Jezik

sr

en

Ustavni sud: Dvostruko kažnjavanje bilo neustavno, obustavljen postupak o naredbi ministra kojom je zabranjivano kretanje

Ustavni sud ocenio je da su odredbe uvedene za vreme vanrednog stanja, kojima je bilo moguće dvostruko kažnjavanje građana za jedno delo i u krivičnom i u prekršajnom postupku, neustavne. S druge strane, Sud je obustavio postupak po inicijativi za ocenu ustavnosti naredbe ministra unutrašnjih poslova o zabrani kretanja koja je važila od 21. marta do 9. aprila. Po toj naredbi veliki broj građana je kažnjen, dok nema podataka da je protiv nekoga vođen dvostruki postupak, napominje Vladica Ilić iz Beogradskog centra za ljudska prava. Razlozi za obustavu postupka još nisu navedeni, jer odluka Suda još nije objavljena.

Ustavni sud
Ustavni sud

„Mi nismo naveli da je naredba o zabrani kretanja neustavna zato što uopšte ne može da bude ograničeno kretanje, nego zato što takvu naredbu nije mogao da donese ministar po Ustavu. To bi značilo da su ljudi od 21. marta do 9. aprila kršili naredbu koja je neustavna, i da je Ustavni sud tako odlučio, to bi moglo da proizvede brojne posledice, odnosno zahteve za odštete. Međutim, Ustavni sud odlučio je da obustavi postupak, mi ne znamo zašto, možemo da pretpostavimo da će reći da je neustavna naredba, zamenjena uredbom Vlade koja bi mogla da propiše ovakvu meru. Ali činjenica je da je u međuvremenu mnogo ljudi trpelo posledice”, navodi Ilić za Insajder.

On kaže da je Beogradski centar za ljudska prava zadovoljan time što je Ustavni sud ocenio da je neustavno da se nekome dva puta sudi, jer takve odredbe nisu u vreme važenja bile u saglasnosti sa Ustavom i  međunarodnim ugovorima, ali je istovremeno ostala činjenica da „ne znamo da li će uopšte biti posledica po državu, jer o nemamo informaciju da je neko dvostruko kažnjen”.

„Ustavnom sudu je trebalo šest meseci da odluči o nečemu što je potpuno očigledno protivno Ustavu i Evropskoj konvenciji o ljudskim pravima. To dovoljno dogovori samo za sebe, jer je bilo za očekivati da u slučajevima kada je i vanredno stanje uvedeno po izuzetku, Ustavni sud o merama tokom tog vanrednog stanja da svoje mišljenje u vreme kada su se posledice tih mera osećali građani”, kaže Ilić.

Podsetimo, Ustavni sud je ranije odbacio incijativu za pokretanje postupka za ocenu ustavnosti i zakonotosti Odluke o proglašenju vanrednog stanja. 

Vanredno stanje u Srbiji uvedeno je 15. marta, a bilo je na snazi sve do 6. maja. Za to vreme uvedene su brojne mere, ograničeno je ili potpuno zabranjeno kretanje građanima, a brojni stručnjaci navodili su da je uvođenje vanrednog stanja bilo neustavno i da je trebalo da ga proglasi Narodna skupština.

Za vreme vanrednog stanja zbog epidemije koronavirusa najviša pravna istanca u zemlji, Ustavni sud, nije radila. Za to vreme podneto je više od 50 inicijativa za proveru ustavnosti, od čega se 32 inicijative odnose na povrede prava za vreme vanrednog stanja.

Pitanje ustavnosti uvođenja vanrednog stanja bila je jedna od tema Insajder debate.

U epizodi Malih velikih priča u doba korone, pod nazivom „Kadija - pravda u krizi”, pogledajte ko je i kako donosio pravila u vreme vanrednog stanja, kako su radili sudovi i tužilaštva, a gde su u svemu tome građani i da li je vanrednom stanju žrtva korone postalo i pravo.

 

Izvor: Insajder

Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.insajder.net.