Jezik

sr

en

Poslednja debata Trampa i Bajdena: Korona, klimatske promene i pitanja nacionalne bezbednosti

Drugu, poslednju debatu kandidata za predsednika SAD, republikanca Donalda Trampa i demokrate Džozefa Bajdena, obeležila je oštra razmena stavova, ali je dijalog bio znatno civilizovaniji u odnosu na prethodni haotični duel.

Tramp i Bajden na poslednjoj predsedničkoj debati / Foto: Jim Bourg/Pool via AP
Tramp i Bajden na poslednjoj predsedničkoj debati / Foto: Jim Bourg/Pool via AP

Tokom noćašnje debate u Nešvilu, u saveznoj državi Tenesi, Tramp (74), aktuelni američki predsednik, i Bajden (77), bivši potpredsednik SAD, upadali su jedan drugom u reč neuporedivo ređe nego u prvom duelu, a najžešću raspravu vodili su oko pandemije koronavirusa, klimatskih promena i pitanja u vezi s nacionalnom bezbednošću.

Zbog haotične prve debate 29. septembra, noćas je na snazi bilo novo pravilo, koje je moderatorki debate, novinarki En-Bi-Sija Kristen Velker, omogućilo da isključi ton učesniku koji upadne u reč sagovorniku

Tramp, koji je u prvom duelu znatno češće prekidao Bajdena nego kandidat demokrata njega, noćas je u najvećem delu debate nastupao u svedenom tonu.

Milijarder iz Njujorka koji je suprotno očekivanjima pobedio na predsedničkim izborima 2016. godine, noćas je možda imao poslednju priliku da promeni dinamiku izborne trke kojom dominira odgovor njegove administracije na pandemiju koronavirusa i njene negativne posledice po američku ekonomiju.

SAD su ubedljivi lider u svetu i po broju potvrđenih slučajeva zaraze i po broju smrtnih ishoda. Od posledica infekcije u SAD je umrlo više od 228.000 ljudi, a zaraza je potvrđena kod više od 8,6 miliona, što je više od petine registrovanih slučajeva u svetu.

Za Bajdena je 90 minuta duela bila prilika da učvrsti jasnu prednost u odnosu na Trampa, koju mu sve ankete daju 12 dana pre izbora.

Na početku debate, Tramp je imao problema da odbrani svoj odgovor na pandemiju korona virusa. Na varijacije istog pitanja uglavnom nije davao jasan odgovor.

Kada je upitan da iznese plan dalje borbe protiv epidemije, Tramp je umesto toga tvrdio da u njegovom dosadašnjem postupanju nije bilo grešaka i da "pandemija odlazi".

S druge strane, Bajden je naveo da svako ko je odgovoran za veliki broj mrtvih od koronavirusa ne treba da ostane predsednik SAD.

"On kaže da mi učimo da živimo sa tim (koronavirusom). Ljudi uče da umru sa tim", kazao je Bajden, potpredsednik SAD u vreme administracije Baraka Obame (2009-2017) i dugogodišnji senator iz savezne države Delaver.

I Tramp i Bajden su nastojali da se pozicioniraju kao zaštitnici zdravstvene zaštite u SAD, svesni da je biračima to bilo jedno od najvažnijih pitanja i pre pandemije korona virusa.

Tramp je rekao da vlasti "ne mogu da zaključaju ljude u podrum kao što to Bajden radi", čime je ponovio ranije napade na kandidata demokrata koji je tokom pandemije radije ostajao kod kuće umesto da vodi kampanju na terenu.

Bajden se na to osmehivao i vrteo glavom i ponovo ismevao Trampa što je svojevremeno savetovao građanima da piju izbeljivač, jer navodno ubija korona virus.

Tramp se i večeras odlučio za lične napade na protivnika, ponavljajući nepotkrepljene tvrdnje protiv Bajdena i njegovog sina Hantera, u nameri da ih prikaže kao korumpirane.

"Ja ne dobijam novac od Kine, vi dobijate. Ja ne dobijam novac od Ukrajine, vi dobijate", rekao je Tramp. On nije ponudio nikakve dokaze za iznete tvrdnje.

