<article>"Uzimajući u obzir činjenicu da je Srbija poslednji izveštaj o napretku u borbi protiv korupcije uputila GREKO-u u decembru 2019. godine, a koji Globalni izveštaj nije uzeo u obzir, Ministarstvo pravde očekuje da će naredni izveštaj o napretku Srbije prepoznati učinjene pomake u ispunjavanju preporuka tog tela", navodi se u saopštenju.Globalni izveštaj GRECA, koji se odnosi na sve članice Saveta Evrope, a koji je danas predstavljen, prema oceni Ministarstva, ponovo je potvrdio činjenicu koja je istaknuta u posebnom izveštaju o napretku Srbije koji je objavljen u aprilu 2019. godine.A to je, kako navodi Ministarstvo, da se Srbija više ne nalazi na listi globalno nezadovoljavajućih zemalja kada je u pitanju borba protiv korupcije.Kako se navodi, "to potvrđuje da je Srbija ostvarila vidljiv napredak, dok se, za razliku od nje, države poput Luksemburga, Turske, Danske i Češke, i dalje nalaze na toj listi".Ministarstvo podseća da je 1. marta 2018. godine počela primena Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, terorizma i korupcije, na osnovu kojeg su uspostavljena četiri regionalna antikoruptivna centra pri višim sudovima i javnim tužilaštvima u Beogradu, Novom Sadu, Nišu i Кraljevu."Za dve godine primene ovog zakona doneto je više stotina pravnosnažnih sudskih odluka za koruptivna krivična dela, a medju procesuiranim licima nalaze se i visoki funkcioneri, predsednici opština i sudije", navoodi Ministarstvo."Srbija je jasno opredeljena da se uhvati u koštac s korupcijom pokazala i donošenjem Zakona o poreklu imovine krajem 2019. godine, čiju osnovu čini metod unakrsne provere imovine kroz poseban poreski postupak koji vodi Poreska uprava", navodi se u saopštenju.Ministarstvo pravde podseća da je u septembru 2020. godine počela primena novog Zakona o sprečavanju korupcije, usvojenog 2019. godine, koji treba da zameni postojeći Zakon o Agenciji za borbu protiv korupcije."Zakon je usaglašen sa GREKO preporukama i predstavlja krovni preventivni anti-korupcijski propis. Prošle godine je počela primena Zakona o lobiranju, čije je usvajanje i primena takodje bila jedna od preporuka GREKO-a. Ovim Zakonom se prvi put uredjuje oblast lobiranja u Srbiji i predstavlja jedan od mehanizama u borbi protiv korupcije koji treba da smanji sivu zonu nezakonitih uticaja", navodi se u saopštenju.Iz Ministarstva pravde su naveli i da se "Srbija od prošle godine više ne nalazi na FATF listi država sa strateškim nedostacima u oblasti borbe protiv pranja novca i finansiranja terorizma, takozvanoj 'sivoj listi' ".Podsetimo, ranije danas mediji su preneli da Srbija do kraja 2019. godine deset preporuka ovog antikorupcijskog <a href="https://insajder.net/sr/sajt/vazno/18736/GRECO-Srbija-delimi%C4%8Dno-primenila-10-od-17-preporuka.htm">tela Saveta Evrope delimično primenila.</a>Kako je prenela Beta, izveštaj pokazuje da je Srbija jedna od tri članice Grupe, uz Češku i BiH, koje nisu u potpunosti primenile nijednu preporuku za sprečavanje korupcije poslanika, sudija i tužilaca.Kad je reč o preporukama za sprečavanje korupcije poslanika, Srbija je među zemljama s najvećim procentom neprimenjenih (60 odsto), iza Mađarske (86 odsto), Poljske (83 odsto), Austrije (75 odsto) i Hrvatske (67 odsto).Podsetimo, <a href="https://insajder.net/sr/sajt/vazno/13976/GRECO-Srbija-u-celini-nije-ispunila-nijednu-preporuku-za-spre%C4%8Davanje-korupcije-me%C4%91u-poslanicima-sudijama-i-tu%C5%BEiocima.htm">u aprilu prošle godine Grupa država protiv korupcije (GRECO) saopštila je</a> da Srbija i dalje u potpunosti nije ispunila nijednu od trinaest preporuka ovog tela Saveta Evrope za sprečavanje korupcije među poslanicima, sudijama i tužiocima.Kako je u izveštaju navela, deset preporuka su delimično primenjene dok tri nisu uopšte. Ipak, GRECO navodi da celokupna ocena srpkih vlasti u primeni preporuka više nije “u celini nezadovoljavajuća“.GRECO je podsetimo 2015. preporučio Srbiji preduzimanje mera za dalje poboljšanje transparentnosti parlamentarnog procesa, koje uključuju utvrđivanje preciznih rokova za podnošenje amandmana i korišćenje hitnog postupka kao izuzetka, a ne kao pravila. Istaknuta je potreba uvođenja pravila o transparentnosti kontakata poslanika s lobistima i trećim stranama, zbog visokog rizika od nedozvoljenog uticaja.Među preporukama iz 2015. godine bilo je i jačanje nezavisnosti i uloge Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca, kao i promena procedura za izbor sudija, predsednika sudova i tužilaca. Savetovano je isključenje Narodne skupštine iz tog procesa i obezbeđivanje izbora na osnovu zasluga, kao i kontinuirana reforma sistema procene učinka sudija i tužilaca.Odmah nakon objavljivanja da Srbija nije ispunila nijednu preporuku iz 2015, iz <a href="https://insajder.net/sr/sajt/vazno/10621/Ministarstvo-pravde-povodom-izve%C5%A1taja-GREKA-Ubrzano-radimo-na-ispunjavanju-preporuka.htm">Ministarstva pravde je stiglo saopštenje da Srbija ubrzano radi na ispunjavanju preporuka</a>, a <a href="https://www.youtube.com/watch?v=gV6qy1us4Bk">ministarka pravde</a> je na pitanje o preporukama koje je dao GRECO odgovorila da je to izveštaj iz 2015. i da je ostavljen rok do kraja godine da se „ponovo ispune preporuke koje su date u tom periodu“.Dva meseca kasnije, u godišnjem izveštaju ovog tela Saveta Evrope navedeno je da <a href="https://insajder.net/sr/sajt/vazno/11252/">je za Srbiju i još osam zemalja u Savetu Evrope pokrenut postupak zbog, kako se navodi, "u celini nezadovoljavajuće" primene preporuka za sprečavanje korupcije među parlamentarcima, sudijama i tužiocima.</a>Izvor: Beta, Insajder</article>

