Jezik

sr

en

Krizni štab: Najviše pacijenata starosti od 30 do 50 godina, zaraženo 570 zdravstvenih radnika

U Srbiji je od koronavirusa sve više obolela mlađa populacija i to starosti oko 20, 30 i 40 godina i njihova klinička slika je prilično ozbiljna, rekao je na konferenciji za novinare ministar zdravlja i član Kriznog štaba Zlatibor Lončar. Koronavirusom zaraženo je 570 zdravstvenih radnika, a medicinski sistem nije ugrožen jer je, kako je istakao ministar, izražena izuzetna solidarnost i kada neko „ispadne“ zato što je kovid pozitivan nego ga odmah zameni.

Srđan Ilić: Zlatibor Lončar
Foto: Srđan Ilić / Zlatibor Lončar

„Mi vodimo računa o stanju zdravstvenih radnika. Redovno ih testiramo, pratimo i kao što vidite saopštavamo tačne podatke“, rekao je Lončar.

Kako je dodao, bolnički kapaciteti u Beogradu su na maksimumu popunjenosti.

„Sve kovid bolnice u preko 90 procenata u Beogradu su popunjene. U toku dana počeće da radi Institut za reumatologiju sa preko 100 postelja, a u toku su vizite gde ćemo videti koliko će moći pacijenata danas ili sutra da se otpusti kako bi legli novi pacijenti“, dodao je Lončar. Podsetio je da se pacijenti iz Beogradu upućuju i u Smederevo, Požarevac…

Govoreći o starosnoj strukturi pacijenata koji su na respiratorima i koji su preminuli, ministar je rekao da se na respiratorima trenutno nalaze mlađi nego što je to bilo u prvom piku.

Direktor Infektivne klinike i član Kriznog štaba Goran Stevanović rekao je da pacijenti mlađeg uzrasta dolaze sa težom upalom pluća, a prosek starosti pacijenata kojih ima najviše je između 30 i 50 godina.

„I dalje stoji ono da osobe koje su starije, i sa pridruženim bolestima imaju lošiju prognozu, ali opet ponavljam da je trenutno više mlađih. Želim da verujem da je to što se stariji najviše čuvaju, a populacija koja se najviše kreće ona je u ovom trenutku i najviše zaražena. Njih je najviše u ambulantama, Areni, na kućnom lečenju…“, dodao je Stevanović.

Govoreći o zagušenju prilikom testiranja, ministar zdravlja Zlatibor Lončar se izvinio navodeći da su priroritet za testiranje ljudi koji imaju simptome i za koje treba da se donese odluka za terapiju.

Zamenica direktora Batut i članica Kriznog štaba Darija Kisić Tepavčević je, odgovarajući na pitanje da li postoji mogućnost pooštravanja mera i da li će se Krizni štab tim povodom danas sastajati, rekla da trenutno niko nema ništa novo da ponudi, osim opštih preventivnih mera – nošenje maski, fizička distanca i pranje ruku.

Istakla je važnost lične odgovornosti.

„Na svima nama je da sprečimo da se inficiramo i da se ponašamo kao potencijalni nosioci infekcije. Iznova i iznova se to ponavlja, ali ništa bolje od toga nema, pokazalo se kao izuzetno efikasno. Ne možemo očekivati da nam neko drugi donosi mere“, rekla je ona.

Kako kaže, o policijskom času i drugim merama ograničenja slobode kretanja Krizni štab nije razgovarao.

„Nismo o njima razmatrali sada niti mislimo da je to potrebno, rekli smo kada i zašto smo uveli takvu vrstu mera na početku pandemije kada je imalo svoj cilj. U međuvremenu smo ojačali zdravstveni sistem, nabavili testove, izgradili privremene bolnice. Nažalost izgleda da ćemo dugo da se borismo s ovim virusom, ceo svet, svako treba da shvati svoju pojedinačnu ulogu“, navodi Kisić Tepavčević.

Izvor: Insajder

Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.insajder.net.