Jezik

sr

en

Iz Visokog ispraćeni posmrtni ostaci još devet žrtava; Bramerc: Tolerisanjem negiranja genocida ponovo ćemo izneveriti žrtve

Kolona s posmrtnim ostacima devet žrtava srebreničkog genocida iz jula 1995. godine danas je krenula iz Visokog u Potočare.

Srđan Ilić: Srebrenica, Memorijalni centar Potočari
Foto: Srđan Ilić / Srebrenica, Memorijalni centar Potočari

Kolona je, kao i svake godine, krenula iz Visokog u 10 sati. Trasa kolone će biti ista kao i prethodnih godina. Kreće iz Visokog, zatim se kratko zadržava u Ilijašu, nakon toga u Vogošći. Ispred zgrade Predsedništva BiH bi trebalo da bude oko podne, javila je N1 BiH.

Žrtve

Ove godine će biti ukopani Salko (Ahmo) Ibišević (1972), Hasan (Alija) Pezić (1925), Sead (Huso) Hasanović (1971), Alija (Bekto) Suljić (1969), Hasib (Šaban) Hasanović (1970), Zuhdija (Suljo) Avdagić (1947), Bajro (Ramo) Salihović (1943), Ibrahim (Hamid) Zukanović (1941).

Nakon kratkog zadržavanja kod spomenika Ubijene dece Sarajeva, kod Markala preko Romanije kolona će otići ka Potočarima".

Ove godine je najmanji broj identifikovanih koji će biti ukopani na kolektivnoj dženazi 11. jula u Memorijalnom centru Srebrenica - Potočari. Najmlađa žrtva koja će ove godine biti ukopana je Salko Ibišević koji je imao 23 godine kada je ubijen. Njegovi posmrtni ostaci pronađeni su u sekundarnoj masovnoj grobnici Liplje.

Ove godine u Memorijalnom centru Potočari, gde će se obeležiti 25 godina od genocida u Srebrenici, komemoracija, sahrana i ostale manifestacije biće održane u skladu sa merama zaštite od pandemije koronavirusa.

Komemoracija će biti održana u dve hale sa po 50 ljudi, uz video link i sa čitanjem i emitovanjem video poruka svetskih državnika i drugih zvaničnika.

Organizacioni odbor za obeležavanje 25-godišnjice genocida u Srebrenici uputio je pisma na 64 adrese predsednika i šefova vlada država i raznih organizacija, sa obaveštenjem da mogu da dostave snimljene govore koji će biti emitovani u direktnom programu komemoracije 11. jula.

Stiglo je oko 35 poruka, među kojima su i američkog državnog sekretara Majka Pompea i turskog predsednika Redžepa Tajipa Erdogana.

Bramerc: Tolerisanjem negiranja genocida ponovo ćemo izneveriti žrtve

Glavni tužilac Međunarodnog rezidualnog mehanizma za kaznene sudove Serž Bramerc je u autorskom tekstu za britanski Gardijan poručio da će, ako se nastavi tolerisanje negiranje genocida, u bilo kojem obliku, na taj način ponovo biti izneverene žrtve Srebrenice, baš kao što je to urađeno pre 25 godina.

Komemoracije u Evropi

Komemoracije će biti održane u mnogim zemljama. U Velikoj Britaniji u subotu, 11. jula uveče planirana je video komemoracija koja će biti emitovana  na mnogim kanalima i društvenim mrežama, a među gostima Nacionalnog obeležavanja biće i princ Čarls  i premijer Velike Britanije Boris Džonson i  predsedavajući Predsedništva Bosne i Hercegovine Šefik Džaferović i  član Predsedništva Željko Komšić. Komšić koji je u radnoj poseti Nemačkoj će se obratiti komemorativnom skupu u Crkvi sećanja u Berlinu.

Kako je naveo, lideri u regionu javno su negirali genocid, čak su govorili da je Srebrenica samo obmana i laž. Ratni zločinci koje je Haški tribunal osudio često su istaknuti kao heroji, dok se patnja žrtava ignoriše, negira i omalovažava, podsetio je Bramerc.

