Jezik

sr

en

Ljajić: Dozvole za izvoz oružja u Jermeniju dobile tri firme

Ministar trgovine, turizma i telekomunikacija Srbije Rasim Ljajić danas je izjavio da je u transparentnom postupku od 2015. godine do danas izdato 2.589 dozvola za izvoz naoružanja i vojne opreme i to jedino po dobijanju saglasnosti svih organa koji učestvuju u postupku odlučivanja - Ministarstva unutrašnjih poslova, BIA, Ministarstva odbrane, Ministarstva spoljnih poslova. Dozvole za izvoz oružja u Jermeniju su, kako je naveo, dobile tri firme - "Vektura trans", "Partizan tek" i "Zastava oružje".

Srđan Ilić: Rasim Ljajić
Foto: Srđan Ilić / Rasim Ljajić

Ljajić je reagujući na, kako je rekao, "učestale, zlonamerne i paušalne optužbe koje iznosi narodna poslanica Marinika Tepić, u vezi sa izvozom naoružanja i vojne opreme", rekao da se nikada nije desilo da se izda dozvola bilo kojoj firmi ukoliko ima i jedno negativno mišljenje, bilo kog od tih organa, kao što se i nikada nije desilo da se odbije bilo koja firma, ukoliko ima sve potrebne saglasnosti.

Tepić je juče zatražila od ministra trgovine Rasima Ljajića da hitno odgovori kojim sve privatnim trgovcima je izdata dozvola za izvoz naoružanja u Jermeniju od 2017. godine, kao i koje dozvole i firme nisu dobile saglasnost i kako se u tim situacijama ponašala Vlada Srbije.

Svako ko je zainteresovan te podatke, po rečima ministra, može da proveri. Kako je dodao, sve izdate dozvole za izvoz naoružanja i vojne opreme nisu realizovane.

Srbija je izvozila naoružanje i vojnu opremu u 113 zemalja, a najveći broj dozvola izdat je za izvoz u Bugarsku (179), BiH (151), SAD (143), Saudijsku Arabiju (139).

Ljajić je istakao da je prema podacima međunarodne organizacije "Small Arms Survey" Srbija godinama unazad visoko rangirana po transparentnosti u izvozu naoružanja.

Tako je u 2017. godini delila 3. i 4. mesto u svetu sa Holandijom (iza Nemačke i Švajcarske), u 2018. godini je bila na 5. poziciji, a u 2019. delila 4. i 5. mesto sa Velikom Britanijom (iza Nemačke, Švajcarske i Holandije).

"Napominjem da je Srbija rangirana daleko ispred ostalih država regiona. Primera radi Hrvatska je na 20. mestu, Rumunija na 12, ali i većine drugih država članica EU. Tako je Austrija na 21. mestu, Belgija na 14. a Francuska na 15. mestu", naveo je Ljajić.

Dodao je da je od 2015. godine odbijeno 29 zahteva za izvoz ili uvoz naoružanja i vojne opreme.

U Srbiji je sada registrovano 240 firmi koje se bave izvozom i uvozom naoružanja i vojne opreme, u posebnom registru koji vodi Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija.

Govoreći o izvozu oružja i vojne opreme u Jermeniju, Ljajić je rekao da je taj posao počeo 2017. godine, i od tada do danas izdato je 19 dozvola u vrednosti od 33 miliona evra, od čega je realizovano oko 20 miliona, a da je odbijen jedan zahtev za izdavanje dozvole.

Od ukupnog broja izdatih dozvola za Jermeniju, 15 je izdato firmi "Vektura trans", tri firmi "Partizan tek" i jedna kompaniji "Zastava oružje".

Kako je objasnio Ljajić, "Zastavi oružje" dozvola je izdata prošle godine, sa vrednošću izvoza od 120.000 evra.

"Izvoz oružja u Jermeniju, u formalno pravnom smislu, apsolutno nije protivzakonit, zato što ta zemlja nije pod bilo kakvim multilateralnim sankcijama (UN, EU, OEBS). Ali, svakako se slažem, i to sam više puta ponovio, da moramo ubuduće da vodimo računa da ne narušimo prijateljske odnose sa Azerbejdžanom, državom sa kojom imamo odlične i političke i ekonomske veze", rekao je Ljajić.

Pitanje izvoza naoružanja postavljeno je 19. jula, kada je internet portal Haqqin.az, označen kao blizak vlastima Azerbejdžana, objavio tvrdnje da su minobacači srpske izrade, kao i municija za njih, isporučeni Jermeniji preko Gruzije, a potom upotrebljeni u smrtonosnim sukobima na jermensko-azerbejdžanskoj granici, 12. jula.