"Uzimajući u obzir činjenicu da je Srbija poslednji izveštaj o napretku u borbi protiv korupcije uputila GREKO-u u decembru 2019. godine, a koji Globalni izveštaj nije uzeo u obzir, Ministarstvo pravde očekuje da će naredni izveštaj o napretku Srbije prepoznati učinjene pomake u ispunjavanju preporuka tog tela", navodi se u saopštenju.Globalni izveštaj GRECA, koji se odnosi na sve članice Saveta Evrope, a koji je danas predstavljen, prema oceni Ministarstva, ponovo je potvrdio činjenicu koja je istaknuta u posebnom izveštaju o napretku Srbije koji je objavljen u aprilu 2019. godine.A to je, kako navodi Ministarstvo, da se Srbija više ne nalazi na listi globalno nezadovoljavajućih zemalja kada je u pitanju borba protiv korupcije.Kako se navodi, "to potvrđuje da je Srbija ostvarila vidljiv napredak, dok se, za razliku od nje, države poput Luksemburga, Turske, Danske i Češke, i dalje nalaze na toj listi".Ministarstvo podseća da je 1. marta 2018. godine počela primena Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, terorizma i korupcije, na osnovu kojeg su uspostavljena četiri regionalna antikoruptivna centra pri višim sudovima i javnim tužilaštvima u Beogradu, Novom Sadu, Nišu i Кraljevu."Za dve godine primene ovog zakona doneto je više stotina pravnosnažnih sudskih odluka za koruptivna krivična dela, a medju procesuiranim licima nalaze se i visoki funkcioneri, predsednici opština i sudije", navoodi Ministarstvo."Srbija je jasno opredeljena da se uhvati u koštac s korupcijom pokazala i donošenjem Zakona o poreklu imovine krajem 2019. godine, čiju osnovu čini metod unakrsne provere imovine kroz poseban poreski postupak koji vodi Poreska uprava", navodi se u saopštenju.Ministarstvo pravde podseća da je u septembru 2020. godine počela primena novog Zakona o sprečavanju korupcije, usvojenog 2019. godine, koji treba da zameni postojeći Zakon o Agenciji za borbu protiv korupcije."Zakon je usaglašen sa GREKO preporukama i predstavlja krovni preventivni anti-korupcijski propis. Prošle godine je počela primena Zakona o lobiranju, čije je usvajanje i primena takodje bila jedna od preporuka GREKO-a. Ovim Zakonom se prvi put uredjuje oblast lobiranja u Srbiji i predstavlja jedan od mehanizama u borbi protiv korupcije koji treba da smanji sivu zonu nezakonitih uticaja", navodi se u saopštenju.&nbsp;Iz Ministarstva pravde su naveli i da se "Srbija od prošle godine više ne nalazi na FATF listi država sa strateškim nedostacima u oblasti borbe protiv pranja novca i finansiranja terorizma, takozvanoj 'sivoj listi' ".Podsetimo, ranije danas mediji su preneli da Srbija do kraja 2019. godine deset preporuka ovog antikorupcijskog <a href="https://insajder.net/sr/sajt/vazno/18736/GRECO-Srbija-delimi%C4%8Dno-primenila-10-od-17-preporuka.htm">tela Saveta Evrope delimično primenila.