Jezik

sr

en

Optužnica protiv Tačija i Veseljija: Politička poruka ili zaštita od političke igre

Specijalizovana veća i tužilaštvo prvi put su objavili imena nekih od okrivljenih u optužnicama koje se ispituju. Kako je saopšteno, to je učinjeno zbog pokušaja okrivljenih Hašima Tačija i Kadrija Veseljija da ometaju rad suda, pa čak i pokušaja da ukinu sud kako ne bili izvedeni pred lice pravde. Samo vreme objavljivanja ovog saopštenja, nekoliko dana pred pregovore Beograda i Prištine u Vašingtonu svakako je probudilo sumnje da su u pitanju političke igre. Da se od politike ne može pobeći kada su za zločine optuženi politički lideri poznato je na ovim prostorima već više od 20 godina koliko traje pokušaj da se zločini kazne, a žrtve dobiju pravdu.

Sud za OVK
Sud za OVK

Umesto o zločinima i žrtvama kojih u ovoj optužnici ima više od 100, i nakon objavljivanja saopštenja tužilaštva isključivo se govori o političkim odjecima takvog postupka.

Hašim Tači, aktuelni predsednik Kosova, otkazao je put u Vašington, a na svom Fejsbuk profilu postavio grb Oslobodilačke vojske Kosova. Kari Veselji, lider Demokratske partije Kosova odmah po objavljivanju saopštenja tužilaštva optužbe protiv njega je nazvao "političkim" i "neistinitim" navodeći i da ne stoje navodi da su Tači i on pokušali da blokiraju rad Specijalnog suda.

Portparol Specijalizovanih veća Kosova za Insajder: Usredsređeni smo na pravičnost postupka, ne interesuju nas politički događaji

Na sastanak u Vašington neće otići ni kosovski premijer Avdulah Hoti, a kao razlog naveo je upravo situaciju u Prištini nakon saopštenja da je o podizanju opžnice.

Teorije da je tužilaštvo time urušilo pokušaje SAD da preuzmu pregovore ruši sama činjenica da je Specijalni tužilac Džek Smit Amerikanac, pa ostaje neodgovoreno pitanje šta su Tači i Veselji uradili da izazovu neuobičajeno saopštenje suda.

   

Šta je saopštio tužilac

Specijani tužilac rekao je da je morao da izda saopštenje za javnost i obelodani imena okrivljenih zbog uticaja koji baš ti okrivljeni pokušavaju da izvrše.

“Specijalizovani tužilac je smatrao nužnim da o optužbama izda javno saopštenje usled kontinuiranih pokušaja Hašima Tačija i Kadrija Veseljija da ometaju i podrivaju rad Specijalizovanih veća. G. Tači i g. Veselji su, prema navodima, sproveli tajnu kampanju da bi se ukinuo zakon kojim su Specijalizovana veća osnovana kao sud, kao i da bi na drugi način opstruirali rad suda, a sve sa ciljem da oni sami ne budu izvedeni pred lice pravde.  Takvim postupcima g. Tači i g. Veselji su pokazali da su im lični interesi važniji od žrtava njihovih zločina, principa pravne države i celokupnog naroda”, navodi se doslovce u saopštenju Specijalizovanih veća.

                                

Stanković: Po pravilima suda optužnica je tajna

Pravni zastupnik žrtava pred Specijalizovanim većima Dragoljub Stanković kaže za Insajder da ne može da proceni zašto je tužilaštvo sada odlučilo da saopšti da su optužnicom koju je podnelo okrivljeni Hašim Tači i Kadri Veselji. On navodi da time jeste prekršena dosadašnja praksa, a na neki i način i pravila suda, ali da je moguće da je to bio način da se odupre pritiscima o kojima se govori u saopštenju. 

“U ovoj fazi, a to je u konkretnom slučaju faza predaje optužnice i proces njenog potvrđivanja, optužnica ima kvalitet poverljivog akta u smislu da se imena optuženih ne mogu javno saopštavati”, kaže Stanković.  

Stanković citira pravila suda prema kojima specijalizovani tužilac može da obelodani optužnicu ili neki njen deo vlastima treće države ili drugom subjektu, ukoliko to smatra potrebnim u cilju istrage ili krivičnog gonjenja, ali ne može to javno učiniti.

“Zašto je to ipak učinjeno na način na koji to jeste, ostaje nejasno”, kaže Stanković . 

On podseća da Specijalizovana veća imaju nadležnost nad krivičnim delima iz okvira svoje stvarne nadležnosti, a koja su izvršena između 01. januara 1998. i 31. decembra 2000, dakle godinu i po dana nakon okončanog ratnog sukoba i povlačenja srpske vojske sa Kosova. Taj sud i tužilaštvo imaju nadležnost i and severom Albanije.

