Jezik

sr

en

Brnabić: Razgovaraćemo o meri obaveznog nošenja maski u zatvorenom prostoru na nivou cele Srbije

Premijerka Ana Brnabić je na današnjoj konferenciji za novinare, prvoj posle dva meseca, rekla da smo poslednjih četiri dana imali trend smanjenja novoobolelih, što, kako je rekla, nije razlog za optimizam. Navodi, međutim, da se nada da prethodni dani mogu da znače rezultate donesenih mera, u zavisnosti od situacije u narednom periodu.

Krizni štab za borbu protiv koronavirusa, Goran Stevanović, Ana Brnabić, Srđa Janković, 13. juli 2020. Foto: Insajder
Krizni štab za borbu protiv koronavirusa, Goran Stevanović, Ana Brnabić, Srđa Janković, 13. juli 2020. Foto: Insajder

„Pričala sam danas i sa doktorom Goranom Stevanovićem, verovatno ćemo u narednih nekoliko dana videti rezultate protesta, javnih okupljanja, proslava, može da se desi da ponovo vidimo porast. U ovom trenutku ovo je donekle razlog za optimizam. Videću da imamo i sastanak Kriznog štaba, da uvedemo nošenje maski u zatvorenom prostoru kao obaveznu meru na teritoriji cele Srbije. To nije teška i komplikovana mera, a moguće je da daje rezultate“, navela je premijerka.

Navodi da je tokom dana poslato 49 respiratora širom Srbije, i u mesta gde do sada nisu slati jer nije bilo potrebe.

„Apelujem na sve građane da se maksimalno moguće uozbiljimo. Poštujte mere, budite molim vas maksimalno dispciplinovani, nosite maske i u zatvorenim prostorima, nosite maske na otvorenom. Još jedna molba je da se ljudi ne okupljaju, zato što je to u ovom trenutku najneodgovornije moguće ponašanje, atak na naš zdravstveni sistem. Sve ostale borbe, sve političke razlike, sve može da sačeka. Imamo ogroman broj testiranih po celoj Srbiji, sve više kovid ambulanti se javlja da dajemo potpore, a to znači sve više testiranih. To nije problem, imamo 180.000 PCR testova, ali ništa nam to neće pomoći ako nemamo individualnu odgovornost“, poručuje.

Kako kaže, imali smo poslednjih dana zagušenje u obradi PCR testova.

„Trudićemo se da narednih dana izveštavamo o dnevnom broju pregleda i hospitalizovanim i pacijenata na respiratoru, kako bismo videli da li imamo bolje trendove. To će nam biti najozbiljniji indikator za epidemiološku situaciju“, kaže premijerka.

Stevanović: Trećina pacijenata zahteva hospitalizaciju

Direktor Infektivne klinike Kliničkog centra Srbije Goran Stevanović rekao je da uprkos tome što po broju testiranih postoji manji trend smanjenja broja zaraženih, i dalje postoji veliki broj pregleda.

„Pritisak na ambulantne službe je ogroman i ne smanjuje se bitno broj hospitalizovanih pacijenata. Trećina pacijenata zahteva hospitalizaciju zbog ozbiljnih kliničkih slika. Prosečno vreme hospitalizacije je i dalje duže od dve nedelje. Očekivan je trend da ima i pacijenata koji se pogoršavaju, otud veliki broj na veštačkoj ventilaciji“, rekao je on.

Kako je dodao, zdravstveni sistem uz uspešno manevrisanje uspeva da zadovolji potrebe za bolničkim lečenjem, a najveći broj zaraženih i dalje je na teritoriji Beograda.

„Sa novim posteljnim kapacitetima Instutita za reumatologiju, biće za najmanje 48 časova kapaciteta. Kako izgleda, u ovom trenutku će trebati još posteljnih kapaciteta“, naveo je Stevanović.

On je istakao da ne postoji lek koji u ovom trenutku pouzdano leči, niti vakcina koja pouzdano štiti, već da je jedino što štiti - mere prevencije. 

Imunolog Srđa Janković podvukao je važnost preventivnih mera i istakao da to „kako ćemo kolektivno sprovesti mere zavisi da li će situacija da se potencijalno pogoršava ili ćemo je dovesti do poboljšanja“.