</a>Kako je prenela Beta, izveštaj pokazuje da je Srbija jedna od tri članice Grupe, uz Češku i BiH, koje nisu u potpunosti primenile nijednu preporuku za sprečavanje korupcije poslanika, sudija i tužilaca.Kad je reč o preporukama za sprečavanje korupcije poslanika, Srbija je među zemljama s najvećim procentom neprimenjenih (60 odsto), iza Mađarske (86 odsto), Poljske (83 odsto), Austrije (75 odsto) i Hrvatske (67 odsto).Podsetimo, <a href="https://insajder.net/sr/sajt/vazno/13976/GRECO-Srbija-u-celini-nije-ispunila-nijednu-preporuku-za-spre%C4%8Davanje-korupcije-me%C4%91u-poslanicima-sudijama-i-tu%C5%BEiocima.htm">u aprilu prošle godine Grupa država protiv korupcije (GRECO) saopštila je</a> da Srbija i dalje u potpunosti nije ispunila nijednu od trinaest preporuka ovog tela Saveta Evrope za sprečavanje korupcije među poslanicima, sudijama i tužiocima.Kako je u izveštaju navela, deset preporuka su delimično primenjene dok tri nisu uopšte. Ipak, GRECO navodi da celokupna ocena srpkih vlasti u primeni preporuka više nije “u celini nezadovoljavajuća“.GRECO je podsetimo 2015. preporučio Srbiji preduzimanje mera za dalje poboljšanje transparentnosti parlamentarnog procesa, koje uključuju utvrđivanje preciznih rokova za podnošenje amandmana i korišćenje hitnog postupka kao izuzetka, a ne kao pravila. Istaknuta je potreba uvođenja pravila o transparentnosti kontakata poslanika s lobistima i trećim stranama, zbog visokog rizika od nedozvoljenog uticaja.Među preporukama iz 2015. godine bilo je i jačanje nezavisnosti i uloge Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca, kao i promena procedura za izbor sudija, predsednika sudova i tužilaca. Savetovano je isključenje Narodne skupštine iz tog procesa i obezbeđivanje izbora na osnovu zasluga, kao i kontinuirana reforma sistema procene učinka sudija i tužilaca.Odmah nakon objavljivanja da Srbija nije ispunila nijednu preporuku iz 2015, iz&nbsp;<a href="https://insajder.net/sr/sajt/vazno/10621/Ministarstvo-pravde-povodom-izve%C5%A1taja-GREKA-Ubrzano-radimo-na-ispunjavanju-preporuka.htm">Ministarstva pravde je stiglo saopštenje da Srbija ubrzano radi na ispunjavanju preporuka</a>, a&nbsp;<a href="https://www.youtube.com/watch?v=gV6qy1us4Bk">ministarka pravde</a>&nbsp;je na pitanje o preporukama koje je dao GRECO odgovorila da je to izveštaj iz 2015. i da je ostavljen rok do kraja godine da se „ponovo ispune preporuke koje su date u tom periodu“.Dva meseca kasnije, u godišnjem izveštaju ovog tela Saveta Evrope navedeno je da&nbsp;<a href="https://insajder.net/sr/sajt/vazno/11252/">je za Srbiju i još osam zemalja u Savetu Evrope pokrenut postupak zbog, kako se navodi, "u celini nezadovoljavajuće" primene preporuka za sprečavanje korupcije među parlamentarcima, sudijama i tužiocima.</a>Izvor: Beta, Insajder

Najvažnije vesti

original

900x375

1250x600

325x200

336x450

410x251

820x503

Arhiva vesti

Ministarstvo pravde: U izveštaj GRECO nisu ušli najnoviji podaci

DEACTIVATED-EmisijeTags

Info

englishNavigation

Footer

FooterEnglish

Arhiva

mainNavigation