Jezik

sr

en

Zločin bez kazne: Obeležavanje 25. godišnjice Oluje

Danas i sutra se obeležava 25 godina od hrvatske vojne akcije „Oluja“, u kojoj je, prema podacima Komesarijata za izbeglice i migracije Srbije, ubijeno i nestalo više od 1.700 Srba, a proterano više od 250.000. Srbi ovaj dan obeležavaju komemoracijama, pomenima i sećanjima na ubijene i prognane, dok Hrvatska, tradicionalno u Kninu, održava proslavu povodom Dana pobede i domovinske zahvalnosti. Ova godišnjica specifična je po najavama da će potpredsednik hrvatske Vlade iz redova Samostalne demokratske srpske stranke (SDSS) Boris Milošević, prisustvovati proslavi godišnjice "Oluje", a da će potpredsednik Vlade Hrvatske i ministar hrvatskih branitelja Tomo Medved ići na obeležavanje zločina koji je počinjen nad Srbima u Gruborima.

Srpske izbeglice posle operacije
Srpske izbeglice posle operacije "Oluja" Foto: Srđan Ilić

Komesarijat za izbeglice i migracije Republike Srbije saopštio je juče da je tokom vojne akcije „Oluja“ iz Hrvatske proterano više od 250.000 pripadnika srpskog naroda, dok je više od 1.700 poginulo i nestalo, od kojih se za 770 ni dan danas ne zna šta se sa njima desilo i gde im je grob. S druge strane u Hrvatskoj se ističe brojka od 90.000 prognanih.

Dok je za Hrvate Oluja razlog za proslave, za Srbe je to najmasovnije i jedno od najsurovijih etničkih čišćenja koje se dogodilo u ratovima na prostorima bivše SFRJ.

Tako će u Sremskoj Rači danas biti obeležen Dan sećanja na sve stradale i prognane Srbe kome će prisustvovati predsednik Srbije Aleksandar Vučić i premijerka Ana Brnabić.

Dan kasnije najavljen je pomen žrtvama u Crkvi svetog Marka u Beogradu kao i u mnogim mestima širom Srbije, a u organizaciji Srpskog nacionalog saveta Crne Gore biće održan i u manastiru Ostrog.

Predstavnici Srpskog narodnog veća juče su u Hrvatskoj prisustvovali komemoraciji za stradale u vreme i nakon vojno - policijske akcije "Oluja" u Dvoru na Uni gde je u prostorijama tamošnje škole tada ubijeno devet osoba s invaliditetom i mentalnim teškoćama. Komemoraciji je prisustvovao i predsednik Samostalne demokratske srpske stranke SDSS-a Milorad Pupovac, koji je istakao da su se okupili kako zločini koji su se dogodili ne bi bili zaboravljeni.

Akcija “Oluja” počela je 4. avgusta 1995. godine ofanzivom hrvatske vojske i policije i jedinica Hrvatskog veća odbrane na području tadašnje Republike Srpske Krajine, odnosno Banije, Korduna, Like i severne Dalmacije, uprkos tome što se ta oblast nalazila pod zaštitom Ujedinjenih nacija.

Dok su kolone izbeglica u automobilima, kamionima, traktorima i drugim poljoprivrednim vozilima ulazile u Srbiju i BiH, hrvatska vojska je ulazila je u napušteni Knin, u kojem je 5. avgusta istakla hrvatsku zastavu. U akciji je učestvovalo oko 130.000 pripadnika oružanih snaga sa hrvatske strane.

Upravo 5. avgusta u Hrvatskoj se održava proslava povodom Dana pobede i domovinske zahvalnosti, kojoj će ove godine prisustvovati i predstavnik srpskog naroda i potpredsednik Vlade iz redova Samostalne demokratske srpske stranke (SDSS) Boris Milošević, koji je istakao da mu nije bilo lako da donese tu odluku.

"Kao član Vlade, Srbin iz Hrvatske, svestan opterećenja ratnog nasleđa u društvu koje osećaju Srbi u Hrvatskoj, ali ne samo oni, nego i svi građani Republike Hrvatske, moram razmišljati racionalno i odgovorno, te pokušati da doprinesem boljem društvu i građenju kulture mira", naveo je Milošević u obrazloženju svoje odluke.

Hrvatski premijer Andrej Plenković najavio je i da će ove godine ministar hrvatskih branitelja Tomo Medved ići na obeležavanje zločina koji je počinjen nad Srbima u Gruborima.

"Na taj način poslaće snažnu poruku Vlade o tome da moramo poštovati sve žrtve i dostojno obeležiti ta mesta. Ministar Medved ide u Grubore 24. ili 25. avgusta kada tačno odredimo datum", rekao je Plenković.

Organizatori proslave najavili su da će na centralnom skupu povodom godišnjice Oluje uz predstavnike državnog vrha govoriti i penzionisani general Ante Gotovina, koji je u Hagu oslobođen odgovornosti za ratne zločine tokom i posle te hrvatske vojno-policijske akcije.

Haški tribunal Gotovinu je oslobodio u novembru 2012, čime je srušena prvostepena presuda po kojoj je Gotovina bio osuđen na 24 godine zatvora.

U Haškom tribunalu uz Gotovinu se sudilo i hrvatskim generalima Mladenu Markaču i Ivanu Čermaku za progone, deportacije, ubistva, zločine protiv čovečnosti, pljačku imovine, kršenje zakona i običaja ratovanja. Čermak je prvostepeno oslobođen optužbi, dok je Markač osuđen na 18 godina zatvora. Međutim, Žalbeno veće poništilo je tu presudu i oslobodilo ga optužbi.

Zbog ratnih zločina počinjenih u akciji „Bljesak” i „Oluja“ Tribunal za ratne zločine u Hagu pripremao je optužnicu protiv Tuđmana, koji je preminuo 1999. U aprilu 2001. haški istražitelji saslušali su bivšeg načelnika GS Hrvatske vojske Petra Stipetića, ali je on nakon sprovedene istrage oslobođen sumnji za zločine počinjene tokom akcija „Medački džep“, „Bljesak“ i „Oluja“.

Za 25 godine od „Oluje“ hrvatsko pravosuđe podiglo je tri optužnice za ratne zločine nad krajiškim Srbima i to protiv ukupno sedmorice pripadnika hrvatskih vojnih i policijskih jedinica. Suđenja su rezultirala sa dve osuđujuće presude, od čega je jedna pravosnažna.

Izvor: Insajder

Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.insajder.net.