Jezik

sr

en

Fiskalni savet: Pandemija uzrokovala manji deo problema Er Srbije, sledeće godine kompaniji potebno 200 miliona evra

Pandemija jeste posebno pogodila sektor avio saobraćaja, ali nije činilac koji je najzaslužniji za poteškoće u poslovanju Er Srbije, ocenio je danas Fiskalni savet u svojoj oceni Predloga zakona u budžetu za narednu godinu.  Savet je procenio da je za saniranje problema u poslovanju Er Srbije u kratkom roku potrebno bar 200 miliona evra (što je više od 60 odsto ukupnih prihoda iz 2019) što je, kako navode, znatno više nego što evropske zemlje pomažu svojim avio kompanijama (u proseku pokrivaju 35 odsto prihoda).

Air Serbia, Srđan Ilić
Air Serbia, Srđan Ilić

Veći budžetski troškovi u Srbiji su, kako procenjuju, posledica toga što je Er Srbija (za razliku od većine drugih evropskih prevoznika) imala velike probleme u poslovanju i pre krize. Procena Fiskalnog saveta je da se od ukupnog iznosa pomoći za koji procenjuju da će država isplatiti Er Srbiji tek manji deo (60-80 miliona evra za dve godine) odnosi na finansijske probleme izazvane pandemijom.

Savet ukazuje na to da Vlada i dalje nije objavila precizan plan trošenja javnih sredstava po ovom osnovu te da svoju analizu temelji na javno dostupnim informacijama i finansijskim izveštajima iz perioda 2015-2019. Na osnovu čega zaključuju da će Er Srbiji do kraja 2021. nedostajati oko 200 mln miliona evra da bi mogla da pokrije obaveze koje joj dospevaju u 2020. i 2021.

Poziv Vladi da obrazloži namenu 200 miliona evra u budžetu

“U poslednjim budžetskim planovima za 2020. i 2021. uočavamo deo nerazjašnjenih politika na poziciji neto budžetskih pozajmica (reda veličine oko 200 miliona evra). Moguće je da su ova sredstva namenjena upravo za Er Srbiju, ali to ni u jednom delu budžeta i propratne dokumentacije nije jasno navedeno”, navodi Fiskalni savet.

Oni pozivaju Vladu da, ukoliko je deo budžetskih sredstava zaista i namenjen za ovu kompaniju, što pre javno precizira o kom iznosu se radi i obrazloži po kom osnovu i za koje namene ga tačno dodeljuje.

Kompletan izveštaj Fiskalnog saveta možete pročitati na sledećem linku 

“Ocenjujemo da je Vlada dužna da ovo jasno predstavi građanima Srbije budući da je Republika Srbija većinski vlasnik preduzeća (51%), a ova državna pomoć će po svemu sudeći koštati poreske obveznike stotine miliona evra”, navodi Fiskalni savet.

Savet navodi i da bi Er Srbija takođe morala da počne s objavljivanjem godišnjih i periodičnih finansijskih izveštaja jer “od svog osnivanja na svom sajtu nije objavila nijedan periodični niti godišnji finansijski izveštaj, što nije slučaj s evropskim kompanijama u ovom sektoru”, te da jedini javno dostupni podaci o poslovanju ovog preduzeća postoje jedino na sajtu APR-a, ali ni oni ne pokrivaju čitav period otkad je kompanija osnovana.

Analizirajući javno dostupne podatke o poslovanju Er Srbije, Savet navodi da je dobit koju je kompanija iskazivala 2015-2019. posledica knjigovodstvenog evidentiranja državnih dotacija za otplatu starog duga JAT-a, a ne stvarnih poslovnih rezultata.

Prikrivanje problema

“Кada iz poslovnih prihoda isključimo državnu dotaciju za isplatu starog duga, preduzeće zapravo ostvaruje gubitak (pre poreza) od preko 2,5 milijarde dinara prosečno godišnje”, navodi Savet.

Preduzeće je 2015-2019, po njihovoj oceni, imalo ozbiljne ali prikrivene likvidnosne probleme.

“Od 2015. godine Er Srbija ne uspeva da iz priliva iz redovnog poslovanja pokrije dospele obaveze, pa se manjak sredstava nadomešćivao zaduživanjem. Кada su ti dugovi počeli da dolaze na naplatu, praktično od 2019. godine, likvidnosna pozicija preduzeća dodatno se pogoršala”, navodi Savet.

