Jezik

sr

en

Pitanje ko je odgovoran što građani nisu dobijali tačne podatke o broju umrlih i zaraženih koronavirusom mesecima bez odgovora

Član Kriznog štaba Predrag Kon ponovio je da podaci o broju umrlih od kovid19 nisu bili tačni, ali i rekao da Krizni štab ništa nije skrivao već je saopštavao podatke koje je imao. Za veliku razliku o zvanično saopštenom i stvarnom broju umrlih doktor Kon krivi informatičare. S druge strane, ministar zdravlja Zlatibor Lončar smatra da je važno što su zvaničnici javnosti rekli sve su znali javnosti. On, međutim, ide i dalje, tvrdeći da zbog nedostatka obdukcija i ne može odgovorno da se tvrdi od čega je pacijent umro. Izgleda se zaboravlja da postoji kriterijum Svetske zdravstvene organizacije koji je isti za sve zemlje i s kojim su vlasti Srbije upoznate i na koji su se u više navrata pozivale.

Koronavirus, Ministarstvo zdravlja
Koronavirus, Ministarstvo zdravlja

Nakon što je izjavio da je samo u Beogradu prema podacima koje je prikupio od marta do juna tri puta više smrtnih slučajeva od posledica kovida19 nego što je sistem prikupio, epidemiolog Predrag Kon rekao je da on odgovornost prebacuje na informatičare koji su davali podatke Kriznom štabu.

"Ja odgovornost prebacujem na informatičare koji su nam davali podatke koji nisu bili potpuno tačni. Tvrdim, pod punom moralnom odgovornošću da Krizni štab u medicinskom delu nije mogao da ima druge podatke od onih koje je dobijao od informatičara. Ako neće to da se prihvati, ne želi se istina", poručio je on.

I lekari su, kaže doktor Kon, odgovorni.

"Istina je da je na osnovu mortalitetne statistike bilo trostruko umrlih više u Beogradu, nego što je uopšte prijavljeno. To znači da sami lekari nisu prijavljivali da je smrt nastupila od kovida", zaključio je on.

Ministar zdravlja krivicu prebacuje na novinare.

"Ja vas razumem da vam ne odgovara ovaj rezultat i to mi je sasvim u redu, da se teško navikavate na taj rezultat. Vi ne možete da se naviknete da je Srbija jedna od najboljih sa rezultatima. I žao mi je što kao da vam je draže da ima što više mrtvih. Nama, mi se ovde svi borimo da bude što manje mrtvih, i da bude što više preživelih i zdravih, poručio je ministar zdravlja novinarki koja je postavila pitanje.

Za ministra je dovoljno to što su, kako kaže, svi podaci koji su dobijeni i objavljeni, bez obzira na to što je ogromna razlika između tih objavljenih podataka i onih stvarnih.

"Kon je lepo obrazložio da tu ima nečega što nije ušlo u sistem, nečega što nije prijavljeno ili bilo šta, ali smo krajnje razjasnili da ne postoji nijedna stvar koja je prijavljena, za koju smo znali, a da nije objavljena. Ali sada postoji dodatna analiza, i ono što sam vam rekao - da li će neko i nekada uspeti da vam odgovorno tvrdi zbog čega je neko umro? Ne, neće, sad da vam kažem! Iz kog razloga? Jer jedino ko može da vam kaže razlog smrti, to je kada se uradi obdukcija, a nijednom od tih pacijenata nije urađena obdukcija", naveo je Lončar.

Da se obdukcije ne rade poznato je već mesecima, a zvaničnici u Srbiji tvrdili su da obdukcije nisu dozvoljene. Ipak, Svetska zdravstvena organizacija je još 24. marta dala jasne smernice kako se obdukcije mogu raditi, a postoje i jasne smernice kada se smatra da je neko preminuo od kovid19 i kada obdukcija nema.

"Smrt usled kovid19 je definisana kao smrt koja nastaje kao rezultat klinički kompatibilne bolesti kod mogućeg ili potvrđenog kovid19 pacijenta, osim ukoliko postoji jasan alternativni uzrok smrti koji se ne može dovesti u vezu s kovid19 (npr. povreda)", piše u definiciji smrti usled bolesti kovid19 Svetske zdravstvene organizacije.

Da se ne prijavljuju svi smrtni slučajevi od kovid19 još 5. maja su priznali i članovi Kriznog štaba uz ocenu da je broj preminulih sigurno veći, ali ne drastično. Do tada je zvanično u Srbiji bilo 203 smrtna slučaja usled Covid 19, ali u tu statistiku ulazili su samo oni koji su pre smrti bili testirani kao pozitivni na koronu i za koje je, pored toga, lekar zaključio da je virus direktni uzrok smrti.

„Sasvim sigurno da postoji i to su oni za koje se praktično nije stiglo da budu testirani, a prethodno su umrli sa dijagnozom sumnje na korona infekciju. Videćemo, to će kasnije analize potvrditi“, rekao je tada Kon.

Epidemiološkinja Darija kisić Tepavčević nije negirala da razlike ima, ali je rekla da su to sporadični slučajevi.

„Moram da kažem da su to bili sporadični slučajevi bolesnih, odnosno, preminulih osoba. Imali smo i par slučajeva kada je došlo do akutnog srčanog zastoja tokom transporta u bolnicu. Radilo se uvek o osobama koje su imale i druga oboljenja, pridružena hronična oboljenja, tako da je vrlo teško utvrditi taj neposredni uzrok smrti“, rekla je Kisić Tepavčević 5. maja na konferenciji za medije.

