Jezik

sr

en

Na suđenju za ubistvo Ćuruvije Radonjić negirao krivicu: Čitavu karijeru sam radio po zakonu

Bivši načelnik beogradskog centra Resora državne bezbednosti (RDB) Milan Radonjić negirao je danas, u iznošenju odbrane na ponovljenom suđenju za ubistvo Slavka Ćuruvije, svoju krivicu tvrdeći da je čitavu karijeru radio po zakonu i nikad nije izdao nijednu naredbu mimo propisa, pa tako i u tom slučaju, kao i da nikad nije počinio krivično delo.

Milan Radonjić, suđenje za ubistvo Ćuruvije Foto: Srđan Ilić
Milan Radonjić, suđenje za ubistvo Ćuruvije Foto: Srđan Ilić

„Nisam dobio nikakav nalog za činjenje krivičnog dela od bilo kog starešine. Profesionalno sam radio, nisam štedeo ni sebe ni kolege. Može mi se zameriti svašta, ali ne i profesionalizam“, rekao je drugookrivljeni Radonjić.

On je istakao i da nikad u životu nijednom svom kolegi nije dao nalog koji bi bio protiv zakona, ili da počini krivično delo, a optužnica ga tereti da je drugo i treće okrivljenim Ratku Romiću i Miroslavu Kuraku dao zadatak da ubiju Ćuruviju.

Radonjić je objasnio da za primenu mera tajnog praćenja nije potrebna saglasnost nijednog višeg rukovodioca RDB, koji su po funkciji iznad načelnika Centra, i potvrdio da je on to uradio u slučaju Ćuruvije, pisanim putem, za šta postoje dokazi.

„Dao sam više od 200 takvih naloga od 5. aprila 1999. godine (kad je postao načelnik Centra) do sredine januara 2000, po istoj proceduri“, naveo je on.

Objašnjavajući nalog za praćenje Ćuruvije, Radonjić je rekao da mu je njegov tadašnji zamenik Stevan Nikčević rekao da vlasnik Evropljanina i Dnevnog telegrafa treba da ima kontakt sa licem sa kojim će „obaviti određenu primopredaju“ i da je tad prvi put čuo da se prema Ćuruviji „primenjuju mere“.

On je dodao i da mu je tad Nikčević rekao da je Ćuruvija pre mesec dana u svojoj kući primio novac od jedne strane institucije, koja je tad radila protiv Srbije.

Radonjić je naglasio da bi izdao takav nalog za bilo koju osobu da je to uradila, jer „strane institucije i ambasade nisu naivne, ne rade nešto na takav način bez svojih razloga“.

„Moja ideja je bila da se pristupi vrbovanju tog lica, a to je dug proces, i razlog zašto sam dao nalog za primenu mere. Mene ne interesuje da li je on novinar, sveštenik, automehaničar ili kosmonaut, interesuje me šta je razlog da ga neko plati“, naveo je on.

Prema objašnjenju Radonjića, naložio je obustavljanje praćenja Ćuruvije neposredno pre ubistva tog 11. aprila 1999. godine jer je čuo da je on „prekinuo vezu sa licem“ sa kojim se sastao, a bilo je bezbednosno interesantno kao „veza“.

Nijedan kontakt nisam imao ni sa kim u vezi Ćuruvije, osim sa dežurnim načelnikom u Centru. Postoje izveštaji o tome, istakao je on.

Radonjić je u svom iskazu prozvao pripadnike policije koji su radili na slučaju Ćuruvije, jer su na sudu govorili ili da se ne sećaju i izgovarali „laži i gluposti“, a imali su u istrazi „nestvarne i neprofesionalne aktivnosti“.

On je posebno apostrofirao inspektora Dragana Kecmana, koji je vodio istragu, optužujući ga da je izmišljao zaključke i pisao izveštaje nepostojećih razgovora, za šta će, poručio je „odgovarati kad tad“. Radonjić je ukazao i na činjenicu da su, prema navodina optužnice, za tužioca najbolji svedoci visokopozicionirani pripadnici kriminalnog „zemunskog klana“.

Posle Radonjićevog iskaza suđenje je, zbog teških uslova u sudnici i nošenja maski, prekinuto i nastaviće se sutra, kad odbranu treba da da trećeokrivljeni Romić.

Podsetimo, Apelacioni sud je krajem prošleg godine ukinuo prvostepenu presudu u slučaju ubistva Ćuruvije i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovno suđenje, sa obrazloženjem da je prvostepeni sud prekoračio optužbu uvođenjem NN lica u taj slučaj. 

Ponovno suđenje počelo je u oktobru.

Prvostepenom presudom iz aprila prošle godine, optuženi za ubistvo Ćuruvije ukupno su bili osuđeni na 100 godina zatvora.

Ovom ukinutom presudom na 30 godina zatvora osuđeni su bivši načelnik Resora Državne bezbednosti Radomir Marković, kao nalogodavac, i bivši načelnik Beogradskog centra RDB-a Milan Radonjić, kao organizator.

Bivši glavni inspektor u Drugom odeljenju RDB-a Ratko Romić, kao i rezervista službe Miroslav Kurak, osuđeni su na 20 godina, obojica zbog organizacije ubistva.

Od četvorice prvostepeno osuđenih samo je Radomir Marković u zatvoru jer je ranije osuđen na maksimalne kazne zatvora zbog ubistva Ivana Stambolića, atentata na Vuka Draškovića, kao i četvorostruko ubistvo funkcionera SPO na Ibarskoj magistrali.

Radonjić i Romić su iz suda otišli u kućne pritvore koji im se računaju u neku buduću kaznu, a Kurak je i dalje nedostupan i nema podataka da ga iko ciljano traži. 

Ubistvu je prethodila kampanja u kojoj je Ćuruvija proglašavan za izdajnika. 

Novinar, urednik i vlasnik Dnevnog telegrafa i Evropljanina Slavko Ćuruvija ubijen je 1999. godine u haustoru zgrade u kojoj je živeo. Istraga je vođena godinama, a optužnica na kojoj su se našli pripadnici Državne bezbednosti podignuta je tek 1. juna 2015, nakon formiranja Komisije za istraživanje ubistava novinara. Posle skoro četiri godine, odbacivanja i vraćanja dokaza u postupak, sveopšte amnezije svedoka, Sudsko veće Specijalnog suda danas u 10 časova počelo je izricanje prvostepene presude.

Izvor: UNS, Insajder

Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.insajder.net.