Kompanija, tvrde, godinama ostvaruje gubitak iznad visine kapitala.

“To znači da je imovina Er Srbije (postrojenja, mašine, oprema, plasmani, gotovina i dr.) višestruko manja od njenih obaveza, što ovo preduzeće formalno čini prezaduženim”, navodi Savet i zaključuje da uporedna analiza osnovnih pokazatelja uspešnosti (racio analiza), ukazuje na to da Er Srbija stoji lošije nego druge avio kompanije sa većinskim državnim vlasništvom.

“Dobit koju je Er Srbija iskazivala u periodu 2015 -2019. računovodstvene je prirode i nije posledica dobrog upravljanja kompanijom. Analizirajući bilanse uspeha preduzeća u periodu pre pandemije (2015-2019) uočili smo da je Er Srbija iskazivala prosečnu godišnju dobit pre oporezivanja od oko 1 milijarde dinara. Međutim, ostvareni (bruto) dobitak, zapravo, bio je posledica pozamašnih isplata državne pomoći”, tvrdi Fiskalni savet.

Oni ukazuju na to da poslovanje Er Srbije ne prati ni Ministarstvo privrede, jer preduzeće ne posluje u skladu sa Zakonom o javnim preduzećima usled čega ne postoji obaveza redovnog dostavljanja periodičnih izveštaja.

Svoje tvrdnje da je Er Srbija bila u problemu pre pandemije potkrepljuju izveštajima o novčanim tokovima koji pokazuju  stvarne prilive i odlive novca u toku jedne godine po osnovu svih aktivnosti (poslovnih, investicionih i finansijskih).

“Prema našim proračunima, Er Srbija u poslednje četiri godine nije uspevala da ostvari pozitivan saldo gotovine iz poslovnih aktivnosti, a godišnji manjak za isplatu dospelih obaveza u proseku je iznosio oko 1,3 milijarde dinara (oko 10 miliona evra). To znači da Er Srbija nije uspevala da iz novčanih priliva iz redovnog poslovanja (osnovnog biznisa) finansira dospele obaveze koje iz tog poslovanja proističu. Ako na to dodamo i odlive po osnovu  investiranja, ukupan manjak na godišnjem nivou dostiže 3,2 milijarde dinara ili 30 miliona evra u proseku”, tvrdi Fiskalni savet.

Dodatna zaduživanja

Problem nemogućnosti da se iz redovnog poslovanja generiše dovoljno gotovine za pokrivanje dospelih obaveza nije bio isprva vidljiv jer je Er Srbija nedostatak gotovine za servisiranje dospelih obaveza nadoknađivala zaduživanjem, navodi Savet.

“Кonkretno, u periodu od 2015. do 2018. godine preduzeće je uzelo dva kredita od entiteta EA Partners (ukupno 120 miliona dolara) u 2015. i 2016. godini, kredit od Fonda za razvoj (14 miliona evra) u 2017. i zajam od Etihad Ervejsa (40 miliona dolara) u 2018. godini. Ukupna povučena sredstva iz tih kredita (preko 18 milijardi dinara) premašila su ukupne potrebe za servisiranje poslovnih obaveza i pokrivanje investicija (od oko 10 milijardi dinara)”, navodi Fiskalni savet.

Do prvog ozbiljnijeg pogoršanja likvidnosne pozicije dolazi tokom 2019. kada na naplatu počinju da dospevaju prethodno uzeti zajmovi, navodi Fiskalni savet. Međutim, zbog činjenice da je Er Srbija ranije uzimala kredite u iznosu koji je bio veći od njihovih stvarnih potreba, na računima je bilo dovoljno sredstava  da se taj manjak pokrije bez intervencije države. Ipak, preduzeće je 2019. godinu završilo sa osetno oslabljenom likvidnosnom pozicijom, tvrdi Fiskalni savet u svom izveštaju.

Er Srbija, po njihovoj oceni, od svog osnivanja ostvaruje gubitak iznad visine kapitala što je uglavnom odlika gubitaških državnih preduzeća.  