Brnabić: Borimo se zajedničkom svešću, ne restriktivnim merama

Odgovarajući na pitanje novinara, premijerka je navela da joj se čini da je trenutno situacija sa koronavirusom kompleksnija nego na početku epidemije.

„I nas i čitav svet prilično je iznenadio ovakav udar virusa u ovo doba, po ovako toplom vremenu. Druga stvar je potpuno iskreno, da smo mi tada uveli nešto što su bila najrestriktivnije mere u Evropi i to nam je brzo dalo rezultat, da zaravnimo krivu. U ovom trenutku mi ćemo razgovarati o restriktivnijim mera, iako uvođenje policijskog časa bila molba i preporuka predsednika, mi se trudimo da se borimo zajedničkom svešću pre nego restriktivnim merama. To je komplikovani proces koji daje rezultate dosta sporije. Da li je to pametna odluka ili nije, pokazaće se“, rekla je Brnabić

Kako je istakla, građani moraju da nauče da „nije država odgovorna baš za sve“.

„Postoje borbe u kojima svi zajedno moramo da učestvujemo. Ako ne učestvujemo na taj način, ja se plašim šta će biti na jesen“, navela je Brnabić.

Nikada nisam bežala od toga da kažem da smo negde pogrešili, rekla je premijerka.

„Nismo pogrešili mi zato što smo lično nešto znali, pa predviđali, već su ta predviđanja bila na nivou Svetske zdravstvene organizacije, Evrope, pa i celog sveta. Niko nije očekivao ovakvu situaciju tokom leta“, navela je Brnabić.

Ona je podsetila da je Srbija tokom marta i aprila imala neke od najrestriktivnijih mera i „zaista smo dobro prošli“.

„Mnogi građani su bili frustrirani tim merama, a danas čujem komentare da je vlada previše popustila i da su one potrebne. Trudim se da mi kao Krizni štab donosimo odluke na osnovu onoga što je najbolje za građane i izdravstveni sistem zemlje. Stojim iza odluke da još nije vreme za restriktivne mere kao u martu i aprilu jer mislim da je jako važno da naučimo da je ovo pojedinačna borba“, navela je Brnabić

Ona je istakla da je ovaj put potrebna drugačija taktika jer je važno da svi naučimo da je to pojedinačna borba, jer ako je nema ponovo ćemo doživeti ovaj rast.

„Moramo da popustimo mere, ne možemo da živimo u vanrednom stanju, ali onda čim ukinemo vanredno stanje svi ćem se ponovo opustiti. Ne možemo da živimo na uvođenju i ukidanju vanrednog stanja“, rekla je Brnabić.

Doktor Stevanović rekao je da su podaci i dalje slični kao i u martu i aprilu.

„Između 5-7 odsto obolelih zahteva respirator - to se nije mnogo promenilo, 10-20 odsto ima teške kliničke slike, zahteva terapiju kiseonikom. Te cifre se sve vreme kreću, a mi sada očekujemo rast broja zaraženih“, rekao je Stevanović.

Janković je ponovio da je strategija Kriznog štaba sve vreme - stretegija zaražavanja.

„Najveći prostor za samokritiku vidim u komunikaciji. Očigledno je da nismo do svih ljudi uspeli da dopremo da prensemo koliko je važno da sprovedemo mere bez restrikcija“, smatra Janković.

Janković: Ne možemo se osloniti na kolektivni imunitet

Na pitanje  li sada kada dolazi do većeg broja zaraženih možemo očekivati i staranje kolektivnog imuniteta, imunolog Srđa Jankovic kaže da se to očekuje kod svih infekcija, ali da se sada na to ne možemo osloniti.
 
„Ne možemo da kažemo u kojoj  meri se možemo osloniti na to da ce prokužavanje dovesti do imuniteta. Dakle, kada to kažemo, to znači ne možemo se osloniti”, objašnjava Janković.
 
On podseća da je prvobitna studija pokazala jednocifreni broj ljudi koji imaju antitela i da je to daleko od praga prokuženosti. Janković navodi da ni Šveđani koji pokušali sa prokuženošću određenih grupa nemaju bolje brojeve. On podseća da se još ne zna ni koliko će antitela štiti one koji su preležali.
 
