Jezik

sr

en

Ana Brnabić na pitanje Insajdera o povlašćenim privatnim firmama: Ne znam o kojim firmama pričate (VIDEO)

“Nije istina da samo povlašćene firme dobijaju poslove od države”, rekla je premijerka Ana Brnabić odgovarajući na pitanje novinara Insajdera u vezi sa činjenicama iznetim u serijalu “Politika kao biznis, država kao partijski plen”. Na pitanje da li je pogledala serijal, Brnabić kaže da je gledala jednu epizodu, ali da će pogledati i ostale.

U serijalu Insajdera emitovanom u decembru 2020. iznete su brojne činjenice koje pokazuju da najveće poslove za državu dobijaju povlašćene private firme, da ne postoji konkurencija ni fer tržište što predstavlja štetu za državu i građane. Na pitanje šta će konkretno preduzeti Vlada na čijem je čelu kako bi se prekinulo sa takvom praksom, Ana Brnabić kaže da ne zna na koje firme i oblasti mislimo.

“Što se tiče povlašćenih firmi ne znam u kojim oblastima pričate, ali i u svim oblastima u Srbiji danas ima toliko poslova da mi nemamo dovoljno firmi da se javljaju na javne nabavke, da ponude svoje usluge, bilo da se radi o građevini i infrastrukturi ili informacionim tehnologijama ili bilo čemu drugom tako da nije istina da samo povlašćene firme dobijaju poslove”, rekla je Brnabić.

Ona je rekla da u Srbiji sada ima toliko poslova da se na tendere javljaju firme iz drugih zemalja, da se uvoze radnici.

“Srbija nije više ona zemlja u kojoj tokom godine imate jedan ili dva tendera, pa se ljudi ubiju da ponude nekom novac ili političke veze da bi dobili poslove. U ovom trenutku sve naše firme rade kada pričamo o državi na maksimumu kapaciteta, dolaze nove strane firme u Srbiju što je dobro. Ne slažem se sa vama i znam da u Vladi ne postoje ljudi koji lobiraju za pojedinačne firme već lobiranju za bolji kvalitet života svih građana Srbije”, rekla je ona.

Na pitanje da li je gledala serijal i da li je upoznata sa činjenicama koje su iznete, Brnabić kaže da je pogledala jednu epizodu, ali da će pogledati i ostale.

U serijalu Insajdera “Politika kao biznis, država kao partijski plen” prikazani su brojni primeri kako povlašćene privatne firme dobijaju najveće poslove za državu, ali I kako se menjaju kada se promeni vlast.

Zagarantovani poslovi za privatna preduzeća izdvojena iz EPS-a

Kako je objavljeno u prvoj epizodi serijala, u najvećem Javnom preduzeću Elektroprivreda Srbije gotovo zagarantovane poslove imaju firme koje su izdvojene iz EPS-a još u reformi sprovedenoj od 2003. Do 2005. Godine, a povlašćeni status su zadržale i nakon što su privatizovane.  

Iz EPS-a je tada izdvojeno 26 preduzeća od kojih su neka privatizovana, neka vraćena u EPS jer drugačije nisu mogla da opstanu, a neka su I dalje samostalna u vlasništvu države I opstaju praktično zahvaljujući poslovima u EPS-u.

Ideja je bila da se ta izdvojena preduzeća bore na tržištu tako što će prvih nekoliko godina dobijati garantovane poslove od EPS-a, dok se istovremeno bore i za druge poslove. Povlašćeni tretman u EPS-u trebalo je da bude ograničen do 2010. ili do trenutka privatizacije tih preduzeća.

Ova preduzeća, čak i nakon što su privatizovana, praktično su zadržala poslove u EPS-u, često uz objašnjenje da EPS bez njih ne može, a sa promenom vlasti menjaju se i vlasnici izdvojenih preduzeća.

Primer preduzeća koja iako su izdvojena I privatizovana a I dalje u EPS-u dobijaju značajne poslove, često  bez konkurencije su Južna Bačka sa sedištem u Novom Sadu i Elektromontaža sa sedištem u Kraljevu, obe specijalizovane za poslove inženjeringa, izgradnje i održavanja energetskih objekata.  

Privatizovane su u vreme vlasti čiju je okosnicu predvodila Demokratska stranka a vlasnici postaju privrednici koji najveći poslovni uspeh beleže upravo u vreme vlasti DS-a. Nakon promene vlasti je promenjeno i vlasništvo. Posle niza vlasničkih promena vlasnik obe firme postao je Dragoljub Zbiljić o čijim vezama sa vladajućom Srpskom naprednom strankom postoje jasni dokazi. 

Pore toga, ove firme u poslove za EPS uvode brojne podizvođače bez tendera, uključujući I firme u vlasništvu vođa navijačkih grupa.

Kako se kupovinom izdvojenih preduzeća praktično dobiaju zagarantovani poslovi u EPS-u pokazuje i primer betonjerki od kojih EPS, odnosno EPS Distribucija kupuje betonske stubove za dalekovode.