Dan kasnije, 20. jula, Ministarstvo spoljnih poslova Azerbejdžana pozvalo je na razgovor otpravnicu poslova Ambasade Srbije u toj zemlji Danicu Veinović.

Zamenik ministra spoljnih poslova Azerbejdžana Khalaf Khalafov na konferenciji za novinare održanoj 23. jula rekao da su od Srbije tražena potpuna objašnjenja.

On je naveo da su preliminarne istrage pokazale da su minobacači i drugo oružje koje se koristi protiv pograničnih naselja te države i njenih vojnih položaja, srpske proizvodnje.

NIN je juče objavio da je firma "Vektura trans", koja je, kako navode, pod kontrolom Slobodana Tešića, izvozila velike količine oružja iz fabrika "Krušik" iz Valjeva, "Prva petoletka" iz Trstenika i "Zastava oružje" iz Kragujevca u Jermeniju koja je u sukobu sa Azerbejdžanom oko oblasti Nagorno Karabah.

Poslednji sukobi Azerbejdžana i Jermenije izbili su 12. jula 2020, a samo par dana kasnije, 14. i 15. jula oružje iz srpskih fabrika otpremljeno je sa niškog aerodroma Konstantin Veliki na aerodrom u blizini Jerevana, glavnog grada Jermenije, tvrdi NIN. List navodi i da je još 16 letova u 2019. sa oružjem iz srpskih fabrika sa niškog i beogradskog aerodroma otpremano do aerodroma kod Jerevana.

Kada je u maju 2018, potpisan Akcioni plan za strateško parnerstvo i niz biletarnih sporuzuma Srbije i Azerbejdžana, Tešićeva "Vektura trans" je te godine samo sa "Krušikom" potpisala četiri ugovora za isporuku oružja Jermeniji, navodi NIN - jedan ugovor potpisan je pre, a tri posle posete predsedika Srbije toj zemlji.

Vrednost tih ugovora bila je ukupno 5.864.364 evra i 5.315.520 američkih dolara, navodi NIN.

Slobodan Tešić, međunarodni trgovac oružjem, je na crnoj listi američkog ministarstva finansija zbog sumnji na korupciju od 2017, a ta lista proširena je u decembru prošle godine kada su na nju stavljeni Tešićevi saradnici i sa njima povezane firme. Američko ministarstvo Tešićevo stavljanje na crnu listu obrazložilo je navodima da je on potkupljivao zvaničnike kako bi osigurao ugovore o naoružanju sa različitim zemljama.

"U vreme stavljanja na listu (za sankcije), Tešić je bio među najvećim trgovcima oružjem i municijom na Balkanu, i skoro deceniju je bio na listi zabrane putovanja UN zbog kršenja zabrane izvoza oružja u Liberiju (...) Nakon što je stavljen na listu, Tešić je nastavio da se bavi trgovinom oružjem i da radi kao tihi partner u kompanijama koje indirektno poseduje i njima upravlja (...) Na listu se stavlja devet pojedinaca koji su direktno ili indirektno delovali za račun ili u ime Tešića", navedeno je tada u saopštenju.

Kako je u saopštenju navedeno, na listu za sankcije su po tom osnovu stavljeni Goran Andrić, Esad Kapidžić, Nebojša Šarenac, Zoran Petrović, Nikola Brkić, Milan Subotić, Želimir Petrović, Sreten Cvjetković i Ljubo Maričić.

Takođe, sankcionisano je više firmi povezanih s njima devetoricom i Tešićem, i blokirana im je imovina u Americi ili u posedu i pod kontrolom Amerikanaca.

Među firmama koje su se našle na ovoj listi su i "Partizan tek" i "Vektura trans" koji su od ukupnog broja izdatih dozvola za Jermeniju dobile 18. Kao direktori "Vektura trans" i "Partizan tek" u APR-u navedeni su Milan Subotić i Nebojša Šarenac, dvojica od devetorice navedenih pojedinaca koji su, prema tvrdnjama američkog ministarstva finansija, direktno ili indirektno delovali za račun ili u ime Tešića.

Tešić je 10 godina bio na listi Ujedinjenih nacija za zabranu putovanja, i to zbog kršenja sankcija UN za izvoz oružja u Liberiju, a u vreme dok je bio pod sankcijama UN bio je učesnik sastanaka 2013. u Ministarstvu odbrane Srbije i to zvaničnog sastanka sa delegacijom Libije.

Odmah nakon skidanja sa liste UN-a, Srbija je Slobodanu Tešiću 2014. dala i diplomatski pasoš, koji može da važi pet godina. Na pitanje Insajdera, da li su tačni navodi da mu je u 2019. dodeljen novi diplomatski pasoš koje je u januaru ove godine upućen kabinetu Ivice Dačića nismo dobili odgovor.

 

Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.insajder.net.