<article>"Budžet Srbije u 2021. je u deficitu i bez novog paketa antikriznih mera koji se sada najavljuje i koji će koštati milijardu evra", naveo je Fiskalni savet u saopštenju. Dodaje se da nova isplata državne pomoći privredi i stanovništvu, koja nije predviđena važećim budžetom, može finansirati samo dodatnim povećanjem fiskalnog deficita i novim zaduživanjem države u 2021. godini preko iznosa od oko 1,5 mimijardi evra koliko je već planirano budžetom. To znači da će učešće javnog duga u bruto domaćem proizvodu (BDP) tokom 2021. nastaviti da raste na preko 60 odsti BDP-a umesto da se zakoči, a taj novi dug poreski obveznici vraćaće s kamatom.  "Čak i da Srbija nema veliki javni dug, nije ekonomski opravdano da se svi građani Srbije zadužuju da bi se sredstva davala preduzećima koja tokom zdravstvene krize nemaju probleme u poslovanju ili građanima s visokim prihodima", ocenio je Fiskalni savet. Najavljeno je, kako se navodi, da će novi paket pomoći biti neselektivan što bi predstavljalo dodatni, neplanirani trošak za budžet u 2021. od skoro milijardu evra. "Državni zvaničnici najavljuju da će novi paket državne pomoći imati nekoliko elemenata, isplatu 60 evra svim punoletnom građanima Srbije u dve rate i dodatnih 50 evra svim penzionerima, a ovakva mera koštala bi budžet oko 450 miliona evra", procena je Fiskalnog saveta.  Izračunato je da bi isplata polovine minimalaca preduzetnicima i zaposlenim u mikro, malim i srednjim preduzećima koštala budžet oko 450 mln evra, a sektorska pomoć delatnostima poput turizma i putničkog prevoza još oko 50 miliona evra.  Uz neposredni trošak za budžet u 2021. od oko milijardu evra najavljuje se i novi ciklus garantnih šema za zaduživanje privrede.Ukoliko preduzeća ne budu mogla da vrate kredite od milijardu evra sa državnom garancijom deo toga će morati da vrati država, upozorio je Fiskalni savet. <h2>Isplata 100 evra – ekonomski pogrešna mera</h2>Fiskalni savet je ocenio da je isplata 100 evra svim punoletnim građanima u prošloj godini bila ekonomski pogrešna mera."Ta pomoć svim punoletnim građanima u 2020. nepotrebno je zadužila državu preko 600 miliona evra, a pozitivni ekonomski efekti ove mere su izostali", naveo je Fiskalni savet.  Ocenjeno je da je uticaj te mere na smanjenje nejednakosti i siromaštva u 2020. bio veoma ograničen, jednokratan i bez primetnog efekta na povećanje potrošnje stanovnika i podsticaj privrednom rastu jer su budžetski prihodi od PDV-a u 2020. podbacili. "Očuvanje životnog standarda materijalno najranjivijih društvenih grupa jeste jedan od najvažnijih zadataka fiskalne politike tokom krize, ali to se nikako ne sprovodi na ovakav način", ocenio je Savet. Vanredna pomoć stanovništvu, smatra to nezavisno telo, trebalo bi da se usmerava samo ka socijalno ugroženim grupama, licima koja su zbog krize ostala bez posla, penzionerima sa nižim primanjima, studentima, korisnicima nekog vida socijalne pomoći, a tog principa pridržavale su se sve druge zemlje Centralne i Istočne Evrope (CIE).  "Neprimereno da se svi poreski obveznici Srbije zadužuju da bi se tokom 2021. finansirala radna mesta i u onim preduzećima koja trenutno posluju uspešno i koja uopšte nisu ugrožena", ocenio je Fiskalni savet. Ističe se da bi dodatno zaduživanje države tokom 2021. trebalo što više smanjiti i odlaganjem projekata koji u 2021. nisu prioritetni, kao što u dodatno opremanje bezbednosnih snaga, gradnja aerodroma u Trebinju i razne subvencije. "Vlada je velika budžetska sredstva opredelila neopravdano u neumereno povećanje plata u javnom sektoru u 2021. godini, što nije zasnovano na ekonomskim parametrima i to je sada postala zakonska obaveza", naveo je Fiskalni savetu u saopštenju.Izvor: Beta</article>