“Na kraju 2019. godine ukupne obaveze Er Srbije iznosile su 41 milijardu dinara i bile su 1,6 puta veće od ukupne imovine preduzeća (26 milijardi dinara), što znači da je kompanija ostvarila gubitak iznad visine kapitala od čak 15 milijardi dinara. Jedan deo ovog gubitka potiče od računovodstvenog tretmana starog duga JAT-a, mada čak i kad se izvrši korekcija za ovaj iznos gubitak preko visine kapitala ostaće relativno visok (oko 5 milijardi dinara)”, navodi Fiskalni savet.

Uslov za pokretanje stečajnog postupka

Gubitak iznad visine kapitala po važećoj zakonskoj regulativi u Srbiji predstavlja dovoljan uslov za pokretanje stečajnog postupka, podseća Fiskalni savet.

Po analizi Fiskalnog saveta Er Srbija ima daleko lošije performanse nego druge avio kompanije s većinskim državnim vlasništvom.

“Jedini način da se Er Srbija konačno osposobi da samostalno i održivo posluje jeste restrukturiranje kompanije i promena modela poslovanja”, jedan je od zaključaka Fiskalnog saveta.

Po njihovoj oceni, Er Srbija bi u 2020. bila u problemu čak i da nije bilo pandemije –  jer na na naplatu dospevaju dva kredita.

Od EA Partners u septembru (60 miliona dolara) i od Кomercijalne banke u decembru (20 miliona evra). Кako je preduzeće na početku 2020. raspolagalo sa upola manje gotovine na svojim računima (svega  30 miliona evra) jasno je da bi mu nedostajalo preko 30 miliona evra samo za otplatu ovih obaveza. Ako na to dodamo i manjkove koje Er Srbija inače ostvaruje iz redovnog poslovanja (već pomenutih 30 miliona evra), dolazimo do zaključka da bi kompaniji nedostajalo oko 60 miliona evra da servisira sve svoje obaveze u 2020. godini čak i da nema pandemije”, tvrdi Fiskalni savet.

Sa izbijanjem pandemije stvari se dodatno pogoršavaju, pa će manjak iz redovnog poslovanja u 2020. verovatno biti veći – za oko 40 milona evra tvrdi Fiskalni savet uz procenu da će ukupan manjak sredstava u 2020. godini, zajedno sa procenjenim sredstvima potrebnim za otplatu zajmova biti oko 100 miliona evra.

Kako se navodi u izveštaju dodatna sredstva potrebno je obezbediti i u  2021. godini i to stoga jer je teško očekivati da će Er Srbija u postojećim uslovima moći da eliminiše standardni manjak od oko 30 miliona evra kai o zato što se ne zna kada će početi oporavak avioindustrije nakon pandemije koja još nije završena.

Osim toga, podsećaju, u junu 2021. godine dospeva na naplatu drugi kredit od EA Partners u vrednosti od 50 miliona evra.

“Uzimajući pomenuto u obzir, Er Srbiji će (pod uslovom da u međuvremenu ne dođe do reprograma dugovanja) samo tokom 2021. biti potrebno između 100 i 120 miliona evra za izmirivanje obaveza. Dodavši na to ranije pomenuti manjak iz 2020. od 100 miliona evra, dolazimo do zaključka da će kompaniji do kraja 2021. godine trebati najmanje 200 miliona evra”, obrazlaže Fiskalni savet svoje procene.

U više navrata nadležni ministri i predsednik Srbije najavljivali su nastavak državne pomoći ovom preduzeću.

“Znam koliko ste gubitaka pretrpeli, nemojte da brinete, vaša budućnost je zagarantovana. Kad vam to kažem onda znajte da je to tako. Plate i posao su vam takođe zagarantovani, budućnost Er Srbije je zagarantovana. Ulagaćemo još više i mnogo više u Er Srbiju, sada više nema tehničkih smetnji jer Evropska unija dozvoljava državnu pomoć i dokapitalizaciju”, rekao je u aprilu predsednik Srbije Aleksandar Vučić.

U Er Srbiji 51 odsto je vlasnik država, a 49 odsto kompanija Etihad iz Ujedinjenih Arapskih Emirata.

Poslovanjem Er Srbije Insajder se bavio u serijalu Srpsko-arapska posla. 

 

Izvor: Insajder


Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.insajder.net.