„U ovom trenutku cij da usporimo, ne da dozvolimo zaražavanje. Preventivne mere su alfa i omega”, zaključio je Janković.
 
Govoreći o broju asimptomatskih nosilaca virusa, direktor Infektivne klinike Goran Stevanović naglašava da se procenti razlikuju od starosnih grupa.
 
„Najmanji procenat asimptomatsih nosilaca je među starijima od 65 i onih koji imaju pridružene bolesti. Najveći procenat i preko 40 odsto asiptomatski nosilaca je među tinejdžerima i mlađom decom”, objašnjava Stevanović.
 
Broj asimptomatski nosilaca je sada između 15 do 20 odsto među testiranim građanima.
 
„Ali i to varira. Na početku smo u Beogradu imali i više od 50 odsto asimptomatskih nosilaca ili sa izuzetno lakim kliničkim slikama. Međutim, tada je prosek testiranih bio između 20 i 25 godina. Sada na red dolaze njihove mame, tate, tetke, stariji i procenat asimptomatskih je manji”, navodi Stevanović. 
 
U Beogradu sada prema njegovim rečima ima više testiranih preko 50 godina i oni imaju ozbiljnije simptome. Zaključio je da to pokazuje da su tačne informacije sa početka epidemije da teže kliničke slike kod starijih ljudi sa pridruženim bolestima.
 
Govoreći o potencijalnoj vakcini, Janković je rekao da se preko 150 potencijalnih vakcina nalazi u različitim fazama ispitivanja, a da su polemike o njima „deo šire kulture suprotstavljanja vakcinaciji”.
 
Brnabić je navela da nema nikakve informacija o vakcini koje može kredibilno da iznese.
 
„Srbija je donirala više od dva miliona evra za istraživanje u oblasti vakcine. Stalnom kampanjom nepoverenja, imaćemo veliki problem s brojem ljudi koji žele da se vakcinišu. Mislim da treba da otvorimo temu da li su one nešto što mi kao društvo želimo da primenimo, da ne politizujemo tu temu”, navela je premijerka.

Direktor Infektivne klinike: Postoje slučajevi reinfekcije

Direktor Infektivne klinike Kliničkog centra  Srbije doktor Goran Stevanović rekao je danas na konferenciji za medije da postoje slučajevi da su se ljudi ponovo zarazili, odnosno da prvi put nisu stekli imunitet. To potvrđuje iz ličnog iskustva. 

„Imamo pojedinačne slučajeve. Govorim o ličnom kliničkom iskustvu. Ukupan broj takvih slučajeva bi zahtevao dodatnu statističku analizu, a to nije sada prioritet“, rekao je Stevanović.

On je rekao da i druge zemlje prijavljuju slučajeve reinfekcije.

Doktor Stevanović dodaje i da se ovaj virus ne sme potceniti jer to dodatno komplikuje lečenje. Upravo to vidi kao glavni razlog što je sada više mladih sa teškom kliničkom slikom.

„Mladi ljudi vole da se druže i ne priznaju da nešto može da ih slomi. Ako potcenite virus, kasnite sa dijagnostikom, sa početkom lečenja, onda su komplikacije mnogo teže i češće“, rekao je Stevanović. 

On ponavlja da sve generacije mogu da se razbole, da kod svakoga mogu da se jave komplikacije, pa čak i smrtni ishodi, iako je procenat takvih slučajeva veći kod rizičnih grupa. 

Brnabić: Građani se uglavnom pridržavali mera, ali...

Premijerka Ana Brnabića rekla je da je trenutno hospitalizovana 4.451 osoba pozitivna na koronavirus. Ona je rekla da će se nastaviti sa testiranjem na koronavirus, ali da ima slučajeva da neko ima simptome a test pokazuje da je negativan.

„Lično znam ljude koji imaju simptome, dva puta testirani PCR testom i bili su negativni na testu. Bilo bi strašno da se neko primi u kovid bolnicu, a da nije zaražen“, rekla je ona. 

Brnabić je rekla da je plaši posledica protesta poslednjih dana. Dramatičan rast broja zaraženih može da znači i nove mere.  

