umesto toga naložila policiji države Oregon da uputi dodatne snage u taj grad, kako bi pomogle portlandskoj policiji. Oko 100 policajaca je upućeno u Portland, a pozvala je i 50 pripadnika Nacionalne garde Oregona da pruže samo logističku podršku, ističući da trupe neće biti naoružane.

Ona je navela da je ono što Tramp želi upravo vojnici na ulicama.

Prema navodima CNN-a guvernerka Mičigena nije odgovorila da li bi zatražila federalne trupe, ali je jasno stavila do znanja da ne želi da bude u situaciji da mora da uputi taj zahtev.

Upitana da li bi Tramp i federalna vojska mogli da pošalju jedinice bez njenog odobrenja, rekla je da, koliko ona shvata, oni to ne mogu bez odobrenja guvernera, dodajući da se to „verovatno neće dogoditi u mnogim našim državama“.

Ona je rekla da je videla scenu kada su mirni demonstranti rasterani suzavcem i gumenim mecima, kako bi se Tramp prošetao do crkve. To je šokantno, navela je, dodajući da je SAD u ovom trenutku potreban lider koji može dovesti do smirivanja situacije, do jedinstva, koji može da pokaže saosećanje. Dodala je da se boji da ono što je videla u Ružičnjaku Bele kuće (obraćanje predsednika) samo rasplamsava i podstiče animozitet i gnev u zemlji. I mislim da je destruktivnije od onoga čemu sam se nadala da će reći, dodala je.

Nacionalna garda razmeštena je u 23 savezne države i prestonici Vašingtonu. Policijski čas koji je uveden u desetine gradova širom SAD ostaje na snazi, a takva situacija kakva u SAD nije viđena još od 1968. godine, kada je ubijen aktivista i borac za ljudska prava Martin Luter King mlađi.

Guverner savezne američke države Njujork Endru Kuomo zapretio je da će smeniti gradonačelnika istoimenog grada Bila de Blazija zbog propusta tokom protesta prethodne noći. Zapretio je i da će dozvoliti dolazak Nacionalne garde.

Guverner smatra da policija nije zaštitila imovinu Grada Njujorka od demonstranata protekle noći i da je zgrožen onim što se dogodilo. Dodao je i da policija nije efikasno reagovala.

U neredima ima povređenih policajaca

U jednom od dva oružana sukoba za vreme protesta policajac iz Las Vegasa ustreljen je u glavu, saopštile su vlasti. Drugi oružani obračun bio je u blizini zgrade saveznog suda, a oba incidenta desila su se na Bulevaru u Las Vegasu.

U Sent Luisu su noćas ranjena četiri policajca tokom protesta koji su počeli mirno, ali su prerasli u nasilne kada su demonstranti počeli da razbijaju izloge i kradu, a u centru grada su izbili požari, saopštila je danas policijska uprava u tom gradu i navela da su policajci u stabilnom stanju i da njihove povrede nisu opasne po život.

Dvojica policajaca povređena su i u Bafalu u državi Njujork od kojih je jedan u teškom stanju, kada je je na njih naleteo automobil.

U ponedeljak posle podne, nekoliko stotina ljudi mirno se okupilo ispred suda u centru Sent Luisa, uključujući gradonačelnicu Lidu Krevson i šefa javne bezbednosti Džimi Edvardsa.

Međutim, kasnije su se demonstranti okupili ispred sedišta policije kada su policajci ispalili suzavac, neki su razbijali izloge prodavnica u centru i krali, a potom i zapalili jednu zgradu.

Najmanje 5.600 ljudi je uhapšeno u gradovima širom Sjedinjenih Država od izbijanja demonstracija, koji su počeli posle 25. maja kada je preminuo Džordž Flojd tokom brutalnog hapšenja, rezultati su izveštaja koji su sačinili novinari AP na osnovu saopštenja za štampu policijskih uprava, objava na Tviteru policijskih agencija i medijskih izveštaja.

U Mineapolisu, gde je Flojd umro, uhapšeno je oko 155 demonstranata, u Njujorku skoro 800 i više od 900 u Los Anđelesu, a broj uhapšenih raste kako protesti sve više postaju nasilni.

Prema nalazima nezavisne obdukcije Džordž Flojd preminuo od gušenja

U međuvremenu je urađena i obdukcija tela Džordža Flojda na zahtev njegove porodice, koja je pokazala da je preminuo od gušenja, izjavio je advokat Ben Kramp, prenosi Glas Amerike.

Pravni zastupnik porodice Džordža Flojda rekao je da je uzrok gušenja pritisak na njegova leđa i vrat policajca koji je držao koleno na Flojdovom vratu nekoliko minuta i oglušivao se o njegova upozorenja da ne može da diše.

„Patolog je utvrdio da je pritisak prekinuo dotok krvi u Flojdov mozak dok mu je teret na leđima onemogućio disanje“, naveo je Kramp.

Nalazi obdukcije koju je zatražila Flojdova porodica razlikuju se od zvanične autopsije u kojoj je navedeno da nema nalaza koji potvrđuju da bi uzrok smrti Džorža Flojda moglo biti gušenje ili davljenje.

Za ubistvo Flojda optužen je Derek Čouvin, jedan od četvorice policajaca koji ga je prošlog ponedeljka privodio. U krivičnoj prijavi protiv njega navedeno je da je svoje koleno na Flojdovom vratu držao prislonjeno osam minuta i četrdeset šest sekundi (8:46), od kojih tri minuta nakon što Flojd prestao da govori i diše. Takođe, u prijavi je navedeno i da se oglušio o sugestiju kolege da bi Flojda, koji je ležao na zemlji lica okrenutog prema podlozi, trebalo okrenuti na stranu.

Izvor: VOA, N1, Beta

Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.insajder.net.