Prvo su biznismeni sa severa Kosova Zvonko i Žarko Veselinović i Milan Radojičić, zajedno sa poslovnim partnerima, nakon neobične privatizacije, postali su vlasnici tri preduzeća izdvojena iz EPS-a još 2003. godine. U pitanju su Elektroizgradnja Bajina Bašta, Betonjerka Sombor i Betonjerka Aleksinac. Samo nekoliko meseci kasnije, ove tri firme zajedno sa privatnom firmom Beton Element iz Čačka, dobijaju, bez konkurencije i po cenama većim od tržišnih, siguran dvogodišnji posao od EPS Distribucije. 

Stari i novi “strateški partneri” Srbijagasa, partneri Puteva Srbije

U drugoj epizodi serijala Insajdera objavljeno je između ostalog kako su iste firme koje je Javno preduzeće Srbijagas angažovalo na izgradnji manjih distributivnih gasovoda u Srbiji, bez tendera i po uvećanim cenama, angažovane i na izgradnji Južnog toka. Među njima su firme Milenijum tim, Promont, Bobar Beška, DM Invest. Na izgradnji Južnog toka su angažovane i firme koje su nove u poslovima u gasnom sektoru poput firme Inkop, takođe u vlasništvu biznismena sa severa Kosova, Zvonka i Žarka Veselinovića i Milana Radojičića. Sve firme su na izgradnji Turskog toka, jedan od najvećih projekata u zemlji, angažovane bez tendera kao pod-podizvođači Srbijagasa uz objašnjenje da se taj posao realizuje po međudržavnom Sporazumu sa Rusijom iz 2008. godine.

Jedan od ključnih problema kada je reč o izgradnji i održavanju puteva takođe je nedostatak kontrole prilikom uvođenja podizvođača i pod-poizvođača, ali i to što Putevi Srbije na poslovima održavanja puteva angažuju davno privatizovana preduzeća za puteve. Poslovi se dodeljuju bez tendera po ugovoru starom 28 godine koji je produžavan sa najmanje 11 aneksa, pri čemu je jedanaestim čak uveden novi izvođač. Istovremeno, ne postoji kontrola na šta se tačno troši novac koji građani preko Puteva Srbije izdvajaju za održavanje puteva. Na to da je ovaj posao sporan ukazivao je i Državni revizor u svom poslednjom izveštaju o poslovanju Puteva Srbije.

IT sektor – mogući sukob interesa i kontrola na nivou spore birokratije

Država poslednjih godina ulaže sve više novca u digitalizaciju javne uprave, a prema istraživanju Insajdera objavljenom u trećoj epizodi serijala kontrola je i dalje na nivou spore birokratije.

Jedan od ključnih problema je to što na tenderima koje raspisuje država gotovo da nema konkurencije i praktično najveće poslove dobija uzak krug firmi. Osim toga, kako je softver intelektualno dobro koje može da vredi i 100.000 i miliona evra, odnosno gotovo je nemoguće proceniti vrednost softvera, bez konkurencije nema ni odgovora na pitanje da li ih država plaća više nego što realno vrede.

Razvoj IT sektora nameće i pitanje sukoba interesa jer se na važnim pozicijama u IT firmama koje dobijaju najviše poslova od države nalaze ili su se nalazili ljudi povezani sa pojedincima iz vlasti.

Za Insajder je na pitanja o mogućem sukobu interesa između ostalog odgovarao i brat predsednice Vlade Igor Brnabić koji je do nedavno bio direktor za Srbiju firme Aseko, svetske IT kompanije sa sedištem u Poljskoj. Između ostalog je rekao da je ostavku je dao kako se ne bi više postavljalo pitanje sukoba interesa.

Sve o poslovima u IT sektoru, kako firme Aseko tako I drugih IT firmi, možete gledati u četvrtoj epizodi serijala.

U četvrtoj epizodi serijala Insajdera  “Politika kao biznis, država kao partijski plen” možete da vidite koje su sve institucije zakazale u borbi protiv korupcije, šta je uloga nezavisnih tela, gde ih i kako vlast sapliće, zašto tužilaštvo i sudovi ne ispunjavaju očekivanja građana.

U petoj epizodi serijala su iznete brojne činjenice koje pokazuju da nikada nije uspostavljena kontrola finansiranja stranaka i pojedinaca na vlasti.

Građani Srbije iz budžeta izdvajaju milione evra za rad parlamentarnih stranaka, ali činjenice pokazuju da to nije nikakva garancija da će funkcioneri stranaka raditi u interesu građana.

Prema zvaničnim izveštajima stranaka, srpske političare, koji imaju moć da kroje zakone, ne finansira nijedan biznismen, niko čije je poreklo imovine sporno i niko ko zbog finansiranja očekuje uslugu zauzvrat.

Međutim, brojni primeri pokazuju da se finansiranje političkih stranaka često odvija mimo zakona . Taj novac ne ide preko računa, a u sistemu u kom je politika biznis, a država partijski plen, ćutanje svih strana je zagarantovano. 

Izvor: Insajder

Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.insajder.net.