Jezik

sr

en

Milanović: Učiniću sve što mogu da se poboljšaju odnosi Hrvatske i Srbije

Predsednik Hrvatske Zoran Milanović ocenio je danas u Kninu da odnosi između Hrvatske i Srbije moraju da budu bolji i da će učiniti sve što može da se oni poboljšaju, a da je na drugoj strani da isto pokuša.

Zoran MIlanović Foto:predsjednik.hr
Zoran MIlanović Foto:predsjednik.hr

U govoru na kninskom trgu povodom 25. godišnjice Oluje, Milanović je ocenio da su srpsko-hrvatski odnosi komplikovani stotinu godina, da je bilo sukoba, krvoprolića, građanskih ratova i agresije.

"Nikako da uđemo u fazu normalnih odnosa u kojima će prevladavati poštovanje, konstruktivnost. Kao da smo i dalje opterećeni stvarima koje su posledica agresije devedesetih godina", rekao je Milanović.

On je dodao da zna da govori iz pozicije Hrvata i da će to biti tako tretirano, ali da "dobra volja i vera postoji".

"Želimo sarađivati, raditi, poslovati... Naprosto da uđemo u jednu dosadnu, dugu konstantu, novu paradigmu odnosa", naglasio je Milanović.

Istakao je da su odnosi srpskog i hrvatskog naroda na ovim prostorima veoma važni.

"Kada se međusobno natežemo i prepucavamo, niko nam ne radi o glavi, drugi nas uopšte ne primećuju. Ti odnosi moraju biti bolji. Daću sve što kao hrvatski predsednik mogu i smijem.", dodao je hrvatski predsednik.

On je u svom govoru naglasio da je Hrvatska 25. godina od Oluje "daleko odmakla i da nije ista kao društvo". Naglasio je da zajedništvo u demokratiji nije uvek potpuno moguće, ali da je važno govoriti o stvarima koje spajaju i dele, koje se gledaju različitim pogledom, pogledom nekog iz velikog ili malog grada, Hrvata ili Srbina.

"Bitno je da se razgovara, probleme otvara i stavlja na sto", naveo je Milanović.

Hrvatski predsednik je istakao da je Hrvatskoj rat bio nametnut.

"U ratu koji je nametnut, u kojem su nas napali oružjem koje smo mi i Slovenci plaćali, u ratu koji nismo hteli, bili smo od prvog trenutka zatečeni i suočeni sa situacijom za koju se niko nije spremao", naveo je Milanović.

On je rekao da je rat počeo porazom i velikim patnjama i mukama prognanika, ali da je završen pobedom koja nije bila slučajna.

"Nikad, srećom, nismo potonuli u ponor moralne katastrofe, a to se u istoriji nekih drugih naroda dogadjalo. Grešaka je bilo, bilo je zločina koji su nas kasnije koštali", ukazao je Milanović ocenivši da je to bila velika lekcija.

Jedan teret ostaje, iako je, kako je rekao, Hrvatska kasnije grešku ispravila. On je naglasio da zato posebno ceni prisustvo u Kninu potpredsednika Vlade iz redova srpske nacionalne manjine, Borisa Miloševića.

"Doći ovde i slaviti, a ovo je proslava, nije komemoracija... Doći ovde i pridružiti se Hrvatima u proslavi jednog datuma, to nije nekakva jednačina, već arhitektura srca i duboko emocionalno pitanje. To nije mala stvar", naglasio je hrvatski predsednik.

Premijer Andrej Plenković prethodno je u svom govoru izrazio žaljenje zbog  svih civilnih žrtava rata u Hrvatskoj, i Srba i Hrvata.

"Kao zemlja koja je pobedila u nametnom ratu žalimo zbog svih stradalih, žalimo zbog svih civila ne samo Hrvata, nego i Srba, kao i drugih nacionalnosti", rekao je Plenković u govoru na svečanosti povodom 25. godišnjice Oluje, koji se slavi i kao Dan pobede i domovinske zahvalnosti i Dan hrvatskih branitelja.

Najviše pažnje na ovogodišnjoj centralnoj manifestaciji obeležavanja Dana pobede i domovinske zahvalnosti, Dana hrvatskih branitelja i 25. godišnjice vojno-policijske akcije Oluja izazvalo je prisustvo visokog predstavnika srpske nacionalne manjine, potpredsednik Vlade iz redova Samostalne demokratske srpske stranke Boris Milošević.

Milošević je izjavio da svoj dolazak na obeležavanje godišnjice vojno-policijske akcije Oluja smatra zalogom za budućnost i istakao da treba poštovati sve žrtve rata bez obzira na nacionalnost.

 "Neka se prekine spirala mržnje kako se strahote rata nikad ne bi ponovile. Treba poštovati sve žrtve bez obzira na nacionalnost. I Srbi iz Hrvatske su imali svoje žrtve i to treba poštovati", rekao je Milošević.

U hrvatskoj vojnoj akciji „Oluja“  je prema podacima Komesarijata za izbeglice i migracije Srbije ubijeno i nestalo više od 1.700 Srba, a proterano više od 250.000.
Srbi ovaj dan obeležavaju komemoracijama, pomenima i sećanjima na ubijene i prognane, dok Hrvatska, tradicionalno u Kninu, održava proslavu povodom Dana pobede i domovinske zahvalnosti.

Izvor: Beta

Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.insajder.net.