Jezik

sr

en

Izvestiteljka UN: Nejasni kriterijumi provere finansijskog poslovanja NVO, medija i novinara u Srbiji

Specijalna izvestiteljka Ujedinjenih nacija za zaštitu i unapređenje ljudskih prava u borbi protiv terorizma Fanula Niaolin izjavila je da su nejasni kriterijumi provere finansijskog poslovanja neprofitnog sektora u Srbiji.

Uprava za sprečavanje pranja novca
Uprava za sprečavanje pranja novca

"Nisu nam jasni kriterijumi korišćeni u odabiru nevladnih organizacija koje su se našle pod proverom Uprave za sprečavanje pranja novca i finansiranja terorizma", izjavila je Niaolin u razgovoru za Glas Amerike (VOA).

Niaolin se Vladi Srbije zvanično obratila povodom toga što je u julu 2020. Uprava za sprečavanje pranja novca i finansiranje terorizma od banaka u Srbiji zatražila uvid u finansijske transakcije najmanje 37 organizacija i udruženja, kao i dvadeset pojedinaca.

Niaolin, profesorka sa Univerziteta u Minesoti specijalizovana za oblast zaštite ljudskih prava, ukazuje na to da su vlasti Srbije uputile dug i temeljan odgovor koji, kako je kazala, pokazuje zainteresovanost povodom pisma koje im je uputila.

"Međutim, ostaje da diskutujemo o tome zbog čega su baš konkretne nevladine i neprofitne organizacije izdvojene iz mnoštva njih - da bi bile proverene. Nadam se da ćemo o tome imati temeljne razgovore sa Vladom Srbije, kako bi nam objasnile svoje postupke. Zašto su baš nevladine organizacije koje se bave gradjanskim i političkim slobodama i njihovim očuvanjem izabrane u tom postupku provere", rekla je Niaolin za Glas Amerike.

U odgovoru na 25 stranica koje su dostavile vlasti Srbije, između ostalog, navedeno je da je Uprava proveru dela neprofitnog sektora sprovodila u svrhe upoznavanja sa obimom i delokrugom njegovog rada kako bi ga zaštitila od mogućih zloupotreba.

Niaolin upozorava da bi takve tendencije mogle da ugroze neprofitni sektor. Na to je, kako navodi, jasno ukazala u pismu kojim im se obratila pre nekoliko meseci.

"Ne bi nikada trebalo sprovoditi prikupljanje informacija, uključujući i onih finansijske prirode, koji su privatne, osetljive i kompromitujuće za pojedince u smislu da imaju poseban stepen zaštite - u koji spada i međunarodna zaštita ljudskih prava", rekla je Niaolin, ukazujući i da sama ideja da bi se neko samo nasumično bavio time veoma komplikuje stvari.

Ona je izrazila nadu da će vlada u Beogradu shvatiti da njena akcija, bilo namerna ili nenamerna, ima negativne posledice, kao i da je odgovornost vlade to da spreči.

Upitana šta bi moglo biti rešenje, Niaolin je rekla da je "odgovor na to pitanje je na vladama, a ne na specijalnom izvestiocu".

"Nadam se da je ono što ćemo videti reformisani proces na nacionalnom nivou, kao i potpun i transparentan angažman sa civilnim društvom. Kao i konkretan pravni lek za sve pojedince koji su oštećeni", rekla je.

Prema njenim rečima, države u vezi sa kojima postoji zabrinutost zbog mogućnosti kršenja ljudskih prava trebalo bi ta pitanja da reše što je pre moguće.

"U interesu Srbije je da razvija dobre odnose sa sopstvenim civilnim društvom... i da se razreše sve nedoumice zbog moguće nepravičnosti ili targetiranja usled primene mera za borbu protiv terorizma i pranje novca", kazala je Niaolin.

Ona je dodala da nije u interesu Srbije da bude sagledavana kao država koja cilja sektor civilnog društva i na neprimeren način krši ugovorne obaveze koje je preuzela. 

U julu prošle godine Uprava za sprečavanje pranja novca pri Ministarstvu finansija napravila je spisak od 20 pojedinaca i 37 organizacija ili udruženja za koje je od banaka zatražila uvid u sve njihove novčane transakcije od 1. januara 2019.

Nakon reagovanja  javnosti, na ovaj potez reagovali su i  eksperti Ujedinjenih nacija za ljudska prava konstatacijom da "Srbija zloupotrebljava zakone protiv terorizma da potkopava i ograničava rad nevladinog sektora".

Međunarodno državno telo za sprečavanje pranja novca, FATF je iskazao zabrinutost u vezi s navodima da je Srbija zloupotrebila svoj zakon o sprečavanju pranja novca i finansiranju terorizma s ciljem ograničavanja ili prisile prema akterima civilnog društva zbog njihovog delovanja i kritika na račun vlade.

“FATF takve navode shvata ozbiljno i smatra takve radnje suprotnim svojim standardima”, navedeno je u dokumentu FATF, koje je između ostalog naslovljeno i na Fanulu Niaolin.

FATF je ustanovio da Srbija, prema međunarodnim standardima, nema osnova da traži ovakve podatke bez osnovane sumnje da organizacije učestvuju u finansiranju terorizma, navodi se u dokumentu.

Na spisku Uprave za sprečavanje novca našli su se novinari, urednici i mediji koji se bave istraživačkim novinarstvom: KRIK, Centar za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS), Balkanska istraživačka mreža (BIRN), kao i direktor CINS-a Branko Čečen i direktor Newsmax Adria Slobodan Georgiev.

Uprava se raspitivala i za magazin Nova ekonomija, Novosadsku novinarsku školu, kao i za dva najveća novinarska udruženja - NUNS i UNS.

Od nevladinih organizacija se na meti Uprave nalaze one čiji predstavnici često kritikuju poteze aktuelne vlasti - Centar za istraživanje, transparentnost i odgovornost (CRTA), Centar za vladavinu prava advokata Ivana Ninića, Biro za društvena istraživanja (BIRODI), Vojvodjanski gradjanski centar, Beogradski centar za bezbednosnu politiku (BCBP) i drugi.

Od političara, na spisku se nalazi Vuk Jeremić, predsednik opozicione Narodne stranke.

Uprava se interesuje, i za one koji nisu u javnosti prepoznati kao kritičari vlasti, poput Jelene Milić, direktorke Centra za evroatlantske studije.

Izvor: Glas Amerike

Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.insajder.net.