Jezik

sr

en

Ivanuša: Mere nemaju smisla ukoliko se ne poštuju

Najefikasnije mere u borbi protiv koronavirusa su one na kojima se od početka insistira - fizička distanca, nošenje maski, higijena ruku i respiratorna higijena, ali je svaka mera bezveze ako se ne poštuje, ocenio je Marijan Ivanuša, direktor kancelarije Svetske zdravstvene organizacije u Srbiji. Na pitanje da li su najnovije mere Vlade Srbije koje stupaju sutra na snagu dovoljne da se zaustavi dalje širenje virusa, on navodi da "što je epidemija intenzivnija to su potrebnije oštrije mere i duže traje da te mere daju određeni efekat".

Marijan Ivanuša Foto: Aleksandar Krstić
Marijan Ivanuša Foto: Aleksandar Krstić

On je, komentarišući liturgiju u Sabornoj crkvi povodom smrti patrijarha Srpske pravoslavne crkve Irineja, kada mnogi vernici nisu nosili maske i pričestili su se svi iz iste kašičice, rekao da "razume verske emocije, da je patrijarh bio jako voljen, ali da kao lekar ostaje bez reči.

"Veru u boga možemo pokazati na različite načine, i crkva je pokušala da se poštuju epidemiološke mere, mnogi su ih poštovali, ali nisu svi. No, pokažimo i poštovanje prema ljudima koji su sa nama u istoj prostoriji. Život je svet i treba ga poštovati", rekao je Ivanuša za N1.

Na konstataciju da se u Srbiji ne prate kontakti obolelih od kovid19, on navodi da je idealno toliko usporiti epidemiju, da epidemiološke službe mogu da isprate kontakte obolelih osoba".

"Kad imate 6.000 novoobolelih dnevno, jednostavno nemate kapacitet da ispratite sve te kontakte, zbog toga se treba ponašati odgovorno", ukazao je on.

On je naveo da se plaši da je Srbija relativno blizu zatvaranja zbog pogoršavanja epidemiološke situacije, ali da misli da "taj dan još nije danas".

Ističe da, ako bi 95 posto građana koristilo maske, država ne bi nikad došla u situaciju da zaustavi život.

Ivanuša je za N1 rekao da se situacija u poslednjih nekoliko nedelja kontinuirano pogoršava, i da se, ako se to nastavi, plaši se da će i Srbija doći do trenutka da se zaustavi život.

"Zatvaranje bi imalo teške ekonomske posledice, a znamo da one utiču na zdravlje ljudi, zato SZO smatra da to treba da bude krajnja mera... Plašim se da je Srbija relativno blizu tog dana, ali taj dan još nije danas", rekao je Ivanuša.

Istakao je da nema univerzalnog odgovora na pitanje kada je taj trenutak kada je neophodno zatvaranje, navodeći da to zavisi od toga na koji način se širi virus, gde, i koliki su bolnički kapaciteti u nekoj zemlji.

Rekao je i da ovo što se trenutno događa u Srbiji možemo nazvati trećim talasom, tj. trećim pogoršanjem epidemije.

"Vraćaće se virus u još više talasa sve dok ne postignemo kolektivni imunitet, ali to možemo postići samo vakcinom, koja izgleda blizu, ali je i daleko", oceni je direktor kancelarije SZO u Srbiji.

Imajući u vidu da je virus otkriven pre godinu dana, ovo je izuzetno brz razvoj vaccine, ukazao je i konstatovao da vakcine ipak neće uskoro biti dovoljno za sve.

“Da bismo postigli kolektivni imunitet treba vakcinistati više od 60 odsto svetske populacije. U decembru će najverovatnije biti dostupne prve vakcine, ali neće ih biti milijardu ili tri milijarde, već će biti na raspolaganju nekoliko miliona, neki će je dobiti već tada, ali da bi se postigao kolektivni imunitet mora će da prođe još mnogo vremena", ističe on.

Ivanuša je ponovio stav SZO da škole treba da ostanu otvorene što je to duže moguće.

"Škole nisu izvori zaraze. Pokazalo se da se deca obično zaraze od odraslih, a ne obrnuto. Deci je strašno potrebna škola. Dobrim đacima nije teško da prate onlajn nastavu, ali nekima drugima jeste, neki nemaju dobar internet... A i za decu je izuzetno bitna socijalizacija ", rekao je Ivanuša.

A na pitanje šta sa nastavnicima u školama koji smatraju da su u velikom riziku od zaražavanja, on ukazuje da im treba obezbediti sva potrebna zaštitna sredstva, kao i da oni treba da budu visoko na listi prioriteta, kada bude stigla vakcina protiv koronavirusa.

Na konstataciju da nastavnici nisu uopšte na listi prioriteta, na kojoj su zdravstveni radnici, vojska i policija, on kaže da prioritetne liste nisu još završene, i da zavisi koliko će vakcina biti na raspolaganju i kada.

"I kada se radi o zdravstvenim radnicima, prioritet treba da imaju oni koji rade sa kovid pacijentima, jer nisu svi zdravstveni radnici u podjednakom riziku. Svakako, prioritet u vakcinaciji treba da imaju i stariji od 65 godina, hronični bolesnici, zaposleni u domovima za stare", navodi Ivanuša.

Извор: N1

Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.insajder.net.