Jezik

sr

en

Početkom naredne nedelje ističe rok za konstituisanje Skupštine Srbije: Među poslanicima i 96 iz prethodnog saziva

Konačne rezultate izbora održanih 21. jula, Republička izborna komisija utvrdila je 5. jula – tada je počeo da teče Ustavom propisan rok od 30 dana za konstituisanje Skupštine Srbije. To znači da bi konstitutivna sednica trebalo da bude održana najkasnije početkom naredne nedelje, a u Informativnoj službi parlamenta i dalje ne znaju kada će sednica biti i sazvana i gde će ona biti održana.

Skupština Srbije / Foto: Srđan Ilić
Skupština Srbije / Foto: Srđan Ilić

Nije poznato ni gde će, ni po kojim epidemiološkim pravilima biti održana sednica. Zbog mera zaštite od korone, konstitutivna sednica Skupštine Vojvodine zakazana za petak, 31. juli biće održana u Kongresnoj sali Master centra Novosadskog sajma, dok je sednica Skupštine Beograda zakazana za sutra u Sava centru, iako su na snazi pravila o zabrani okupljanja više od 10 osoba.

Epidemiološkinja Darija Kisić Tepavčević, zamenica direktora Instituta Batut, je na konferenciji za novinare na pitanje da li sednica Skupštine može uopšte da se održi u situaciji kada se u Srbiji i dalje dnevno registruje veliki broj zaraženih od koronavirusa i dok je na snazi zabrana okupljanja više od 10 osoba, odgovorila pitanjem: „Koliko sad ima osoba u prostoriji?", aludirajući na veliki broj novinara i učesnika konferencije za medije koja je održana u zatvorenoj prostoriji.

Ona je navela i da je kod bilo kakvog skupa, bilo na otvorenom ili zatvorenom, sprovođenje preventivnih mera kako bi se sprečilo prenošenje infekcije „apsolutan imperativ”.

„Situacija sa početka epidemije i sada se razlikuje, kako sa kliničkog tako i sa epidemiološkog aspekta, i mora se uzeti u obzir i funkcionisanje državnog sistema i ekonomije”, rekla je Kisić Tepavčević.

A na početku epidemije situacija je bila takva da se poslanici zbog zabrane okupljanja nisu sastali ni zbog uvođenja vanrednog stanja. Zbog zabrane okupljanja ljudi u zatvorenom prostoru iskorišćena je Ustavna mogućnost da se vanredno stanje na predlog ministra odbrane uvede potpisima predsednika, premijerke i predsednice Narodne skupštine. Sve odluke u vanrednom stanju donosila je Vlada bez Skupštine koja ih je naknadno na zasedanju održanom krajem aprila, potvrdila.

Tek od održavanja konstitutivne sednice sednice počinju da teku i rokovi za formiranje Vlade Srbije – za to je, prema zakonu, maksimalni rok 90 dana od potvrđivanja mandata dve trećine poslanika novog parlamenta – dakle – početak novembra. Skupština i Vlada izabrane su na četiri godine što je isteklo 3. juna, ali prema tumačenju pravnika, obe institucije mogu da rade u punom kapacitetu jer su izbori bili redovni i predsednik nije raspuštao parlament, već je samo raspisao redovne izbore.

Na prvoj sednici parlamenta biće potvrđeni mandati 250 narodnih poslanika među kojima je i mnogo onih koji su bili u skupštinskim klupama i u prethodnom sazivu – takvih je, prema podacima Otvorenog parlamenta – u SNS 75 od 188, a u SPS 14 od 32. „Starih poslanika” biće i u redovima Zukorlićeve stranke i to najmanje dva od četiri poslanika, a svoja četiri poslanika neće menjati SVM, dok je SDA zadržati jednog od sadašnja tri poslanika.

 

Sednicu bi trebalo da zakaže predsednica Skupštine iz prethodnog saziva Maja Gojkković, a njoj će predsedvati najstariji poslanik u novom sazivu, Smilja Tišma, pravnica rođena 1929, koja je izabrana sa liste kandidata SPS-a.

Ako je suditi po najavljenim rokovima, uprkos ubedljivoj većini koju je osvojila Srpska napredna stranka, Srbija neće uskoro dobiti Vladu. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić održao je prvi krug konsultacija o njenom formiranju.

„Naše predviđanje je da ćemo početkom septembra ili do kraja avgusta imati izabranu vladu, koja će biti vlada kontinuiteta u smislu politike definisane kroz projekat 'Srbija: 20-25', infrastrukturne projekte”, rekao je Miloš Vučević, gradonačelnik Novog Sada (SNS), nakon konsultacija.

Sve i da Vlada bude formirana krajem avgusta, to će ipak biti znatno duži period nego u okruženju, naročito s obzirom na činjenicu da je u Srbiji SNS ostvarila ubedljivu većinu. Tako su, na primer, izbori u Hrvatskoj održani 5. jula, skupština je konstituisana 22. jula, a Vladu je Hrvatska dobila 23. jula.

U Srbiji, međutim odluke idalje donosi stara vlada, a pravnici navode da po zakonu ona na to ima pravo do konstituisanja nove Skupštine, a zatim i Vlade.

Milan Antonijević izvršni direktor Fondacija za otvoreno društvo kaže za Insajder da trenutni saziv Skupštine Srbije ima pun mandat do potvrđivanja dve trećine mandata narodnih poslanika novog saziva.

„Samo skraćivanjem mandata koje bi predsednik uradio i raspisivanjem izbora bi i Narodna skupština bila raspuštena”, kaže Antonijević i dodaje da je u ovom slučaju Skupština u punom mandatu, te da može zasedati i obavljati sve funkcije.

Samim tim, kako navodi, i Vlada je po Zakonu o vladi u punom mandatu.

„Vlada sada nije u tehničkom mandatu već u punom mandatu, jer nije skraćan mandat kao tokom prethodnih izbora kada je predsednik raspuštao Skupštinu i na osnovu toga raspisivao izbore. Ovde su izbori raspisani na osnovu samog isteka proteklog mandata i smatra se da je Skupština u punom sazivu i samim tim je i Vlada u punom mandatu i može donositi sve odluke”, objašnjava Antonijević.

Nemanja Nenadić iz Transparentnost Srbija navodi da u prilog takvom tumačenju ide član 44. Zakona o Narodnoj skupštini i član 101 Ustava Republike Srbije u kojima se navodi da narodnom poslaniku mandat prestaje potvrđivanjem mandata dve trećine narodnih poslanika narednog saziva Narodne skupštine.

Stav da dosadašnje institucije mogu da odlučuju do izbora novih zastupa i Katarina Golubović iz Jukoma.

„Mogu i moraju da odlučuju, u pitanjima za koja su nadležni, sve dok se ne formira nova Vlada i Narodna skupština”, smatra Golubović.

Izvor: Insajder

Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.insajder.net.