„To je ono zašto nas sve to plaši i zato je to najneodgovornije ponašanje. Plašim se da ćemo videti rast broja, sa druge strane smanjenje zbog nošenja maski, a opet onda imate onakvo okupljanje. Onda je na meni veliki problem da li da idemo dalje na restriktivne mere jer su ljudi uglavnom poštovali“, rekla je Brnabić. 

Na koji način će protesti uticati na rast broja zaraženih biće poznato nakon sedam do deset dana, kada počinju prvi simptomi. 

Stevanović: Planiramo par dana ispred epidemije

Doktor Stevanović kaže da se kapaciteti planiraju unapred, ali da nije dovoljno samo obezbediti krevet i aparate već su potreban i dovoljan broj stručnjaka za lečenje. Nada se da će odluka o uključivanju Instituta za reumatologiju u mrežu kovid bolnica biti poslednje neophodno proširenje kapaciteta.

„Idemo par dana ispred epidemije. Procenili smo da postoji potreba da se uključi Institut za reumatologiju. Planiraju se i drugi kapaciteti. Postoji dosta varijanti koje razrađujemo, a koju ćemo primeniti zavisi od situacije“, rekao je doktor Stevanović.

Brnabić: Da smo nešto želeli da krijemo, ne bismo pravili bazu podataka

Krajem juna, BIRN je naveo da je imao uvid u podatke koji su deo zvaničnog državnog informacionog sistema kovid19 i da je po tim podacima broj preminulih od koronavirusa u Srbiji više nego dvostruko veći od zvanično objavljenih podataka. Podaci koji pokazuju veći broj preminulih i zaraženih se u sistemu kovid19 nalaze u tabeli pod nazivom „Izveštaj za Vladu“.

Odgovarajući na pitanje novinarke BIRN-a o toj razlici u podacima, premijerka tvrdi „da su nešto želeli da kriju, ne bi pravili bazu podataka“.

„Ta baza podataka nikada nije postojala, ni za jednu bolest, ni za jednu epidemiju. Ljudi su fizički sakupljali podatke. Da smo želeli da krijemo, rekli bi 'Žiko javi mi ti odavde, Pero ti odande, ti upiši'. Vi iz BIRN-a da ste imali dobru nameru časnu nameru razgovarali biste s nama o tim podacima, deklarativno ste pokušavali, u mom kabinetu nemamo pisani trag da ste pokušavali da ih kontaktirate“, navela je Brnabić.

Ona je navela da „i dan danas ne zna u koju bazu su oni imali uvid, kako su imali, kakav je to izveštaj za Vladu“.

„Nisu svi ljudi koji su pozitivni od kovida preminuli usled kovida19. Da nismo želeli da budemo transparentni ne bismo imali tu bazu, koja prvo nije valjala, a sad je baza Biblija. Ja ću vam sad reći 78 mana baze. Za svakog čoveka postoji objašnjenje. Kad završimo rad s epidemijom, postoji revizija podataka“, navodi Brnabić.

Kako ističe, mnoge države su nakon završetka prvog talasa nakon revizije povećavale svoje brojeve, a da ih niko nije optužio da su lagali.

„Svakako ćemo imati reviziju, pa ćemo onda da vidimo. Kako ćete da brojite nekog ko je bio negativan u petak, a pozitivan u ponedeljak? Ubismo se da napravimo neki sistem, ad hoc sistem. To od čega je neko preminuo prijavljuju sami lekari“, navodi ona.

O mogućnosti da se pravi javna baza, premijerka je rekla: „Nemojte da me pitate da objavljujemo sve podatke, kad nas 4-6 meseci unazad kritikujete da ne štitimo podatke o ličnosti“.

Imunolog Srđa Janković istakao je razliku između, kako kaže, uvida u podatke i analize.

„Jedno je uvid u podatke, tabela postoji. Sporna je analiza, kvalitet, da li ima dvostrukih unosa, kakav je odnos prema podacima na dnevnom nivou. Sve to zahteva ozbiljnu analizu koju mora da radi tim. Ja sam javno podržao da odgovarajuće institucije formiraju takav tim“, naveo je on.

Izvor: Insajder

Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.insajder.net.