Sumnje u tačnost podataka postoje već mesecima

Najveće sumnje u razlike u brojevima umrlih i novozaraženih pojavile su se u junu neposredno pre izbora. Dan nakon izbora 22. juna Birn je objavio istraživanje prema kome je broj preminulih i novozaraženih do juna drastično veći od onoga koji je građanima saopšten. Navedeno je da su to pokazali podaci iz informacione baze kovid19. Ispostavio se da ni članovi Kriznog štaba nisu imali pristup bazi nego da su podatke dobijali. Problem je što su sve mere koje su donošene, a uticale su na sve građane, bile posledica upravo takvih podataka.

U intervjuu za Insajder epidemiolog Predrag Kon je početkom jula rekao da razlike u brojevima na koje su ukazali mediji moraju da se objasne i da je to važno pre svega zbog poverenja.

„Jasno je da neko ima potrebu da sruši poverenje. Kada se objavi informacija ne može da se čeka 10 do 20 dana, pa i više od mesec dana, da se to objasni. Ali to je Srbija, ne Srbija danas, nego to smo mi. Meni je sve jasno, šta se desilo, ali oni koji unose podatke i koji ih nama dostavljaju, oni moraju da objasne te razlike u brojevima“, rekao je Kon pre više od dva meseca.

Na pitanje kako je moguće da se ukupan broj ljudi koji su dosad bili zaraženi kovidom ne poklapa sa prostim zbirom aktivnih slučajeva, izlečenih i preminulih odgovorio je: „Ja sam pogledao aktivne slučajeve da vidim koliko je izlečenih i svatio da nijedan lekar nije uneo podatak da je njegov pacijent izlečen. Mi smo do sada naučili da sve ide ’peške ’, ali odlučeno je da bi bilo transparentnije i brže, da se podaci unose elektronski. I sada svi koji unose od najvišeg do najnižeg treba da daju odgovore na to zašto brojevi nisu u saglasnosti“.

Istini su tada tražili i drugi članovi Kriznog štaba, baš kao i lekari koji u radu Štaba nisu učestvovali.

"Naravno da moramo znati istinu. Poverenje koje je sada narušeno - i ja sam toga svestan - pokušavamo da povratimo. Podaci na kojima sam ja bazirao sva svoja obraćanja javnosti i sve svoje predloge u Kriznom štabu jesu zvanični podaci", rekao je imunolog Srđa Janković gostujući u Utisku nedelje.

Istovremeno je šefica Kriznog štaba premijerka Ana Brnabić ponudila "banalno" objašnjenje disproporcije u brojkama.

"Odem ja, recimo imam simptome, u kovid ambulantu, testiram se, imam nalaz pozitivan, imam komplikacije, krenem u Infektivnu kliniku. Kako dobijem nalaz pozitivan upisuju me dakle u laboratoriji u kovid19 bazu podataka. Krenem dakle na Infektivnu kliniku da me prime i udari me autobus. Poginem. I ja sam naravno preminula u toj bazi podataka. Mislite da treba da se brojim kao da sam preminula od kovid-19? I takvih ima XY slučajeva!", objasnila je razliku u brojevima preminulih premijerka Ana Brnabić.

Premijerka je takođe novinare optužila da sumnjom u zvanične podatke ustvari napadaju lekare i da je "Srbija je jedinstvena po tome da su neki takozvani istraživački mediji optužili Vladu, Krizni štab da su lažirali podatke".

I pored ovakvih navoda premijerka je najavila reviziju podataka.

Da ta revizija još nije počela, ali da će biti rađena saznali smo u ponedeljak nakon sastanka udruženja Ujedinjeni protiv kovida s ministrom zdravlja.

„Najveći problem trenutno su podaci i to mi svi znamo. Ti podaci traže reviziju, revizija tih podataka je jedan proces koji traje. Mi ćemo naravno insistirati na objektivnoj odgovornosti, ukoliko ona postoji i ispitivanju svih brojeva, ali to je proces revizije i kako nam je rečeno oni i inače imaju ideju da urade reviziju, ma kako to trenutno delovalo. Mi ćemo svakako učestvovati u tome“, rekao je Vuk Vučić iz udruženja Ujedinjeni protiv kovida i dodao da prema mišljenju epidemiologa trenutni brojevi „više odgovaraju istini“.

Sličnu ocenu sadašnjeg stanja dao je i epidemiolog Predrag Kon: "Sada mogu da tvrdim da su podaci vrlo približni i vrlo tačni".

Politika i statistika

Zbog razlike u podacima i činjenice da su zvanično saopštavani podaci išli na ruku političkim odlukama poput održavanja fudbalskog derbija ili izbora u junu, oko 3.000 lekara potpisalo je proglas Ujedinjeni protiv kovida. Tražili su nezavisnu istragu koja bi utvrdila da li su podaci bili namerno zataškavani i da oni koji su u tome svesno učestvovali snose i profesionalnu i svaku drugu odgovornost. Traženo je i da se javnosti objasni nadležnost nad bazom iza portala kovid19 koju vide građani. 

U međuvremenu, i danas je ostalo je nepoznato ko je imao kompletan pristup bazi i šta se sve u njoj nalazi.

“Informacioni sistem kovid19 uspostavio je i vodi Institut za javno zdravlje Srbije “Dr Milan Jovanović Batut”  uz tehničku podršku Kancelarije za informacione tehnologije i elektronsku upravu i Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje”, navedeno je u Zaključku vlade Srbije iz aprila 2020.

Nadležni u “Batutu” početkom jula su bez ikakvih podataka i dokaza izdali saopštenje u kome su demantovali "informacije koje se senzacionalistički plasiraju u javnosti o broju inficiranih i preminulih pacijenata, jer nisu tačne”.

Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.insajder.net.