U segmentu debate o rasnim pitanjima, Tramp je optužio Bajdena za masovna hapšenja kada je bio potpredsednik, naročito "mladih crnih muškaraca", a sebe je opisao kao "najmanjeg rasistu u prostoriji".

Ponovio je tvrdnju da "niko nije uradio ono što je on učinio" za crne Amerikance, "s mogućim izuzetkom (američkog predsednika koji je ukinuo ropstvo) Abrahama Linkolna".

Bajden je nazvao Trampa "rasistom koji doliva ulje na svaku rasističku vatru".

Ankete pokazuju da mnogi mladi birači koji nisu belci ne podržavaju Trampa, ali da nisu naročito naklonjeni ni Bajdenu. Mali su izgledi da je noćašnja debata dovela do neke promene po tom pitanju.

Bajden je upozorio da svet mora da se pozabavi klimatskim promenama, dok je Tramp hvalio napuštanje Pariskog sporazuma o klimi, rekavši da je time pokušao da sačuva radna mesta u SAD. Naveo je da su vazduh i voda u SAD među najčistijim u više decenija, iako je to delom zasluga propisa koje je uvela prethodna Obamina administracija.

Bajden se založio za velike investicije sa ciljem stvaranja novih industrija naklonjenih životnoj sredini.

"Naše zdravlje i naša radna mesta su u pitanju", naveo je Bajden.

Tokom debate je bilo i malo reči o spoljnoj politici, Bajdenovoj omiljenoj temi.

Kandidat demokrata je kritikovao Trampov ležeran odnos prema autoritarnom severnokorejskom lideru Kim Džong Unu. Naveo je da je Tramp sastancima sa Kimom "dao legitimitet" neprijatelju SAD i potencijalnoj nuklearnoj pretnji.

Tramp je branio svoj "drugačiji odnos" prema Kimu, rekavši da je to "veoma dobar odnos". Bajden je odgovorio da su države "imale dobar odnos i sa Hitlerom pre nego što je izvršio invaziju na ostatak Evrope".

Noćas je trebalo da bude održana treća predsednička debata, ali je druga, planirana za 15. oktobar, otkazana pošto je Tramp nedelju dana ranije, kada je bio zaražen koronavirusom, odbio predlog da se kandidati suoče onlajn, a ne licem u lice.

Zbog pandemije koronavirusa, u sali Univerziteta Belmont noćas je bilo svega oko 200 ljudi. Oni su svi morali da budu testirani na koronavirus na licu mesta i dobili su narukvice u boji kao potvrdu da su negativni.

Publika je bila upadljivo tiha tokom 90-minutne debate.

Organizatori su planirali da Tramp i Bajden budu razdvojeni barijerama od pleksiglasa, ali su one ipak uklonjene nekoliko sati pre debate.

I Tramp, kome je zaraza koronavirusom potvrđena dva dana posle prve debate, i kandidat demokrata, negativno su testirani na koronavirus pre dolaska na debatu.

Desetine pristalica dva kandidata okupile su se za vreme debate ispred univerzitetskog kompleksa.

Izbori za predsednika SAD biće održani 3. novembra, ali je do sada već glasalo više od 47 miliona Amerikanaca. Glasači se ne opredeljuju direktno za Trampa ili Bajdena, već biraju 538 takozvanih elektora koji se u decembru sastaju da formalno izaberu predsednika.

Svaka savezna država daje onoliko elektora koliko ona ima članova u Predstavničkom domu Kongresa SAD.

Kandidat koji pobedi u jednoj saveznoj državi dobija sve njene elektore, osim u Mejnu i Nebraski. Elektore Mejna i Nebraske kandidati mogu da podele, zavisno od rezultata na nivou distrikata tih država.

Pobednik izbora je kandidat koji osvoji najmanje 270 elektora. Ako ni Tramp ni Bajden ne osvoje 270 elektora, predsednika SAD biraće Predstavnički dom Kongresa SAD, što se nije dogodilo od 1824. godine.

Takva situacija moguća je jedino ako bi i Tramp i Bajden imali po 269 elektora, što je teoretski moguće, ali gotovo nezamislivo.

Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.insajder.net.