"Budžet Srbije u 2021. je u deficitu i bez novog paketa antikriznih mera koji se sada najavljuje i koji će koštati milijardu evra", naveo je Fiskalni savet u saopštenju. Dodaje se da nova isplata državne pomoći privredi i stanovništvu, koja nije predviđena važećim budžetom, može finansirati samo dodatnim povećanjem fiskalnog deficita i novim zaduživanjem države u 2021. godini preko iznosa od oko 1,5 mimijardi evra koliko je već planirano budžetom. To znači da će učešće javnog duga u bruto domaćem proizvodu (BDP) tokom 2021. nastaviti da raste na preko 60 odsti BDP-a umesto da se zakoči, a taj novi dug poreski obveznici vraćaće s kamatom.&nbsp; "Čak i da Srbija nema veliki javni dug, nije ekonomski opravdano da se svi građani Srbije zadužuju da bi se sredstva davala preduzećima koja tokom zdravstvene krize nemaju probleme u poslovanju ili građanima s visokim prihodima", ocenio je Fiskalni savet. Najavljeno je, kako se navodi, da će novi paket pomoći biti neselektivan što bi predstavljalo dodatni, neplanirani trošak za budžet u 2021. od skoro milijardu evra. "Državni zvaničnici najavljuju da će novi paket državne pomoći imati nekoliko elemenata, isplatu 60 evra svim punoletnom građanima Srbije u dve rate i dodatnih 50 evra svim penzionerima, a ovakva mera koštala bi budžet oko 450 miliona evra", procena je Fiskalnog saveta.&nbsp; Izračunato je da bi isplata polovine minimalaca preduzetnicima i zaposlenim u mikro, malim i srednjim preduzećima koštala budžet oko 450 mln evra, a&nbsp;sektorska pomoć delatnostima poput turizma i putničkog prevoza još oko 50 miliona evra.&nbsp; Uz neposredni trošak za budžet u 2021. od oko milijardu evra najavljuje se i novi ciklus garantnih šema za zaduživanje privrede.Ukoliko preduzeća ne budu mogla da vrate kredite od milijardu evra sa državnom garancijom deo toga će morati da vrati država, upozorio je Fiskalni savet.&nbsp;<h2>Isplata 100 evra – ekonomski pogrešna mera</h2>Fiskalni savet je ocenio da je isplata 100 evra svim punoletnim građanima u prošloj godini bila ekonomski pogrešna mera."Ta pomoć svim punoletnim građanima u 2020. nepotrebno je zadužila državu preko 600 miliona evra, a pozitivni ekonomski efekti ove mere su izostali", naveo je Fiskalni savet.&nbsp; Ocenjeno je da je uticaj te mere na smanjenje nejednakosti i siromaštva u 2020. bio veoma ograničen, jednokratan i bez primetnog efekta na povećanje potrošnje stanovnika i podsticaj privrednom rastu jer su budžetski prihodi od PDV-a u 2020. podbacili. "Očuvanje životnog standarda materijalno najranjivijih društvenih grupa jeste jedan od najvažnijih zadataka fiskalne politike tokom krize, ali to se nikako ne sprovodi na ovakav način", ocenio je Savet. Vanredna pomoć stanovništvu, smatra to nezavisno telo, trebalo bi da se usmerava samo ka socijalno ugroženim grupama, licima koja su zbog krize ostala bez posla, penzionerima sa nižim primanjima, studentima, korisnicima nekog vida socijalne pomoći, a tog principa pridržavale su se sve druge zemlje Centralne i Istočne Evrope (CIE).&nbsp; "Neprimereno da se svi poreski obveznici Srbije zadužuju da bi se tokom 2021. finansirala radna mesta i u onim preduzećima koja trenutno posluju uspešno i koja uopšte nisu ugrožena", ocenio je Fiskalni savet. Ističe se da bi dodatno zaduživanje države tokom 2021. trebalo što više smanjiti i odlaganjem projekata koji u 2021. nisu prioritetni, kao što u dodatno opremanje bezbednosnih snaga, gradnja aerodroma u Trebinju i razne subvencije. "Vlada je velika budžetska sredstva opredelila neopravdano u neumereno povećanje plata u javnom sektoru u 2021. godini, što nije zasnovano na ekonomskim parametrima i to je sada postala zakonska obaveza", naveo je Fiskalni savetu u saopštenju.Izvor: Beta

Najvažnije vesti

original

900x375

1250x600

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

Arhiva vesti

Fiskalni savet: Najavljena državna pomoć svima nema efekta a vodi u nova zaduživanja