Blakaj: Neobično ali ne mislim da su politički motivi

Direktor Fonda za humanitarno pravo na Kosovu Bekim Blakaj kaže za Insajder da je saopštavanje detalja optužnice u kome se navode imena aktuelnog predsednika Kosova Hašima Tačija i lidera DSK Kadrija Veseljija neobično s obzirom na dosadašnji praksu suda.

“Ja ne mislim da iza toga stoje politički motivi. Činjenica je da su sve optužnice bar sudeći prema saopštenjima suda do potvrđivanja striktno tajne, ali tužilaštvo navodi da su motivi za objavljivanje podataka o optuženima pritisci. Taj deo  saopštenja jeste neobičan i u smislu nepravničkog jezika koji je korišćen”, navodi Blakaj.

Govoreći o navodima tužilaštva u vezi s pritiscima zbog kojih su objavili imena Hašima Tačija i Kadrija Veseljija, Blakaj kaže da ne zna tačno o čemu bi moglo da se radi.

“Sve što se dešavalo, dešavalo se javno mnogo pre podizanja optužnice. U decembru 2017. postojala je inicijativa da se ukine sud, ali to je sprečeno pre svega diplomatskim putem. Nakon toga je Kadri Veselji najavljivao inicijativu za formiranje suda za genocid protiv Srba, ali ne i ukidanje Specijalizovanih veća. Pričalo se da će deo paketa sporazuma sa Srbijom biti potpuna amnestija, ali za to nikada niko nije ni ponudio ni video dokaze. I sve ovo o čemu govorim dešavalo se pre aprila ove godine kada je optužnica podneta”, kaže Blakaj.

On zaključuje da će se sve sa čime tužilaštvo raspolaže videti na glavnom pretresu pred sudom ukoliko i kada optužnica bude potvrđena.

Imena koja su saopštena nisu iznenađenje, važni su dokazi

To što su se pojavila imena Hašima Tačija i Kadrija Veseljija u nekoj od optužnica je očekivano, navodi direktor Fonda za humanitarno pravo Kosova.

“Činjenica je da se ta dva imena najčešće pojavljuju i u izveštajima Dika Martija o zločinima na Kosovu, kao i u ostalim izveštajima nakon kojih je Specijalizovano veće i formirano kao sud”, podseća Blakaj.

On navodi da se već četiri godine vode istrage i misli da je tužilaštvo za to vreme uspelo da prikupi dovoljno dokaza koji će na kraju dovesti i do pravde za žrtve.

“Nama su kao nevladinoj organizaciji najvažnija prava žrtava kojih za sada nema, ni za albanske a posebno za nealbanske žrtve. Mi nemamo ni jednu presudu na Kosovu za zločine u kojima su  kidnapovani i ubijani Srbi i drugi nealbanci  tokom i neposredno nakon sukoba. Zaista se nadam da je tužilaštvo prikupilo dokaze i to će se pokazati za najkasnije četiri meseca do kada optužnica mora da bude potvrđena”, kaže Blakaj.

Tačijevo ime u istragama koje nisu završene na severu Albanije

Hašim Tači
Foto: BETAPHOTO/ARMENIJA ZAJMI BESEVIC/MO / Hašim Tači
Ime Hašima Tačija pojavljuje u istragama koje su se uglavnom odnosile na sever Albanije, navodi bivši tužilac Dragoljub Stanković. Tužilaštvo za ratne zločine Srbije, u kome je on godinama bio zamenik tužioca, nije imalo ingerencije nad tom teritorijom.

“Postojali  su kampovi za obuku na severu Albanije i svaki je imao neku vrstu zatvora u koji su odvođeni ljudi sa Kosova. Mi smo pokušavali da istražujemo, ali nismo naišli na saradnju u Albaniji. Važno je da sada Specijalizovana veća imaju nadležnost i nad tom teritorijom”, objašnjava Stanković.

Ime Hašima Tačija pojavljuje se u celom izveštaju Dika Martija i on je bio ključna osoba u zoni odgovornosti takozvane Dreničke grupe. Za Stankovića nije izneđanje da je istraga vođena i pritov Tačija i protiv Veseljija, ali je pitanje ko je još okrivljen.

"Ništa nije moglo da se radi bez obaveštajne službe na čijem čelu je prvo bio Azem Sulja, a koga je kasnije nasledio Kadri Veselji. To je ta služba ŠIK", navodi Stanković.

Ipak, on navodi da je nemoguće govoriti o tome na koje zločine se odnosi optužnica, jer se iz saopštenja to ne vidi.