„Predugo se međunarodna zajednica nadala da će ovaj problem jednostavno nestati. Neće. Moramo slušati žrtve i preživele. Njihove priče služe kao podsetnik na to kako diskriminacija i mržnja mogu podeliti, pa čak i uništiti, društva za generacije koje dolaze. Zato moramo govoriti jednim glasom kada se negira genocid i kada se glorificiraju odgovorni za njega“, poručio je Bramerc.

On je naveo da ostaje još dosta toga da se uradi kako bi bila postignuta pravda i pomirenje u regionu.

„Sada je došao red na sudove u regionu nakon zatvaranja Haškog tribunala 2017. U Bosni i Hercegovini vlasti su postigle važan napredak, iako treba procesuirati još 3.000 predmeta, uključujući i one vezane za Srebrenicu. Ono što posebno zabrinjava je broj navodnih počinitelja genocida, koji su pobegli u Srbiju i tamo našli sigurno utočište, uključujući političke vođe i vojne zapovednike. Duboko je uznemirujuće što se toliko navodnih počinitelja genocida još nije nije suočilo s pravdom. Bio sam svedok boli preživelih koji se moraju suočiti sa stvarnošću da neki od onih za koje se tvrdi da su ubili njihove najmilije, još uvek mogu slobodno šetati ulicama“, navodi Bramerc.

U Srbiji negiranje genocida krivično delo, ali ne i u slučaju Srebrenice

Prošlo je 25 godina od kada su, prema presudi Međunarodnog suda pravde u Hagu, pripadnici Vojske Republike Srpske pod komandom Ratka Mladića i paravojne jedinice Škorpioni pobili oko 8.000 bosanskih muslimana i počinili genocid. Srbija je tom presudom oslobođena direktne odgovornosti, ali je utvrđeno da ništa nije preduzela da ga spreči, iako je imala uticaj na Vojsku Republike Srpske i tamošnje političare.

U Srbiji je pre 10 godina usvojen Zakon o saradnji sa Haškim tribunalom, ali i Deklaracija o osudi zločina u Srebrenici, koja se poziva na presudu Međunarodnog suda pravde, a kojom je masakr u Srebrenici okvalifikovan kao genocid.

Ipak, u Srbiji je i dalje na delu negiranje i veličanje optuženih.

Odnos države Srbije prema Srebrenici može se videti i na primeru izmena Krivičnog zakonika iz 2016. godine. Tim izmenama predviđene su zatvorske kazne od pet meseci do šest godina za sve one koji „negiraju, minimiziraju i opravdavaju genocid i ratne zločine“.

Međutim, te odredbe zakona odnose se na pravosnažne presude domaćih sudova i Međunarodnog krivičnog suda u Hagu koji je osnovan 2002. godine po Rimskom statutu, a koji je doneo samo jednu presudu, i to za zločin u državi Kongo. Izmene tog zakona se ne odnose i na presude Međunarodnog suda pravde i Haškog tribunala koji je osnovan za zločine počinjene na području bivše SFRJ, a koji su odlučivali i o genocidu u Srebrenici.

Za genocide i druge zločine u Srebrenici do sada je pred sudovima u Hagu, Srbiji, BiH i Hrvatskoj osuđeno 47 osoba, i to na više od 700 godina zatvora. Sudovi su izrekli pet kazni doživotnog zatvora, uključujući onu Ratku Mladiću koja još nije pravosnažna. 

U Hagu je na doživotnu kaznu zatvora osuđen Radovan Karadžić, a istu kaznu dobili su Zdravko Tolimir, Ljubiša Beara i Vujadin Popović.

Najveći broj presuda za Srebrenicu izrekao je Sud BiH, koji je osudio ukupno 25 osoba, u Hagu je osuđeno 14 bivših pripadnika vojske i policije Republike Srpske, dok je srpsko pravosuđe osudilo pet osoba za zločine u Srebrenici.

U Hrvatskoj su osuđena dvojica bivših pripadnika “Škorpiona”.

Izvor: N1 BiH, BHRT, Al Džazira

Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.insajder.net.