Dosadašnja tajnost u radu Spacijalizovanih veća za nekašnjeg tužioca je izvanredna, jer su na taj način zaštićeni i potencijalni svedoci.

Sada je sve u rukama sudije za prethodni potupak

Specijalni tužilac je u februaru podneo prve optužnice, a u aprilu još jednu i one  se nalaze kod sudija za prethodni postupak. Do saopštenja o

Kadri Veselji
Foto: BETAPHOTO/ARMENIJA ZAJMI BESEVIC/DS / Kadri Veselji
predloženim optužnicama protiv Veseljija i Tačija nijedan podatak o tome šta se nalazi u optužnicama nije objavljen, niti je procurio u javnost. Sada se zna da je optužnica protiv Tačija, Vesilja i drugih podneta 25. aprila. Od trenutka predaje optužnice sudu sve je u rukama sudije za prethodni postupak, koji pregleda optužnicu. Novina je da sudija pregleda dokaze i ceni da li su prikupljeni u skladu sa pravilnikom i zakonom i da li potkrepljuju navode u optužnici. Ako se uveri da je sumnja osnovana, sudija za prethodni postupak optužnicu potvrđuje.

“Lice protiv kojeg je potvrđena optužnica se, na osnovu sudskog naloga ili naloga za hapšenje izdatog od strane Specijalizovanih veća, sprovodi u pritvor gde se   odmah obaveštava o optužbama protiv njega i dovodi pred Specijalizovana veća”, navodi se u pravilima Specijalizovanih veća.

Nakon potvrđivanja nekih ili svih optužbi u optužnici, osumnjičeni postaje optuženi, a sudija za prethodni postupak može da izda nalog za hapšenje ili sudski poziv za stupanje pred sud. 

Da li će se to i dogoditi u slučaju Tačija i Veseljija biće poznato do oktobra kada ističe rok od šest meseci za pregledanje optužnice.

            

Vilijamson: Oni koji su nervozno reagovali na optužbe neka se suzdrže

Bivši glavni tužilac Radne grupe za specijalne istrage Klint Vilijamson, nakon objavljivanja da se na optužnici koja je podneta specijalizovanim većima nalaze imena Hašima Tačija i Kadrija Veseljija, kaže da stoji iza izjave koju je dao još 2014. kada je izneo svoje nalaze. Vilijamson je istraživao navode iz izveštaja Dika Martija o zločinima koje je počinio OVK,

"Ono što sam rekao 2014. ostaje isto danas. One na Kosovu koji su nervozno reagovali na optužbe, a posebno one na Kosovu koji pokušavaju da izazovu povratnu reakciju, pozivam da se suzdrže. Ovo su ozbiljni navodi i implikacije na optužene su podjednako ozbiljne, ali je važno da se ti navodi reše pravovremenim suđenjem. U ovom trenutku se iskreno nadam da će postojati jasno rešenje koje će pružiti pravdu žrtvama ovih zločina - ključni korak u omogućavanju Kosovu i Srbiji da napreduju i prevaziđu ovaj tragični period“, naveo je Vilijamson, a preneo prištinski list Koha.

Koha prenosi da se u izjavi za medije Vilijamson prisetio i svojih preliminarnih nalaza tokom istrage 2011. godine.

"Mnogi Kosovari pridružili su se OVK sa najboljim namerama i odbacili posleratni zločin. Neki od njih pokazali su veliku hrabrost i integritet tako što su došli kao svedoci i pokazali šta znaju o onima koji su promenili smer - onima na rukovodećim pozicijama koji su prihvatili zločin i želeli da koriste OVK u svoje lične svrhe. Stoga bi trebalo da bude jasno da su istraga i svaka optužba koja iz toga proizilazi usmereni protiv kriminalnih radnji pojedinaca unutar određenih grupa, a ne OVK u celini. To nije pokušaj menjanja istorije", rekao je Vilijamson.

Podsećajući da je takođe nadgledao istrage Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju, Vilijamson je rekao da poznaje istoriju Kosova i patnje mnogih kosovskih porodica.

Međutim, dodao je da "ono što se desilo odmah nakon rata nije bilo u cilju zaštite Kosova ili borbe za slobodu".

Vilijamson je rekao da je došlo do brutalnog napada na Srbe koji su želeli da ostanu na Kosovu i na druge nacionalnosti. Prema njegovim rečima, bilo je i napada na kosovske Albance koji su se suprotstavili "maloj grupi u OVK koja je imala monopol nad vođstvom“.

                                      

Izvor: Insajder

 

 

Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.insajder.net.